Ekonomska kriza u Turskoj uzdrmala stolicu Erdogana: Mere uticale na skok turske lire, ali politički rejting opada

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Euronews, BBC

26/12/2021

08:07

Ekonomska kriza u Turskoj uzdrmala stolicu Erdogana: Mere uticale na skok turske lire, ali politički rejting opada - Copyright AP/Burhan Ozbilici, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Istorijski pad vrednosti turske lire uzdrmao je stolicu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Zbog njegovih odluka usled ove krize, otpušteni su oni koji su se suprotstavljali, pre svega, merama snižavanja kamatnih stopa. Istovremeno, zbog suočavanja sa krizom, opao je i politički rejting aktuelnog predsednika.

Ipak, Erdoganove mere doprinele su rapidnom skoku nacionalne valute turske. Lira je početkom ove nedelje nastavila rast za čak 15 odsto nakon oporavka sa rekordnog minimuma od 25 procenata. To je usledilo upravo posle predstavljanja mera predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o garantovanju depozita položenih u domaćoj valuti od uticaja fluktuacija na deviznom tržištu.

Turska lira je počela trgovanje u utorak nanezntano nižem nivou u odnosu na zatvaranje u ponedeljak, da bi zatim porasla na najviši nivo od 11,0935 lira za dolar, nakon rekordnog minumuma tokom prošle nedelje. Naime, ova valuta se mesecima suočava sa drastičnim padom , od početka godine do sada, lira je izgubila 45 odsto vrednosti. Do rekordnog minimuma došlo je 14. decembra nakon što je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan naredio novu smenu nadležnih u Centralnoj banci ove zemlje, da bi potom lira pala prema dolaru na nov rekordni minimum ikada, uoči očekivanog smanjenja referentne kamatne stope Centralne banke na sednici održanoj 16. decembra.

Američka valuta je u dosadašnjem toku godine više nego udvostručila vrednost u odnosu na liru, što podriva uspon velike turske tržišne ekonomije.

Centralna banka je od septembra srezala referentnu kamatu za 400 baznih poena na 15 odsto, u skladu s ekonomskim programom predsednika Erdogana, u kojem je prioritet dat rastu izvoza i kreditiranja, iako veliki broj ekonomista i opozicionih poslanika kritikuje tu politiku kao "nepromišljenu".

Osim što je pad turske lire doveo do obustve trgovanja na berzi u Istanbulu, ta situacija odrazila se i na cene namirnica, a samim tim i na život građana. Zbog nestabilne valute i pada i posledicama kao što je poskupljenje osnovnih namirnica, Turcima je u proteklom periodu bilo teže da planiraju svoj kućni budžet i plaćaju mesečne obaveze.

Posledice inflacije

Kako se dobar deo proizvodnje oslanja na uvozne sirovine, poskupelo je sve, od goriva do hrane, a zbog toga mnogi su se našli u problemu kako da obezbede osnovne namirnice, a potom izmire ostale obavete. Kako je prene Euronews, više od 83 miliona stanovnika suočilo se sa teškom situacijom i borbom da sastave "kraj sa krajem".

U međuvremenu, kirije su naglo porasle, a cene za prodaju kuća, uglavnom vezane za dolar, rastu, preneo je Euronews.

Naime, iako je predsednik Turske podigao minimalnu zaradu za 50 odsto, odnosno na 4.250 lira (275 dolara), to svakako nije dovoljno za domaćinstva i firme. Iako se beleži oporavak nakon sunovrata valute, ekonomisti očekuju da inflacija naredne godine dostigne 30 odsto, što bi bio novi rekordni minimum.

Takođe, koliko je pad lire uticao na svakodnevni život građana govori i cena tradicionalnog đevreka, simita, najčešćeg doručka u Turskoj. Cena ove namirnice porasla je za čak 40 odsto tokom poslednjih mesec dana, objavio je BBC. Da je zbog cene opala i prodaja navode trgovci, te je jedan od njih za BBC je naveo da je ranije prodavao i do 500 đevreka dnevno, dok se u poslednjem periodu proda tek oko 200.

Erdoganove mere

Ekonomisti kažu da povećanje troškova zaduživanja ublažava inflaciju, koja raste širom sveta kako se privreda oporavlja od pandemije koronavirusa, ali je posebno akutna u Turskoj zbog neortodoksne politike vlade.

Naime, kao musliman koji lihvarstvo smatra grehom, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je opisao kamate kao "majku i oca svakog zla", piše Euronews. On je tako otpustio trojicu guvernera centralnih banaka koji su se opirali snižavanju kamatnih stopa. Takođe, imenovao je novog ministra finansija, koji podržava niske kamatne stope, što je takođe dovelo do pada lire.

Turski predsednik se zalaže za niske troškove zaduživanja kako bi stimulisao privredu, podstakao rast i izvoz i otvorio radna mesta. On je obećao da će prekinuti ciklus ekonomije zavisne od kratkoročnog "vrućeg novca" namamljenog visokim kamatama.

Ipak, u ponedeljak je Erdogan predstavio niz mera koje bi trebalo da ublaže posledice pada nacionalne valute. Takođe, Erdogan je svojim planom želeo da podstakne štednju upravo u lirama, umesto u dolarima. On je ovom prilikom ponovio da neće dozvoliti da Turci grcaju pod teretom kamatnih stopa i inflacije, i da će Turska izaći kao pobednik iz ove ekonomske bitke.

Vlada je obećala da će garantovati depozite u lirama, što je podstaklo skok valute prema dolaru za nekih 25 procenata u ponedeljak, najveći na dnevnom nivou. U okviru paketa mera, vlada je obećala da će kompenzovati štedišama razliku gubitka vrednosti njihovih depozita u lirama u odnosu dolarske depozite. Više od polovine štednje domaćeg stanovništva je u stranoj valuti i zlatu zbog višegodišnje deprecijacije lire, prema podacima centralne banke.

Alpaslan Čakar, predsednik Udruženja turskih banaka (TBB), rekao je da će Ministarstvo finansija finansirati troškove paketa mera, što bi, po oceni Rojtersa, potencijalno mogla da bude skupa i inflatorna inicijativa. Čakar je rekao da je nakon Erdoganovog obraćanja na berzi prodato oko mlijardu dolara.

Prema proračunima trojice bankara, oko 1,0 do 1,5 milijardi dolara štednje konvertovano je u ponedeljak uveče u turske lire.

Uzdrmana pozicija Erdogana

U političkom smislu, upravo zbog efekata inflacije, kao i sukoba prilikom donošenja mera oporavka, upitan je i dalji rejting aktuelnog predsednika Turske.

Iako je tokom prvih godina na vlasti upravo snažna ekonomija pomogla da pobedi na narednim izborima, sada bi takođe ekonomija mogla suprotno da utiče na status Redžepa Tajipa Erdogana. Cene koje su porasle ugrozile su njegovu popularnost, a istraživanja javnog mnjenja ukazuju na nelagodnost zbog njegove ekonomske politike čak i među pristalicama.

Tako se Erdogan se početkom decembra suočio sa demonstracijama u Istanbulu i još nekoliko gradova zbog visokih troškova života. Aktuelni predsednik je tako, verovatno i svestan pretnje od odlaska sa vlasti najavio otvaranje desetine hiljada radnih mesta i povećanje minimalne zarade.

Ipak, opozicione partije situaciju sa padom lire iskoristile su kao povod za traženje prevremenih izbora optužujući Erdogana za loše upravljanje ekonomijom. Takav zahtev Erdogan je odbio ističući da će se izbori održati onda su i planirani, 2023. godine.