Ukrajinska kriza između "do sada neviđenih sankcija" i straha od zavrtanja gasa - cena konflikta raste iz dana u dan

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Njujork tajms, Politiko

30/01/2022

15:59

Ukrajinska kriza između "do sada neviđenih sankcija" i straha od zavrtanja gasa - cena konflikta raste iz dana u dan - Copyright Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda

veličina teksta

Aa Aa

U pokušaju da odvrate Rusiju od invazije na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države zapretile su Kremlju ekonomskim sankcijama kakve do sada nisu viđene, i kakve bi mogle da izazovu ozbiljnu inflaciju i krah berze, što bi osetili mnogi stanovnici - od milijardera, do porodica srednje klase.

Između ostalog, pominju se sankcije koje bi pogodile najveće banke i druge finansijske institucije Rusije. Međutim, ova strategija ima ozbiljne političke i ekonomske rizike, jer nijedna zemlja nije pokušala do sada da uvede tako obimne sankcije ekonomiji tako velikoj kao što je ruska. Analitičari, zato, smatraju da bi "brz i ozbiljan odgovor", kakav su najavile SAD, mogao u najgorem slučaju čak i da ugrozi stabilnost globalnog finansijskog sistema, dok bi Rusija mogla da uzvrati "zavrtanjem" gasa, prenosi Njujork tajms.

Isti list podseća i da je administracija aktuelnog predsednika SAD Džoa Bajdena saopštila za sada ne planira da sankcijama pogodi rusku industriju nafte i gasa, što bi moglo da poveća cene ovih resursa i za Amerikance koji se već bore sa inflacijom. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi oštre sankcije donete protiv ruske finansijske industrije mogle da imaju značajne posledice.

"Ako Bajdenova administracija ispuni svoju pretnju sankcijama velikim ruskim bankama, to će naškoditi celoj ruskoj ekonomiji. Uticaće i na 'obične Ruse', jer će im se novčanici isprazniti", rekao je Edvard Fišman, koji je bio najviši zvaničnik za Rusiju i Evropu u Kancelariji Stejt departmenta za politiku ekonomskih sankcija tokom mandata bivšeg predsednika Baraka Obame.

Sankcije uvedene 2014. nakon ruske aneksije Krima bile su smišljene tako da pogode samo ruskog predsednika Putina i elitni krug ljudi oko njega, ali ne i ceo ruski narod. Međutim, one sankcije koje se sada spominju u slučaju ruske invazije na Ukrajinu bile potpuno drugačije, jer se spremaju stvari kao što su zabrana stranih zajmova ili prodaja državnih obveznica.

Najveća šteta po rusku ekonomiju bi, međutim, mogla da dođe od sankcija kojima bi bile pogođene velike banke kao što su Sberbank ili VTB, ali i od potencijalnih sankcija koje bi bile uvedene Ruskom fondu za direktne investicije. Strani zajmodavci bi mogli da prestanu sa zajmovima Rusiji (šteta veća od 100 milijardi evra), a kako je rekao ekonomista Anders Aslund, ovo bi izazvalo "ekstremne posledice, jer bi se povećala cena hrane i odeće, a u najgorem slučaju bi propale štednje zbog toga što bi rublja izgubila na vrednosti".

Glavni razlog što se ne spominju sankcije u vezi sa ruskim gasom, iako bi to definitivno bio najveći udarac na ekonomiju ove države, jeste to što se Evropa prevashodno oslanja upravo na ovaj resurs. Američki saveznici poput Nemačke ne bi baš bili srećni ukoliko bi sankcije iz Vašingtona narušile rusku energetsku stabilnost.

Da li je Moskva spremna na sankcije?

Bez obzira na ekonomske sankcije kojima Zapad svakodnevno preti, ne izgleda kao da će Rusija uskoro povući svoje trupe sa ukrajinske granice - zapravo, izgleda kao da se Moskva i pripremala na ovakav razvoj događaja, piše u svojoj analizi Politiko. U analizi ovog lista stoji da je, uprkos godinama sankcija i pandemije koronavirusa, ruska ekonomija mnogo bolje pripremljena da preživi krizu nego većina drugih, i da postoji šansa da je ruski predsednik Vladimir Putin spreman da žrtvuje deo ekonomske stabilnosti zemlje u zamenu za ispunjenje geopolitičkih ciljeva na istoku Evrope.

Nakon sankcija uvedenih zbog Krima, Putin je Rusima morao da obeća nešto više od boljih životnih uslova - morao je da oživi san o povratku ruskog carstva. Takođe, ova zemlja je sada znatno bolje pripremljena na eventualne sankcije nego 2014. godine, smatra Sergej Gurjev, bivši šef ekonomije u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj.

Međutim, svakodnevni život Rusa manje je "ružičast", a ovoj tvrdnji ide u prilog i to što se građani sve više zadužuju, kao i to što je u istraživanju Jurij Levada istraživačkog centra čak 40 odsto Rusa označilo ekonomsku situaciju zemlje kao "lošu" ili "veoma lošu". Za mnoge od njih, "lična inflacija" mnogo je veća od osam odsto, što je zvanična brojka u Rusiji.

Isključivanje Rusije iz SWIFT bankarskog sistema praktično bi odseklo zemlju od globalnih finansija - ovo bi bio ogroman udarac, a najveći problem je u tome što bi građani možda i hrabro podneli žrtvu, ukoliko smatraju da ima razloga za to. Situacija je, međutim, znatno drugačija. U poređenju sa 2014. godinom kada je veliki deo stanovništva podržao rusku akciju na Krimu, sada se veliki procenat njih protivi konfliktu sa Ukrajinom.

Da ipak postoji jedan sloj u ruskom društvu koji bi mogao da profitira od čitave situacije, smatra Tatjana Stanovaja, osnivač konsultantske agencije R.Politik. To su, ističe ona, "silovici", odnosno ljudi koji su u visokim vojnim krugovima ili su napravili karijeru u bezbednosnim službama zemlje.

"Silovici smatraju da nije pitanje da li će, već kada će Rusiju pogoditi teške sankcije iz ovog ili onog razloga. Zbog toga će da savetuju predsedniku Putinu da uradi ono što želi kada je spoljna politika u pitanju, bez gubljenja vremena. Takođe, reći će mu i da se pripremi na teška vremena, po svaku cenu", rekla je Stanovaja.