Na bespilotnoj letelici koja je pala u Zagrebu bila je aviobomba, objavljen uzrok pada i kolika je materijalna šteta

Na bespilotnoj letelici koja je 10. marta pala na Zagreb pronađen je upaljač. Na konferenciji za novinare je saopšteno da je on bio stavljen na prednji deo aviobombe. Na mestu pada nastao je krater od 5,5 metara širine i 1,5 metara dubine. Istraga je utvrdila da je uzrok pada narušen slet automatskog sletanja, pri čemu je letelica na velikoj visini odbacila padobran. Ukupna šteta koja je načinjena prilikom pada je oko 600.000 kuna (blizu 80.000 evra).

Državno pravobranilaštvo u Zagrebu je održalo konferenciju za novinare na kojoj su izvestili o rezultatima dosadašnje istrage u vezi sa padom bespilotne letelice 10. marta u Zagrebu, prenosi Jutarnji.

Iz balističkog veštačena bilo je vidljivo da se radi o aviobombi s upaljačem - kazao je županijski državni pravobranilac Jurica Ilić i dodao kako se danas iznose informacije samo o uzroku pada bespilotne letelice i podaci o šteti. Po ostalim pitanjima još se vrši istraga. 

CameraFi Live

Nakon pada, letelica je odvezena u prostorije hrvatske vojske i uzeti su uzorci iz kratera. Glavni vazduhoplovni istražitelj Mario Počinok je naveo da je obavljen tehnički pregled letelice.

"Kad govorimo o istrazi, ovo spada u kategoriju nesreće 'potpunog uništenja vazduhoplova. Letleica je namenjena za dubinsko izviđanje teritorija, ima visoke performanse što se tiče letnih karakteristika, kreće se od 900 do 1.100 kilometara na sat, 300 do 6.000 metara je visina s koje može obaviti snimanja, a vreme lansiranja je do 15 minuta. Lansira se pomoću posebnog vozila, raketnim pogonom, potom preuzima klasični mlazni motor. Takvih je proizvedeno 152 komada", rekao je on.

Kako je pala letelica?

Dodao je da je u toku dana bio relativno aktivan stajni trap, i da je izletela jedna sonda, a druga je ostala u svom ležištu, kao i retroraketa. "Nakon pada, izletela je iz ležišta te se aktivirala, što objašnjava jaku belu svetlost koja se vidi na snimku", pojasnio je.

CameraFi Live

Kako navodi, zaključak je da je letelica bila u dobrom stanju i održavana, ali motor nije radio. Nađena je i crna kutija koja je bila veoma oštećena i nije bilo šanse za oporavak.

"Sa stanovišta vazduhoplovnih operacija, zaključeno je da je uzrok pada narušen sled automatskog sletanja u delu kod aktiviranja glavnog padobrana, što je imalo za posledicu da je letelica na velikoj visini odbacila padobran i nastavila da pada velikom brzinom, pri čemu je udarila u tlo", rekao je Mario Počinok.

Mile Tomić, glavni veštak za požare i eksplozije rekao je da je pronađen upaljač.

CameraFi Live

"Sa sigurnošću je utvrđeno da je bio stavljen na prednji dio aviobombe. Utvrdilo se da se radi o krhotinama aviobombe OFAB 100-120. Na temelju pregleda metalnih fragmenata utvrđeno je da se radi o aviobombi s upaljačem", istakao je.

Ivana Bačić iz Centra za forenzična ispitivanja, istraživanja i veštačenja "Ivan Vučetić" kazala je da je na mestu pada nastao krater od 5,5 metara širine i 1,5 dubine.

Letelica došla iz pravca Mađarske, ne zna se da li je pripadala Rusiji ili Ukrajini

Podsećamo, bespilotna letelica koja je pala u Zagrebu 10. marta ušli je iz vazdušnog prostora Mađarske, a hrvatski zvaničnici su tada naveli da je reč o letelici ruske proizvodnje.

"Sve nadležne službe uključene su odmah po uočenju pada bezposadne letelice vojnog tipa koja je, prema dosad prikupljenim podacima, u hrvatski vazdušni prostor ušla iz smera istoka prema zapadu, odnosno iz vazdušnog prostora Mađarske, brzinom od 700 kilometara na sat na visini od 1.300 metara", precizirano je u saopštenju hrvatske vlade. 

Hrvatski premijer Andrej Plenković je rekao da se ne zna da li je letelica bila u posedu ruske ili ukrajinske vojske.

"Zna se da je došla u Hrvatsku iz pravca Mađarske, a u Mađarsku iz pravca Rumunije. Znamo da je letela nekoliko minuta iznad Hrvatske i srušila se u Zagrebu. Dobro je što nema povređenih i pala je na deo koji nije ni kuća ni zgrada. Nadležne službe obavljaju istragu", rekao je tada Plenković.