Igre 
Diplomatska ofanziva EU: Ruska invazija na Ukrajinu tera evropske lidere da "čvršće zagrle" Zapadni Balkan
Komentari20/03/2022
-22:09
Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija - ređale su se države, a ređale su se i poruke optimizma. Za samo nedelju dana u posetu Zapadnom Balkanu stizali su redom nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, evropski šef diplomatije Žozep Borelj i austrijski kancelar Karl Nehamer. Do ovih poseta došlo je dok na tlu Evrope bukti rat, a situacija u Ukrajini naterala je, kako se čini, zapadne lidere da region koji dve decenije čeka na pridruživanje EU "čvršće zagrle". Pitanje koje, međutim, i dalje provejava - hoće li sve ostati samo na rečima?
Rat u Ukrajini, koji traje više od 20 dana, naterao je mnoge evropske države da se opredele i u tom smislu zemlje Zapadnog Balkana nisu izostajale. U posebnom fokusu je, međutim, bila pozicija Srbije, koja je, iako poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, jedna od retkih koja Rusiji nije uvela nikakve sankcije. Pritisci, kako je isticao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, postoje, a nije bilo ni čudno što su u Beograd ubrzo počele da stižu i evropske diplomate.
Ipak, poruke koje su tom prilikom čule bile su poruke ohrabrenja. Za Analenu Berbok, koja je osim Beograda posetila i Sarajevo i Prištinu, Zapadni Balkan ostaje ključni prioritet i Berlin, kako je rekla, želi da Srbije postane punopravni član EU. I Borelj, koji je posetio Skoplje i Tiranu, istakao je da je vreme da se oživi proces proširenja, a utisak koji su ove posete ostavile jeste da je kriza na evropskom tlu naterala Zapad da svoje stavove pokaže kroz niz pozitivnih poruka da je Zapadnom Balkanu mesto u EU.
Za sagovornike Euronews Srbija aktuelna kriza može da predstalja povoljan kontekst za ubrzanje evropskih integracija regiona, ali je pre svega i trenutak da se Srbiji, ali i celom regionu, pokaže da ih EU zaista vidi i tretira kao integralni deo.
EU mora brzo da reguje?
Još otkako je počela kriza oko Ukrajine, čekala se i reakcija lidera na Zapadnom Balkanu. Iz perspektive Evropske unije, ne samo da je reč o problematičnom regionu na kom i dalje postoje neraščišćeni teritorijalni računi, a na kom Rusija ima snažan uticaj, već su i mnogi zapadni političari upozoravali da bi sukob mogao i da se "prelije".
Na primer, na to je prva upozorila britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras, a onda je i austrijski sociolog Gerald Kanus naveo da Moskva ima interesa da raspiruje tenzije i na Zapadnom Balkanu, te da stoga Evropska unija ovom regionu mora brzo da ponudi jasnu i konkrentnu perspektivu.
Da nije dovoljno samo govoriti o perspektivi, već da je treba aktivno i podsticati istakao je nedavno i nemački kancelar Olaf Šolc, a onda su te poruke ponovljene i lično posetama Beogradu, Prištini, Tirani, Skoplju i Sarajevu.
Povezane vesti
Berbok je na primer poručila da će Nemačka biti prisutnija u budućnosti na Zapadnom Balkanu i najavila da će se zvaničan Berlin, nakon izbora u Srbiji, zalagati da se postigne sveobuhvatni sporazum u dijalogu Beograda i Prištine. Naglasila je da Zapadni Balkan ostaje ključni prioritet Nemačke i da Berlin želi da Srbija postane punpravni član EU.
"Ubeđeni smo da građani Srbije imaju isto pravo na život u slobodi, bezbednosti, miru, u našem zajedničkom domu Evropi. Zato su potrebne reforme pre svega u oblasti vladavine prava, gde ćemo Srbiju podržati snažno. Moja poruka u Sarajevu, Prištini i sada u Beogradu je da će Nemačka pokazati snažniju prisutnost na Zapadnom Balkanu", rekla je ona.
Tanjug/AP/Darko Vojinović
I visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je u Tirani da je vreme da se oživi proces proširenja i da se Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju.
"Albanija je jasno pokazala da je jedan od najpouzdanijih partnera EU. To je veoma važan doprinos. Živimo u trenucima kada je veoma važno biti zajedno. Došlo je vreme da se oživi proces proširenja i Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju", rekao je Borelj posle sastanka sa premijerom Albanije Edijem Ramom.
Kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Petrović, naučni saradnik u Centru za evroatlantske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ove posete imaju tri cilja.
"Da podvuku evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, da pozdrave usklađivanje sa spoljnopolitičkim i bezbednosnim stavovima Evropske unije u kontekstu ukrajinske krize, kao i da pošalju poruku Zapadnom Balkanu, koji je bio poprište sukoba, da je to područje u bezbednosnom smislu drugačije u odnosu na postsovjetski evropski istok i da očuvanje mira ostaje prioritetno, posebno u svetlu pogoršanja geopolitičke situacije", rekao je on.
Hoće li sve ostati na rečima?
