Zbog pandemije manje Evropljana obavilo redovnu vakcinaciju – ima li razloga za brigu

Podsetimo se proleća 2020. Evropske države su se redom pozatvarale poput domina, puno toga o kovidu je još uvek bilo nepoznato - mnogi od nas su još uvek prali povrće u povratku iz supermarketa, i, ključno, nismo tada znali do koje mere virus pogađa decu.

Imajući ovo na umu, da ste mlad roditelj, da li biste vodili vašu bebu u ordinaciju da se vakciniše protiv boginja, meningitisa ili hepatitisa B?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je zabrinuta što mnogi to nisu uradili i da se "plaši" da je sve manje Evropljana obavilo redovnu vakcinaciju protiv ozbiljnih bolesti tokom pandemije.

Pixabay

"Prema preliminarnim podacima koje vidimo i informacijama koje dobijamo od nacionalnih javnih tela, bojimo se da se stopa redovne vakcinacijae u 2020. smanjila,“ kaže za Euronews Dragan Janković iz uprava SZO za bolesti koje se mogu preduprediti vakcinacijom i imunizacijom.

Imunitet krda nije samo zaštita koja se odnosi na kovid 19

"Imunitet hrda" postao je poštapalica kada je pandemija stigla u Evropu ali se ne odnosi samo na kovid 19, niti nužno znači da će se ogroman broj ljudi porazboljevati - taj imunitet se može postići i vakcinacijom.

Poznat i kao "imunitet stanovništva", taj koncept opisuje indirektnu zaštitu od zarazne bolesti koja nastaje kada je populacija prokužena ili vakcinacijom ili putem prethodne infekcije i od suštinskog je značaja u sprečavanju izbijanja visoko-zaraznih bolesti poput boginja.

Da bi se bezbedno postigao imunitet od bolesti, uključujući kovid 19, potrebno je vakcinisati veliki broj ljudi, smanjujući tako ukupnu količinu virusa koji može da se proširi u populaciji u celini.

Procenat ljudi koji treba da budu imuni da bi se postigao imunitet krda varira kod svake bolesti i da bi funkcionisao kod boginja, na primer, potrebno je vakcinisati 95 odsto populacije, pokazuju podaci SZO.

Preostalih pet odsto ljudi biće zaštićeno činjenicom da se boginje neće širiti među onima koji su vakcinisani.

Stopa vakcinacije je jednostavno opala. Ljudi jednostavno nisu dolazili i nisam mogao da ih krivim jer im je rečeno da ostanu kod kuće. To je stvarno veliki problem.

Pad broja ljudi koji se vakcinišu je upravo ono što je dr Farzana Husain, u hirurškoj klinici u istočnom Londonu, primetila kod pacijenata u njenoj ordinaciji.

"Kada je 23. marta došlo do prvog zaključavanja, mogla sam da vidim da stopa dece koja dolaze na vakcinaciju u detinjstvu pada prilično brzo", rekla je ona za Euronews, a stopa vakcinacije za stariju decu pala je na ispod 50 odsto.

"To je bilo zabrinjavajuće, s tim što su boginje već u poslednjih nekoliko godina pojavile kod malog broja ljudi u nekim oblastima u Londonu", dodala je Husain.

Zbog toga je rešila da nešto preduzme. S obzirom na to da je dobila povratnu informaciju da su roditelji, konkretno oni sa mladim bebama, zabrinuti zbog dovođenja svoje dece na operaciju, ona je ispred zgrade postavila ustanovu za "drajv-ap".

Roditelji bi dovodili svoje bebe kolima ili bi jednostavno dovezli kolica ispod trema ordinacije i medicinska sestra bi izašla da im da vakcinu. Direktan fizički kontakt je skraćen na dva minuta, ostatak pregleda je obavljen preko telefona, a roditelji nisu morali da kroče u bolnicu.

Do kraja juna, stopa vakcinacije se vratila na više od 90 odsto za dvogodišnjake i nešto manje od 90 odsto za 5-godišnjake, što je odmah neznatno manje od standarda SZO.

