Igre 
Posle šamara pitanje Makronove bezbednosti nikad aktuelnije – ko čuva predsednika Francuske
Komentari11/06/2021
-06:51
Incident u kojem je muškarac ošamario predsednika Francuske Emanuela Makrona izazvao je veliku pažnju u toj zemlji, ali i u celom svetu. Usledile su polemike o Markronovoj bezbednosti. Kako je moguće da bude ošamaren prvi čovek jedne od najmoćnijih država u Evropi?
Francuskog predsednika čuva Bezbednosna grupa Predsedništva Republike (GSPR), koja ukupno broji 77 članova.
Iako je zadatak bezbednosne službe da nivo bezbednosti predsednika bude na najvišem nivou, šef francuske države i dalje može sam da odluči da li će se upustiti u neku, prema procenama, rizičnu situaciju.
"Političari žele da budu više u kontaktu sa ljudima i to je uvek pomalo rizično ... ali tradicionalno predsednik radi šta hoće“, rekao je bivši pripadnik bezbednosne službe predsednika Fransuke Paskal Bitot-Paneli za "Gardijan".
Tanjug/Philippe Desmazes, Pool via AP
Makron je nakon napada izjavio da je to samo izolovan slučaj, ali je naglasio da osuđuje svaki vid nasilja, koje je u suprotnosti sa demokratijom. Istakao je da će bez obzira na sve, "nastaviti da ide svuda".
Šta se desilo?
Predsednik Francuske Emanuel Makron napadnut je tokom posete departmanu Drom, kada ga je ošamario muškarac, koji je stajao među ljudima koji su pozdravljali predsednika.
Makron se sastao sa predstavnicima ugostiteljskih objekata i studentima, zbog razgovara o tome kako vratiti život "u normalu nakon pandemije", a u jednom trenutku pružio je ruku da pozdravi jednog čoveka, kada je on povikao "Dole Makronija" i udario šamar francuskom predsedniku.
Povezane vesti
Predsednikova bezbednosna pratnja brzo je intervenisala, oborila čoveka na zemlju, i sklonila Makrona na bezbedno.
Zbog napada su uhapšene dve osobe. Pretražene su njihove kuće u selu severno od Tan Lermitaža, preneo je ranije BBC.
Muškarac Damien Tarel priznao je tokom saslušanja da je je "udario šefa države" i da ga je vređao, rekao je javni tužilac Alek Perrin.
On će iza rešetaka provesti barem četiri meseca, u okviru kazne od 18 meseci, preneli su danas mediji.
Veruje se da je Tarel bio zainteresovan za brojne krajnje desničarske i monarhističke ličnosti, kao i za srednjovekovnu francusku istoriju.
Takođe, u kući njegovog saučesnika policija je pronašla oružje, kao i primerak knjige Adolfa Hitlera "Majn Kampf".
"Nastaviću da idem svuda"
Francuski predsednik je nakon ovog incidenta naglasio da je to izolovan slučaj, ali da se nasilje ne sme dozvoliti.
Povezane vesti
"Ne smemo dozvoliti da ultranasilni ljudi preuzmu javne debate, oni to ne zaslužuju", poručio je tada Makron.
On je kasnije izjavio da je nasilje nespojivo sa demokratijom i da će bez obzira na incident i dalje neposredno komunicirati sa građanima u javnosti.
Tanjug/Philippe Desmazes, Pool via AP
"Razumem bes građana. Prihvatam činjenicu da postoji ljutnja koju građani moraju legitimno da izraze. Redovno sam u kontaktu s ljudima koji izražavaju bes i uznemirenost zbog određenih odluka, a uvek sam tu da to čujem i ponekad mogu da dam odgovore na pitanja, ali nekada i ne.
Međutim, nasilje je potpuno neprihvatljivo, naročito u demokratiji", poručio je predsednik Francuske.
On je dodao kako će uprkos incidentu i dalje rado razgovarati sa građanima u javnosti.