Sve poruke koje su upućene zemljama Zapadnog Balkana, međutim, nisu nove. O proširenju Unije se govori godinama, a proces priključivanja bio je dugo u blokadi. Od zemalja Zapadnog Balkana jedino je Srbija, na primer, prošle godine uspela da otvori jedan klaster u pristupnim pregovorima, a da li će do kraja ove godine otvoriti još neki i dalje je nepoznanica.
Povezane vesti
Aktuelna kriza u Ukrajini mogla bi, kako kaže Petrović, da predstavlja povoljan kontekst za ubzranje evropskih integracija regiona, pod uslovom da se politika proširenja ponovo shvati kao strateški instrument.
"Da podsetim, devedestih godina je krvavi raspad Jugoslavije doprineo povećanju strateškog značaja politike proširenja i ubrzanju evropskog puta naših suseda. Logika je bila da se izbegne širenje sukoba a da se kroz svojevrsnu 'demokratizaciju kroz integraciju' kandidati preobraze do trenutka članstva u Uniju. Još jedan dodatan razlog za dinamizaciju evropskog puta aktuelnih kandidata je i činjenica da je u jeku ukrajinskog rata ta zemlja podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, i to po onome što je nazvala 'ubrzanom procedurom'", rekao je on.
Tanjug/AP/Armin Durgut
Petrović podseća da je na na samitu u Parizu odbačena ideja o bilo kakvom ubrzanom pristupanju jer za to ne postoje ni pravni ni drugi osnovi. Međutim, prvi put su, kako kaže, otškrinuta vrata za razmatranje perspektive članstva Ukrajine, kao i Gruzije i Moldavije koje su po domino-efektu takođe aplicirale za članstvo. Sve to predstavlja dodatne argumente da se pristupni tok Zapadnog Balkana napokon učini kredibilnijim i bližim, a samim tim i funkcionalnijim, kaže on.
Od Srbije, kao kandidata za članstvo u EU, očekuje se da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku usklađuje sa onom koju vodi Brisel. Iako taj procenat usklađivanja poslednjih godina jeste u porastu, Beograd se uglavnom nije usklađivao sa onim rezolucijama i merama koje se tiču Ruske Federacije. Baš zbog toga, uoči posete Berbokove očekivalo se i da će jedna od osnova biti i ponovni poziv da se Srbija uskladi. Međutim, kako je ranije za Euronews Srbija istakla programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević, veoma bi važno bilo i da se Srbiji ponudi i pomoć i podrška u rešavanju negativnih posledica tog usklađivanja, pre svega u energetskom sektoru.
"Sada je ključni trenutak da EU pokaže da Srbiju, i ceo region Zapadnog Balkana, zaista vidi i tretira kao svoj integralni deo, te da nas uključi u sve svoje mere i inicijative, kao deo porodice. Takvu ponudu jedinstva i integracije Srbija nikako ne bi smela da odbije", istakla je ona.
Kako je ona dodala, ovo je trenutak u kojem sama EU može mnogo da učini da pomogne Srbiji da promeni svoj stav prema Rusiji i da počne da se usklađuje sa zvaničnim stavovima EU u spoljnoj politici.
"Konkretnija perspektiva članstva, umesto dosadašnje neopipljive 'evropske perspektive', konkretne mere i pomoć u energetskom snabdevanju, perspektiva ubrzane i fazne integracije uz doslednu primenu uslova za članstvo, ali i uvećani pristup fondovima i institucijama EU: sve su to mere koje EU može i treba da ponudi Srbiji kako bi uverila ovdašnje vlasti da će kompenzovati konkretne gubitke koje bi Srbija imala zbog usklađivanja sa EU", istakla je ona.
EU bez naknade za zemlje koje su podržale sankcije
I dok bi u teoriji sve moglo da bude drugačije, u praksi - poruke zahvalnosti. Naime, u Briselu kažu da su zahvalni zemljama Zapadnog Balkana koje su podrzale EU sankcije protiv Rusije, ali ne navode da planiraju kompenzacione fondove za štetu koje bi te zemlje mogle da pretrpe zbog ovog usklađivanja sa EU merama.
Na pitanje makedonskih medija da li će EU na bilo koji način novim izdvajanjima pomoći zemlje regiona zbog krize u Ukrajini, a posebno one čije privrede mogu da izgube zbog priključivanja EU sankcijama, u Briselu odgovaraju da će EU nastaviti da radi zajedno sa Zapadnim Balkanom i da ga podržava.
AP/Olivier Hoslet
U Evropskoj komisiji kažu da je šef diplomatije EU Žosep Borelj u poseti Severnoj Makedoniji i Albaniji gde je izrazio zahvalnost zbog njihove stoprocentne usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije Rusiji, preneo je Tanjug.
"Visoki predstavnik je izrazio zahvalnost i predočio podršku koju ćemo pružiti tim zemljama u kontekstu konflikta u Ukrajini. EU već ima značajan investicioni program za zemlje Zapadnog Balkana koji je uspostavljen pre invazije na Ukrajinu. To je novac koji EU ulaže u ovaj region, a tu je i podrška koju dajemo tokom pandemije. EU stoji uz zemlje Zapadnog Balkana i ova poseta je dalji dokaza toga", kažu u Komisiji.
Komentari (0)