"Nikada nije bilo toliko prilike da se inovira kao tokom pandemije", rekla je Husain, te dodala:

"U prošlosti bi bila birokratije, ali svi su želeli da zaborave na birokratiju i kažu 'da'".

Šta je sve u igri?

Iako je bilo nekih slučajeva drugih bolesti u Evropi u poslednjih nekoliko godina, kao što su difterija i veliki kašalj, boginje su te koje najviše brinu lekare.

DPT vakcina (protiv tri zarazne bolesti difterije, velikog kašlja i tetanusa) se koristi već duže vreme i dobro je etablirana u svim zemljama regiona, kaže Janković.

Tanjug AP/Matt Slocum

Boginje su jedna od najzaraznijih bolesti na svetu, u toj meri da će se oko 9 od 10 ljudi koji nisu zaštićeni zaraziti nakon izlaganja virusu.

Ozbiljna bolest, koju izaziva virus, javlja se sa simptomima kao što su curenja nosa, kašalj, zakrvavljene i vodnjikave oči, bele tačkice unutar obraza i osip.

Većina smrtnih slučajeva povezanih sa boginjama uzrokovana je komplikacijama zbog bolesti, ali ozbiljne komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina, odnosno odraslih starijih od 30 godina, zbog čega se obično daju dve doze MMR (boginje, zauške i rubeola) vakcine u uzrastu između godinu dana i tri godine.

Infekcije uha i dijareja mogu da se jave kao posledica boginja, dok ozbiljne komplikacije podrazumevaju upalu pluća i encefalitis, upalu moždanog tkiva.

Epidemije se proglašavaju kada je broj slučajeva bolesti koji je prijavljen u nekoj oblasti veći od očekivanog broja slučajeva.

A opasnost od epidemije boginja u Evropi nije ni u kom slučaju imaginarna - porast slučajeva boginja počeo je 2017. godine, a dostigao je vrhunac 2019. godine, kada je zabeleženo preko 100.000 slučajeva, navodi SZO.

Slučajevi na Starom kontinentu su se utrostručili između 2017. i 2018. godine, skočivši na ukupno 82.596.

SZO je saopštila da je glavni pokretač povećanja slučajeva boginja iz 2016. godine, što se takođe videlo u podacima o slučajevima širom sveta, nevakcinisanje dece na vreme sa dve doze vakcina koje sadrže boginje (MCV1 i MCV2).

"Postoji velika uspešna priča o boginjama - više ljudi nego ikada je vakcinisano od njih, ali s vremena na vreme imamo epidemije od nekoliko hiljada slučajeva, koji su neočekivani i takođe neprihvatljivi", rekao je Janković.

Epidemije u 2018. godini zabeležene su u Ukrajini (53.218), Srbiji (5.076), Francuskoj (2.913), Italiji (2.517), Ruskoj Federaciji (2.256), Gruziji (2.203), Grčkoj (2.193), Albaniji (1.466) i Rumuniji (1.466).

Ukrajina - vakcinacija se odvija, ali po kojoj ceni za roditelje?

Sa najgorom epidemijom boginja u Evropi u skorije vreme, u Ukrajini su neki roditelji navodno pribavljali lažne potvrde o vakcinaciji kako bi izbegli da svoju decu stvarno vakcinišu.

Međutim, iako doktor Fedir Lapij, pedijatrijski imunolog iz Kijeva, izjavio za Euronews 2019. godine da su strahovi i nepoverenje u lekare jedan od uzroka te pojave, studije su pokazale da većina ukrajinskih roditelja podržava vakcinaciju.

Zemlja se takođe suočila sa kritičnom nestašicom vakcina 2010. i, uprkos poboljšanju situacije, većina roditelja sa kojim je Euronews razgovarao vakcinisala je svoju decu u privatnim klinikama za vreme pandemije.

