Nova odbrambena politika EU: Predviđene trupe za brzo reagovanje, i Zapadni Balkan u "Strateškom kompasu"

"Evropa mora da nauči da govori jezikom sile", već neko vreme je krilatica koju zagovara šef diplomatije EU Žozep Borelj. Mada izgleda pomalo ratoborno, ipak je urodilo plodom - Evropska unija je 21. marta dogovorila dokument pod nazivom "Strateški kompas", kojim se određuju smernice nove odbrambene politike, i koji predviđa formiranje posebne jedinice za brze intervencije. U dokumentu se govori i o "jačanju partnerstva sa zemljama Zapadnog Balkana kako bi se odgovorilo na zajedničke pretnje i izazove".

S obzirom na to da EU "Strateškim kompasom" obuhvata ceo svet, bilo direktnim učestvovanjem, bilo kroz partnerstva, ne iznenađuje to što je region Zapadnog Balkana uključen u dokument. Osim jačanja partnerstva, govori se i o problemima za koje EU smatra sa predstavljaju pretnju po mir i stabilnost regiona.

"Bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana i dalje su neizvesni, zbog sve većeg stranog mešanja, uključujući kampanje manipulacije informacijama, kao i zbog potencijalnog prelivanja trenutno pogoršane evropske bezbednosne situacije", stoji u odeljku posvećenom Balkanu. 

Kada je u pitanju Srbija, ministri EU smatraju da je "neophodno unaprediti dijalog između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU".

Takođe, u dokumentu piše i da je od posebnog interesa podržati suverentitet, jedinstvo i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, koji su bazirani na principima jednakosti i zabrane diskriminacije građana i konstitutivnih naroda, kako je navedeno u Ustavu BiH, kao i da je neophodno podržati proces reformi na evropskom putu.

EPA/PATRICK SEEGER

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije naveo je za Euronews Srbija da uključivanje Zapadnog Balkana u "Starteški kompas" verovatno znači učešće u odbrambenom evropskom savezu, a da je konkretna posledica u ovom trenutku je da Evropa želi da aktivira mehanizam stvaranja trupe za brze intervencije.

"Da li ćemo mi imati svoje vojnike u tim operacijama, još uvek ne znamo, ali to je prva konkretna posledica rata u Ukrajini i jačanja odbrambenih sposobnosti EU. Naravno, reč je o jednoj brigadi - to još nije dovoljno i odlučujuće, ali govori o tome da Evropa pokušava da se pomeri sa mrtve tačke", istakao je Zečević.

"Četiri strane sveta i četiri sfere delovanja"

Naziv samog dokumenta nije odabran slučajno - pored toga što u njemu gleda na sve četiri strane sveta, EU razrađuje i četiri sfere delovanja: brže i odlučnije preduzimanje akcija u kriznim situacijama, povećavanje bezbednosti stanovništva, ulaganje u neophodne tehnologije i sposobnosti, kao i pravljenje novih partnerstava kako bi se postigli željeni ciljevi.

Kao glavna pretnja po evropsku bezbednost vidi se Rusija koja od 24. februara vodi rat protiv Ukrajine na teritoriji te zemlje, odnosno navedeno je da "agresivni rat Rusije predstavlja tektonske promene u evropskoj istoriji".

Upravo zato, stoji u "Strateškom kompasu", "EU je ujedinjena više nego ikada pred ruskom neisprovociranom i nepravednom vojnom agresijom, kojom se krši međunarodno pravo i principi UN, a istovremeno se potkopavaju evropska i svetska sigurnost i stabilnost".

 Najveću pažnju privuklo je ono što piše o formiranju posebne trupe za brzo reagovanje, koja bi se sastojala od 5.000 vojnika, a trebalo bi da bude operativna od 2025. godine.

"Povećaćemo spremnost naših snaga kroz redovne vojne vežbe (što se ranije nije pravilo na nivou EU), ojačaćemo naše regulisanje komandnih lanaca i kontrole, i unapredićemo donošenje odluka tako da bude brže i fleksibilnije", stoji u "Strateškom kompasu".

Ove trupe, dodaje se, uključivaće kopnene, pomorske i vazdušne jedinice, a moći će da se koriste u različitim fazama operacija u teškim okolnostima, poput inicijalnog ulaženja, pojačanja ili pravljenja rezervi kako bi se obezbedio izlazak nekih oružanih snaga. Razvoj trupe za brzo reagovanje će zavisiti od operativnih scenarija, a pre svega će biti fokusiran na operacije spasavanja i evakuacije, kao i na inicijalnu fazu u operacijama stabilizacije.

Makron: NATO doživeo "elektrošok"

Koncept evropske vojske star je više od jedne decenije, ali su svi pokušaji da zaživi do sada bili jalovi, mahom zbog toga što nije bilo jedinstvenog stava svih članica EU po pitanjima finansiranja i načina raspoređivanja eventualnih trupa. Da će ovoga puta inicijativa ipak uspeti, moglo je da se nazre još u avgustu prošle godine, posle haotičnog povlačenje zapadnih trupa iz Avganistana.

Suočeni sa brojnim problemima prilikom povlačenja trupa i evakuacije svojih državljana iz Avganistana, evropski lideri su vratili u život priču o evropskoj vojsci i neophodnosti jedinstvene odbrambene politike - često naglašavane kao najslabije tačke zbog koje sama EU ipak nije spadala u najveće svetske "igrače" na vojnoj i bezbednosnoj sceni.

U poslednjih nekoliko godina, najglasniji u oceni da je Uniji neophodna jedinstvena odbrambena politika bili su lideri Francuske i Nemačke, koji su zagovarali nešto slično dokumentu donetom nedavno. Međutim, tada je na čelu SAD (čija je podrška nesumnjivo neophodna) bio Donald Tramp koji nije imao sluha za saradnju sa EU koliko sadašnji predsednik Džo Bajden, pa je Makron rekao da je ideja o zapadnom odbrambenom savezu "klinički mrtva". 

Ludovic Marin/Pool Photo via AP

U svetlu trenutnih dešavanja u Evropi, ipak, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je NATO doživeo "elektrošok", i da se sada pojavljuju strateške izjave koje su Zapadu bile neophodne.

Nacrt "Strateškog kompasa" je, inače, podnet ministrima spoljnih poslova članica EU još u novembru prošle godine, a sada je došlo do pravljenja konačnog dokumenta. Uprkos tome što je Unija donela sopstvene smernice za jačanje odbrambene politike, Borelj je još u vreme podnošenja nacrta rekao da NATO ipak ostaje primarno odgovoran kada je reč o sveobuhvatnoj odbrani Evrope, i da je to "srce teritorijalne odbrane EU".