"Nastaviću da idem svuda. Ne smemo ustuknuti pred nasiljem, a posebno nasiljem nad javnim službenicima. Ne treba da gubimo previše vremena na ovo", rekao je Makron.
Ko čuva francuskog predsednika?
U Francuskoj je 1983. godine uspostavljena Bezbednosna grupa Predsedništva Republike (GSPR), a kao Glavi zadatak ove grupe je da se suoči sa teroristilkim pretnjama koje su se pojavile.
Kako navodi BBC, ovu formaciju čini 77 muškaraca i žena.
Policajci pažljivo pregledaju sve lokacije pre dolaska prvog čoveka Francuske na određeno mesto, a naoružano osoblje se raspoređuje, kako bi dodatno vodilo računa o bezbednosti, preneo francuski kanal BFM.
U utorak, kada se dogodio incident u pratnji Makrona bilo je 10 članova GSPR-a.
Međutim, stručnjaci su istakli da francuske bezbednosne službe imaju pravo da savetuju predsednika, ali nemaju ovlašćenja da ih spreče da svoju bezbednost, potencijalno, dovedu u opasnost.
Kako je za "Gardijan" istakao Paskal Bitot-Paneli, bivši pripadnik službi bezbednosti predsednika, šef države ima pravo da tokom poseta radi šta želi, uprkos odlukama bezbednosne službe.
Kako kaže, tzv. spontane šetnje uvek predstavljaju rizik.
"Političari žele da budu više u kontaktu sa ljudima i to je uvek pomalo rizično ... ali tradicionalno predsednik radi šta hoće“, rekao je Bitot-Paneli.
"Bezbednosni timovi moraju da budu spremni na reagovanje u svakom trenutku, kao i da predlože koji su dalji koraci "u slučaju da nešto krene po zlu".
Takođe, bivši član specijalih bezbednosnih snaga Franuske Žan-Pjer Diot, uporedio je to sa nadležnostima bezbednosne službe u Sjedinjenim Američkim Državama.
"U Sjedinjenim Državama je suprotno, Tajna služba odlučuje da li se put smatra preopasnim i niko im se ne suprotstavlja, ni ljudi zaduženi za protokol, ni sam predsednik", rekao je Žan-Pjer Diot za "Le Parisien".
Poruka pred izbore?
Još od 2018. godine Makron se suočio sa buntom pokreta "žuti prsluci" nakon poskupljenja goriva u Francuskoj. Protesti su prerasli u pobunu protiv politike Makrona, ali su nakon godinu dana, a onda i tokom pandemije, utihnuli.
Takođe, kako Francusku očekuju predsednički izbori sledeće godine, "Vašington post" navodi da se incident koji se dogodio u utorak može se dovesti u vezu i sa stavovima javnosti uoči izlaska na birališta.
U predsedničkoj trci, glavna protivkandidatkinja Makrona mogla bi da bude predstavnica krajnje desnice Marin Le Pen.
EPA/Ian Spencer Langsdon
Ona je nakon ovog incidenta rekla da je "neprihvatljivo fizički napadati predsednika Republike", dok je lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon izrazio "solidarnost s predsednikom".
"Vašington post" podseća i na iskazivanje besa protiv Makrona 2019. godine, kada je izviždan od strane antivladinih demonstranata na vojnoj paradi povodom Dana Bastilje.
Takođe, napad na predsednika izazvao je zabrinutost i zbog problema koji Francuska ima sa napadima islamista. Naime, od januara 2015. godine, do oktobra 2020. godine u ovog zemlji desilo se šest terorističkih napada u kojima je stradalo 230 osoba.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je nakon napada prostorije satiričnog časopisa "Šarli Ebdo", stao u odbranu karikatura na kojima je na satiričan način prikazan prorok Muhamed, što je izazvalo proteste u nekoliko većinski muslimanskim zemljama.
Komentari (0)