"Jedna privatna klinika posvetila je jednu od svojih jedinica posebno za vakcinaciju tokom prvog lokdauna i to je bila dobra prilika da se vakcinišu deca koja su u to vreme bila kod kuće", rekla je za Euronews Roksolana Avramenko, majka jednog dečaka osnovnoškolskog uzrasta u Kijevu.

Međutim, sada se njen sin vratio u školu, rekla je da je zbunjena u pogledu toga kako vakcinacija treba da se odvija usred "stalnih kontakt slučajeva COVID-a ili nosilaca (virusa) u učionici".

Vadim Kuljičenko, vanredni profesor na Nacionalnom univerzitetu građevinarstva i arhitekture u Kijevu, rekao za Euronews da je vakcinisao svoju decu njihovim planiranim MMR vakcinama pošto su dobili poziv njegovog izabranog lekara i naglašava da "nisu imali problema".

Međutim, otac 6-godišnjih dečaka blizanaca i starijeg dečaka koji ima 11 godina, rekao je da to nije slučaj sa vakcinom protiv gripa: "Želeli smo da se vakcinišemo protiv gripa u oktobru 2020, ali nismo mogli da kupimo vakcinu. Postoji manjak."

Nedostatak vakcina se nije osetio, ali većina je kupljena o mom sopstvenom trošku, rekla je IIrina Znas, majka dvogodišnjaka iz Kijeva.

"Moja beba je imala 13 meseci na početku pandemije i većina poseta našem lekaru je otkazana, ali za vakcinaciju smo imali zeleno svetlo", kaže ova urednica iz Kijeva, te je dodala:

"Sve države obavezne vakcine i sve dodatne vakcine na račun roditelja koje su primeljene su bez problema: Nedostatak vakcina se nije osetio, ali većinu sam morala da platim, kako bih mogla da uradim jednu kombinovanu injekciju za bebu, a ne tri do pet vakcina jednu po jednu.

Olesija Malijuvančuk, majka dvoje dece iz Lviva, kaže je da ne oseća posledice pandemije, niti bilo kakve druge prepreke vakcinaciji od ranije u Ukrajini.

"Ne smatram da sam stvarno bila pogođena", kaže ona. "Za vakcinaciju smo imali zaseban ulaz u medicinski centar u ovom periodu."

Kaže da je od početka pandemije vakcinisala oba deteta protiv najmanje devet bolesti, od kojih su neke bile kombinovane vakcine ili je bilo potrebno nekoliko doza, a oblast u kojoj živi se smatra "crvenom zonom" u pogledu stope zaraze Covid-om.

Italija - Svaki treći roditelj je odložilo vakcinaciju svog deteta tokom lokdauna

S obzirom da je poslednjih godina takođe zabeležena epidemija boginja, Italijanska akademija za pedijatriju (Società Italiana di Pediatria) detaljno je proučavala je u efekte COVID-a na vakcinaciju dece tako što je sprovela istraživanje - izjavila je za Euronews Aurea Oradini, specijalizant za inokulacioni skepticizam na Univerzitetu Vita-Salute San Raffaele u Milanu.

Između 28. aprila i 8. juna 2020, ispitali su ukupno 1.500 roditelja dece uzrasta od 0 do 11 godina da li su odložili rutinsku vakcinaciju zbog Koronavirusa i svaki treći je odgovorio pozitivno.

Kao najčešći razlozi zbog kojih su roditelji odlučili da odlože vakcinaciju navedeni su nedostatak sigurnosti zbog pandemije (44 odsto), centar za vakcinaciju je bio zatvoren (13 odsto), ili je centar za vakcinaciju odložio termin (43 odsto).

Skoro polovina ispitanih roditelja (46%) kažu da nisu dobili nova uputstva kako da bezbedno vakcinišu svoju decu tokom pandemije.

Koliku je štetu vakcinaciji napravila pandemija?

Mesečni izveštaji SZO o broju slučajeva boginja u Evropi za prvu polovinu prošle godine pokazuju značajno smanjenje prenosa u odnosu na 2018. i 2019. godinu, a zabeleženo je 12.028 slučajeva između januara i juna 2020.

