Cena Donbasa: Zašto su Lugansk i Donjeck toliko važni za Ukrajinu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

23/02/2022

22:53

Cena Donbasa: Zašto su Lugansk i Donjeck toliko važni za Ukrajinu

Donjeck - Copyright AP Photo/File

veličina teksta

Aa Aa

Istok Ukrajine ponovo je u fokusu svetske javnosti, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao dekret kojim Rusija priznaje nezavisnost Donjecke i Luganske narodne republike, separatističkih proruskih entiteta koji se nalaze u okviru istoimenih ukrajinskih oblasti.

Donjecka i Luganska oblast zajedno čine Donjecki basen (Donbas) - region koji je veoma važan, pa nije ni čudo što Ukrajina ne želi da ga se tako lako odrekne.

Donbas se često naziva srcem Ukrajine, što je donekle istina ako gledamo ekonomsku važnost ovog regiona uz granicu sa Rusijom. U pitanju je rudna oblast koja se proteže i na rusku teritoriju, a procenjuje se da ima rezerve uglja koje premašuju deset milijardi tona.

Sam Donbas zauzima tek oko pet odsto ukrajinske teritorije, a u njemu živi otprilike jedna desetina populacije te zemlje. Međutim, ekonomski značaj ovog regiona je velik, zbog toga što proizvodi 20 odsto BDP Ukrajine, a u ukupnom izvozu učestvuje čak 25 odsto (podaci iz 2013.godine).

Sve ovo čini Donbas "industrijskim srcem Ukrajine", a kada je nastala Krimska kriza 2014. godine najbolje se pokazalo koliko je region važan, kao i koliko je povezan sa Rusijom. Naime, tokom 2014. je eskalacija krize doprinela tome da cirkulacija dobara između istoka Ukrajine i zapada Rusije bude otežan.

Najvećim delom zbog toga, ukrajinski BDP je 2013. godine iznosio 183 milijarde dolara, da bi se 2015. prepolovio - iznosio je samo 91 milijardu, piše u izveštaju turskog istraživačkog centra SETA.

Značaj Donbasa za Rusiju

Region Donbasa je, bez obzira na smanjenu saradnju između Rusa i Ukrajinaca na ovoj teritoriji od 2014. godine, značajan i za rusku ekonomiju.

Veliki broj kompanija u istočnoj Ukrajini proizvodi važne sirove materijale, obrađuje ih i izvozi u Rusiju, a ti materijali se naročito koriste u ruskoj svemirskoj i odbrambenoj industriji.

U martu 2014. godine, tadašnja prelazna vlada Ukrajine je suspendovala vojnu saradnju sa Rusijom, a tadašnji zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin ubrzo nakon toga izjavio je da ta zemlja mora "dodatno da se potrudi kako bi obezbedila nezavisnost od strane tehnologije i proizvoda".

Ovo, međutim, nije sve - veći deo motora za ruske helikoptere prozivodi se u ukrajinskoj oblasti Zaporožje, koja je tik do Donjecke oblasti. Upravo je od starog grada Oleksandrivke, koji je nekada pripadao Zaporožju, 1869. godine i nastao grad Donjeck, na inicijativu velškog industrijaliste Džona Hjuza (Donjeck se ranije zvao Juž, što je ruski za "Hjuz").

Osim praktičnog, region Donbasa ima i simbolički značaj za Rusiju - Jozef Staljin ga je načinio industrijskom žilom kucavicom bivšeg SSSR, ali je vekovima pre toga ova teritorija bila nastanjena Kozacima sa Dona koji su se bavili poljoprivredom.

Šta se sada dešava?

Od kako je Putin potpisao dekrete o nezavisnosti Donjecke i Luganske narodne republike (DNR i LNR), zapadne zemlje počele su da uvode sankcije Rusiji zbog toga što "ne poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine".

Prvo je Evropska unija uvela paket sankcija, koji obuhvata 351 poslanika ruskog parlamenta i još 27 pojedinaca, kao i ekonomske sankcije kada je upitanju tržište kaptala i refinansiranje ruskog duga. I SAD su uvele sankcije koje obuhvataju dve banke, rusku elitu i članove njihovih porodica, a najavljene u i sankcije na državni dug.

Još jedan problem tiče se granica u kojima će Rusija priznati nezavisnosti DNR i LNR, pošto su ruski zvaničnici davali oprečne izjave o tome. Naime, dok su jedni govorili da će biti priznata nezavisnost samo onim delovima koji su pod kontrolom separatista, drugi su davali izjave da će se priznati nezavisnost u okviru celih oblasti, koje su dvotrećinski i dalje pod kontrolom Kijeva.