Nova runda sukoba Brisela i velikih tehnoloških kompanija: EU sprema dva zakona za veću kontrolu

Brisel želi da obuzda moć velikih tehnoloških kompanija u Evropi tako što će obezbediti veći stepen konkurencije. Poslanici Evropskog parlamenta su raspravljali o Zakonu o digitalnim tržištima ("Digital Markets Act" - DMA). Cilj ovog zakona je da spreči gigante poput Gugla i Fejsbuka da zloupotrebe svoju tržišnu moć.

Tako je Andreas Švab, jedan od najglasnijih evropskih poslanika kada je ovaj zakon u pitanju, rekao da u "poslednjih 11 godina Evropska komisija nije uspešna u primeni pravila konkurencije, već uvek kaska iza Epla, Gugla ili Fejsbuka". Sada, smatra Švab, Komisija može da razgovara sa njima i unapred, a ne tek kada već uvedu poslovne modele kojima Evropa mora da se vodi.

Velike tehnološke kompanije često se nazivaju "Čuvari kapija", jer pružaju osnovne usluge kao što su pretraživači, prodavnice aplikacija i društvene mreže. Evropska komisija želi da ovim zakonom obuhvati sve kompanije sa godišnjim prometom većim od 6,5 milijardi evra u Evropi, kao i sa tržišnom kapitalizacijom od minimum 65 milijardi evra u prethodnoj fiskalnoj godini. Takođe, potrebno je da kompanije imaju više od 45 miliona EU korisnika mesečno, kao i više od 10.000 aktivnih biznis korisnika u EU.

Nova pravila bi sprečila kompanije kao što su Epl ili Gugl da zabrane ili favorizuju neku uslugu ili aplikaciju. Takođe, velike kompanije ne bi mogle ni da spreče biznise da koriste podatke o mušterijama. Na primer, ukoliko neko rezerviše mesto u restoranu putem Gugla i ostavi svoje podatke, sam restoran bi mogao da koristi te podatke.

Potencijalne kazne za velike tehnološke kompanije mogle bi da budu veoma visoke - do deset odsto njihovog godišnjeg prometa. Takođe, ukoliko neka kompanija više puta prekrši zakon, moguća je i sankcija koja podrazumeva prodaju dela imovine.

"Jedno od većih poboljšanja će biti to što ćete imati mogućnost da unapred sami izaberete koji internet pretraživač želite da koristite, umesto da vam Gugl uvek nameće svoju pretragu", rekao je direktor pravnih i ekonomskih poslova u Evropskoj organizaciji potrošača Agustin Rejna.

Zakon o digitalnim uslugama

Osim Zakona o digitalnim tržištima, tu je i Zakon o digitalnim uslugama ("Digital Services Act" - DSA), koji je, zapravo, unapređena verzija starog zakona o reklamiranju i prodaji putem interneta, prenosi.

Ovaj Zakon bi trebalo da odredi na koje sve načine će biti dozvoljeno sajtovima da upravljaju sadržajem - i to od malih arhiva gde pišu imena sajtova, pa sve do velikih društvenih mreža poput Fejsbuka ili onlajn prodavnica poput Amazona.

Cilj ovog zakona bio bi bolji uvid u to kako velike tehnološke kompanije upravljaju sadržajem, određuju šta će zabraniti, ali i bolja kontrola prikazivanja nedozvoljenog sadržaja. Jedna od većih promena biće ta što će, na primer, tehnološke kompanije morati da obelodane koliko tačno ljudi moderira sadržaj na njihovim platformama, kao i koje jezike govore. 

Još neke od predloženih mera uključuju veću zaštitu za decu putem poboljšane kontrole starosti korisnika, kao i zabranu korišćenja "manipulacije dizajnom", odnosno takvog izgleda sajta koji lako može da prevari ljude da ostave osetljive informacije ili pristanu da budu praćeni iako to nije neophodno. 

Velike onlajn prodavnice kao što su "Amazon" i "eBay" morale bi da ulože mnogo više napora kako bi otkrile ko sve prodaje na njihovim platformama. Takođe, korisnici bi trebalo da budu obavešteni ukoliko je neka platforma ograničila vidljivost određenih objava ili isključila monetizaciju - smatra se da je ovo potez koji bi najviše naštetio influenserima.

Ovaj zakon, kao i DMA, neće stupiti na snagu pre 2024. godine.

Skupa "borba" između EU i Gugla

Ovi zakoni samo su još jedan u nizu pokušaja da Evropska komisija "stane na put" onome što smatra nepoštenim praksama kada su u pitanju velike tehnološke kompanije, a naročito u sferi konkurencije.

Tako je, u oktobru, Gugl izgubio žalbu na kaznu od 2,42 milijarde evra koju je izrekla Evropska komisija u vezi sa uslugama kupovine koju ovaj tehnološki gigant nudi. Evropska komisija je tvrdila da je Gugl nepravedno koristio svoj dominantni pretraživač da preusmeri saobraćaj na "Google Shopping", uslugu koja omogućava korisnicima da uporede proizvode i cene od onlajn prodavaca.

Iz Brisela navode da, kada je kompanija pokrenula uslugu još 2004. godine (pod imenom Froogle), ona nije bila uspešna i nije ispunila očekivanja. Međutim, od 2008. godine, prema navodima EK Gugl je počeo sistematski da favorizuje svoju uslugu kupovine u rezultatima pretraživača, čija tržišna dominacija prelazi 90 odsto u većini zemalja EU.

"Google Shopping" se sada obično pojavljuje na samom vrhu rezultata pretrage, smatraju iz EU, a ta praksa je istisnula rivalske servise za poređenje kupovine, koji su bili slabije plasirani u rezultatima pretrage i praktično "nevidljivi".

Osim ovoga, Gugl se suočava sa još dve antimonopolske istrage: rekordnom kaznom od 4,34 milijarde evra zbog navodnog nametanja nelegalnih ograničenja na uređaje koje pokreće Android sistem i kaznom od 1,49 milijardi evra za navodne zloupotrebe u onlajn oglašavanju.

Ukupno, kompanija se suočava sa više od 8,2 milijarde evra antimonopolskih kazni koje im izriče Evropska unija.

Gugl je dugo bio optužen da iskorišćava svoju eminentnu poziciju u onlajn svetu u svoju korist. Dominacija na tržištu kao takva nije protivzakonita po zakonu EU, ali dominantne kompanije su prinuđene da poštuju slobodnu konkurenciju, koja se smatra suštinskim stubom liberalizovane ekonomije.