Međutim, Janković upozorava da bi ta cifra mogla da bude potcenjena i pod uticajem brojnih faktora vezanih za pandemiju, uključujući i to da deca ne idu u školu da se ne zaraze, kao i poremećaji u laboratorijskom nadzoru za boginje tokom vrhunca epidemije kovid 19.

"Deca su sedela kod kuće i samo ljudi nose virus, ili smo mogli da imamo ogromne epidemije, a da niko ne prijavljuje slučajeve", kaže on.

Brojke za početak 2020. godine takođe su i dalje više nego u istom periodu 2016. i 2017. godine.

A ostaje činjenica da, ako se deca ne vakcinišu redovno ni za jednu od bolesti protiv kojih se u Evropa vakcinišu, efekti će se osetiti u budućnosti, a ne odmah.

Jedno italijansko medicinsko udruženje takođe je vodilo kampanju podstičući odrasle da vakcinišu protiv gripa ili da dobiju DTaP vakcinu, ako već idu na pregled kod lekara.

Motivacija te inicijative bila je optimizacija termina kod lekara tokom pandemije i smanjenje diferencijalnih dijagnoza kovid 19 sa drugim bolestima.

Italijansko društvo opšte medicine SIMG koristio je slogan "okreni drugo rame", (umesto da pacijent 'okrene drugi obraz'), kako bi ohrabrio pacijente da ne ignorišu svoje vakcine.

Koje su razmere štete? Još ne znamo i mislim da je isti slučaj u većini zemalja

Dragan Janković, epidemiolog tima za imunizaciju evropske kancelarije Svetske zdravstvene organizacije poručio je da preliminarni podaci koje je SZO dobila i informacije koje je pribavila od nacionalnih javnih vlasti ukazuju na činjenicu da se rutinsko vakcinisanje sveukupno smanjilo u 2020. godini zbog poremećaja povezanih sa pandemijom kovid 19.

Janković kaže da SZO i većina evropskih zemalja još uvek ne znaju koji je stvarni nivo štete koju je pandemija COVID-a napravila kada je reč o vakcinaciji protiv drugih bolesti.

SZO nema kompletne podatke za 2020. godinu koje je uspela da analizira za sve 53 zemlje Evropskog regiona SZO.

Postoje ogromne razlike između zemalja na administrativnom nivou o tome kako se informacije prikupljaju i što se tiče praznina u podacima za često najrizičniju populaciju koja nema pristup vakcinama iz različitih razloga u svakoj zemlji.

Šta više, čak i da su zemlje nastavile sa rutinskom vakcinacijom tokom pandemije, izveštavanje o tome verovatno nije bio njihov najveći prioritet, rezonuje Janković.

Skoro 41 zemlja širom sveta već je odložila ili rizikuje da odloži svoje vakcinacije protiv boginja za 2020. ili 2021. godinu, što povećava rizik od većih epidemija širom sveta koje bi mogle da se prošire na Evropu.

Jankovićevo odeljenje u SZO traži od zemalja da drže korak sa imunizacijom i "konstantno odmeravaju rizik od pandemije COVID-a i rizika od drugih bolesti i da odmah reaguju ukoliko izbiju epidemije bolesti koje se sprečavaju vakcinacijom.

Glavna poruka je da zemlje treba da sagledaju situaciju i uhvate korak sa administriranjem svih vakcina koje su odložene ili otkazane, među svim segmentima stanovništva, jer u većini zemalja postoje „rupe“ kada je reč o pokrivenosti vakcinacijom.

Kada je reč o boginjama, cilj SZ UN je da potpuno iskoreni tu bolest, a mi "trčimo poslednjih 100 metara maratona", rekao je Janković.

"COVID nam je pokazao šta se dešava ako se ne vakcinišemo protiv bolesti", dodao je on. "To bi moglo da se desi za bilo koju bolest, ako se ne vakcinišete i izbije epidemija, bićemo u sličnoj situaciji."