Igre 
Širi se lista mogućih posrednika: Makron, Šreder, Erdogan i Benet traže "uske koridore" za pregovore Rusije i Ukrajine
Komentari22/03/2022
-21:50
Telefonski razgovori, iznenadne posete Moskvi i trilateralni sastanci - svetski lideri su na različite načine pokušali da dopru do ruskog predsednika Vladimira Putina kako bi pokušali da utiču na njega i pronađu put za kompromis i rešenje rata u Ukrajini. Uspeha zasad nema mnogo, borbe su nastavljene, ali je spisak potencijalnih posrednika u sukobu postajao sve duži. Ko, međutim, može da bude ključan igrač?
U jeku ruske invazije, kada se Zapad ujedinio u osudama i sankcijama Rusiji, francuski predsednik Emanuel Makron se, još na početku, izdvojio kao jedini zapadni lider sa kojim Putin razgovara. On je o aktuelnim dešavanjima više puta razgovarao i sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, zbog čega su analitičari ocenjivali da bi mogao da odigra bitnu ulogu u rešavanju ukrajinske krize.
U diplomatsku ofanzivu, međutim, uključili su se i drugi svetski igrači. Pre dve nedelje, na primer, izraelski premijer Naftali Benet iznenada je odleteo u Moskvu i lično se sastao sa Putinom, onda je u "mirovnu trku" ušao i nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder, inače blizak Putinov prijatelj, a što se tiče turske mirovne misije, iz Ankare stižu optimistične prognoze.
Ovi "uski koridori" izuzetno su važni, smatraju sagovornici Euronews Srbija. Rat se, kako dodaju, mora završiti za stolom, a ono što se i dalje čeka je kakve će poteze povući još neki veliki svetski igrači.
Turci tvrde da je sporazum blizu
Pozicija Turske je od početka ukrajinske krize bila veoma osetljiva. Kao zemlja koja ima dobre odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, a uz to je i članica NATO, ova zemlja se našla u poziciji "balansiranja". Predsednik Redžep Tajip Erdogan se kao put za izlazak iz nezgodne situacije nudio kao "mirotvorac", pa je tako u Antaliji održan i prvi susret šefova diplomatije Rusije i Ukrajine Sergeja Lavrova i Dmitra Kulebe od kada je rat počeo.
Iako baš taj sastanak nije doneo nikakve konkretne rezultate, iz Ankare su u nedelju stigle vesti da se dve strane bliže sporazumu o ključnim pitanjima i da su se dve zemlje gotovo saglasile oko nekih tema. Kako je rekao portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin, Turska je uverena da Moskva i Kijev mogu da postignu mirovni sporazum, a da je priroitetni zadatak Ankare da organizuje sastanak ukrajinskog i ruskog predsednika Vladimira Zelenskog i Vladimira Putina.
Tanjug/AP/Russian Foreign Ministry Press Service, Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix
Podsetimo, uprkos optužbama obe strane za odugovlačenje, Kijev i Moskva napredovali su u razgovorima prošle nedelje prema rešenju koje bi garantovalo sigurnost Ukrajine, ali izvan NATO saveza. Kalin je rekao da bi do trajnog primirja moglo doći isključivo susretom između Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. No, dodao je da Putin smatra da pozicije o "strateškim pitanjima" Krima i Donbasa nisu dovoljno bliske kako bi se dogovorio sastanak.
Povezane vesti
"Ako Zelenski pominje razgovor, a pominje i Lavrov s druge strane, a čak se govori o direktnim pregovorima Putina i Zelenskog. To su nekakvi koridori. Na koncu, taj se rat mora završiti za stolom", rekao je za Euronews Srbija urednik u NIN-u Zoran Preradović i dodao da što duže sukob bude trajao, pozicija i jednih i drugih će biti sve teža, kao i Evrope i EU.
Angažovanje Izraela
Premijer Izraela Naftali Benet bio je prvi inostrani lider koji je uživo razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom od kada je otpočela invazija u Ukrajini. Kao i u slučaju Turske, i Izrael je morao da se postavi u poziciju u kojoj balansira.
Kako je pisao BBC, Izrael je zemlja koja ima razvijene odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, a Benet je pokušao da se pozicionira kao posrednik između dve sukobljene strane. U aktuelnom sukobu Izrael ima nekoliko razloga za zabrinutost - od toga da u Ukrajini živi oko 250.000 Jevreja koji ispunjavaju uslove da dođu da žive u Izrael prema "Zakonu o povratku", do činjenice da je saradnja sa Rusijom za Tel Aviv od izuzetne strateške važnosti i to zbog Sirije.
Benet je od početka sukoba imao više telefonskih razgovora sa oba lidera poslednjih nedelja i odleteo je u Moskvu kako bi se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Međutim, on tvrdi da između dve strane, uprkos izvesnom napretku, i dalje postoji veliki jaz.
AP/Evgeny Biyatov
"Još preostaje dug put jer postoji nekoliko spornih pitanja, od kojih su neka fundamentalna", rekao je on i dodao da će Izrael "zajedno sa drugim prijateljima u svetu, nastaviti da pokušava da premosti jaz i okonča rat".
Upravo to angažovanje "Izraela i prijatelja u svetu", moglo bi da doprinese da se situacija smiri.
"Budući da će biti nekakvog posredovanja Turske i Izraela, to će biti svakako jedan ozbiljniji format. I ne samo to. Već neko vreme se vide ti nekakvi mali prozori, uski koridori koji se otvaraju za kompromis, bar za mogućnost da se postigen kompromis", rekao je Preradović za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Makronova šatl diplomatija
Još od početka svog mandata, Makron je bio lider koji je počeo da gradi odnos sa Vladimirom Putinom. Samo dva meseca nakon što je postao predsednik te 2017. godine, Makron je Putina primio u svoju rezidenciju, a sastajali su se nekoliko puta i nakon toga.
Francuski predsednik uporno ističe da je glavni cilj njegovog angažovanja prekid vatre u Ukrajini, kako bi se sačuvali ljudski životi i izbegla još veća tragedija. Od početka invazije sa ruskim predsednikom razgovarao je nekoliko puta, a poslednji put to se dogodilo u petak.
Tanjug/AP/Michel Euler
Makron, inače, ne isključuje mogućnost da će slediti primer istočnoevropskih lidera EU i posetiti Kijev, ali je naglasio da takvo putovanje mora da dođe u pravom trenutku i da bude korisno za rešavanje krize.
Povezane vesti
I dok njegovo angažovanje u svetu cene, uspeh mu je, kako se čini, zasad ograničen na unutrašnjost svoje zemlje. Naime, Makron će se za samo mesec dana nadmetati na predsedničkim izborima za svoj drugi mandat, a njegovi pokušaji da pronađe rešenje za aktuelni sukob na evropskom tlu mogli bi da budu posebno nagrađeni, s obzirom na to da rat u Ukrajini dominira tamošnjom kampanjom, a svojom ulogom na međunarodnoj sceni Makron je sve ostale predsedničke kandidate bacio u senku.
Neočekivani solo igrač
Pomalo neočekivano, kao još jedan posrednik između dve strane pojavio se i nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder. Još kao lider nemačke vlade, Šreder je isticao međusobno poverenje u odnosu sa Putinom, a dobri odnosi dvojice lidera produžili su se i skoro dve decenije nakon toga. Međutim, ruska invazija na Ukrajinu naterala je bivšeg kancelara na preispitivanje. U poziciji u kojoj bi sa jedne strane postao preveliki teret za stranku Socijaldemokrata, a sa druge ugrozio svoje unosne poslove, Šreder se postavio kao posrednik.
AP/Alexei Druzhinin
Za nekoliko dana, bivši kancelar sastao se sa ruskim i ukrajinskim zvaničnicima, a lično se sreo i sa Vladimirom Putinom. Ipak, Šrederova šatl diplomatija, posle prve faze pregovora, nije donela za njega očekivane rezultate, a da li će se ovaj političar angažovati i dalje nije poznato.
I dok neki ocenjuju da za Ukrajinu dalji pregovori sa Šrederom više nemaju nikakvog smisla, ima i onih koji kažu da je Nemac jedan od retkih ljudi koji je u mogućnosti da uđe u "mehur" koji okružuje Putina i zapravo ga obavesti šta se događa van njega.
Na ključnog igrača se još čeka?
Analitičari ističu da je važno da prema Rusiji i Putinu postoje makar neki diplomatski kanali, međutim, nijedna od trenutno ponuđenih opcija nije "ključna". Kako je nedavno za Euronews Srbija rekao Vedran Džihić, istraživač na Institutu za međunarodne poslove u Beču, glavni faktor u diplomatskoj ofanzivi zapravo može da bude Kina.
"Kina se zasad postavila na neki način koji može da otvori jak komunikacioni kanal ka Moskvi. Znamo da Moskva u ovoj situaciji zaista suštinski zavisi kako će se Peking postaviti. U nekom momentu kada bi se Kina na ofanzivnihi način uključula u pregovore možda bi to bila mala šansa da se konflikt završi pre sveobuhvatne eksalacija koja još nije isključena", istakao je on.
Na angažovanje Kine pozvao je i ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba koji je rekao da se ukrajinsko-kineski odnosi decenijama zasnivaju na međusobnom poštovanju, razumevanju i benefitima.
"Delimo stav Pekinga o potrebi da se pronađe političko rešenje za rat protiv Ukrajine i pozivamo Kinu kao globalnu silu da igra važnu ulogu u ovim naporima", rekao je on.
Kina se, podsetimo, dosad u ukrajinskom sukobu, držala prilično uzdržano, ali je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji poručio je da će vreme pokazati da je Kina na pravoj strani istorije u vezi sa ukrajinskom krizom.
Ministar Vang je, kako prenosi Rojters, rekao da se Kina "uvek zalagala za održavanje mira i suprotstavljanje ratu", i da je njen stav uvek bio "objektivan i pošten, i u skladu sa željama većine zemalja".
Komentari (0)