Poklon koji je naljutio Rusiju: "Turski svet" ponovo stavlja na probu odnos Erdogana i Putina

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dobio je na poklon mapu koja predstavlja "turski svet", a na kojoj se nalazi i deo Rusije, kao i Balkana. Erdoganu je ovu simboličnu mapu uručio njegov koalicioni partner, lider desničarske Partije nacionalnog pokreta Devlet Bahčeli.

Na mapi se vidi da su "pod Tursku" stavljene teritorije zemalja u kojima se govori turski, gde ima turskog stanovništva, ali i deo istoka Rusije s većinskim muslimanskim stanovništvom. Iako je fotografija objavljena na društvenim mrežama, nakon sastanka, Erdogan i Bahčeli nisu davali izjave medijima niti govorili o ovoj mapi.

Poklon ipak nije prošao nezapaženo u Rusiji s kojom Turska godina ima odnose na klackalici. Prema Bahčelijevoj mapi, "turski svet“ obuhvata delove regiona južne Rusije, istočnog Sibira, kao i Balkan, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan, Kinesku autonomnu oblast Sinđang Ujgur, delove Mongolije i Irana.

AP/Burhan Ozbilici

Partija nacionalističkog pokreta odakle dolazi darodavac je krajnje desničarska, ultranacionalistička i evroskeptična politička partija u Turskoj. Ova stranka ima 48 mesta u turskom parlamentu, od ukupno 600 i partner je u vladajućoj koaliciji koju predvodi Erdoganova Stranka pravde i razvoja.

Program partije zasnovan je na nacionalizmu, u čijoj osnovi je islam, a nekada je važila i za neofašističku partiju. Bahčeli se tokom 2020. aktivno zalagao za ponovno uvođenje smrtne kazne, koja je ukinuta 2004. godine, a rukovodstvo partije tada je navelo da smatra da bi smrtna kazna trebalo da se izriče u slučajevima "seksualne zloupotrebe dece", "zločina protiv seksualnog integriteta", ali i "nasilnog pokušaja rušenja ustavnog uređenja".

Ono što povezuje Erdogana i Bahčelija jeste upravo zajednička politika kada je u pitanju širenje uticaja Turske, što bi i mogla da bude poruka iza ovakvog poklona koji "podgreva" ideju o neoosmanizmu koju je pre više godina pokrenuo turski premijer Ahmed Davutoglu. Ideja se pre svega odnosila na turski uticaj i širenje na islamske države, po ugledu na Osmansko carstvo i osvajanja sultana Sulejmana Veličanstvenog tokom 16. veka.

Bivši student Davutoglua, Marmara Behlul Ozkan je u svom komentaru za "Njujork tajms" tvrdio da je krajem 90-ih godina Davutoglu na Univerzitetu u Istanbulu govorio protiv integracije Turske sa Zapadom, navodeći da će Turska postati predvodnik islamskog sveta, oslanjajući se na istorijsku baštinu i geografski potencijal, preneo je ranije Večernji list.

Ideologiju neoosmanizma nastavio je da sledi i Redžep Tajip Erdogan. Njegov neoosmanistički diskurs oslikala je i izjava u oktobru 2013. godine kada je u Prizrenu izjavio: "Nemojte zaboraviti da je Kosovo Turska i da je Turska Kosovo", što je izazvalo i kratkotrajni problem u odnosu sa Beogradom. Takođe, da Erdogan nastavlja ovu politiku, ukazao je i bivši diplomata Darko Tanasković, citirajući izraelskog politikologa Efraima Inbara koji je naveo da "Turska aktivno deluje u svim muslimanskim zemljama, stremeći ka liderskoj ulozi. Nastoji da učvrsti uticaj i u balkanskim zemljama koje su nekad bile pod osmanskom vlašću". Takođe, nije tajna da Erdogan zastupa proislamski koncept, a takav stav je krunisan kada je pre dve godine Aja Sofija iz muzeja ponovo pretvorena u džamiju.

Rusija i Turska

Ruski mediji podsećaju da je u Istanbulu nedavno održan i samit Saveta za saradnju država turskog govornog područja, koji je odlučio da promeni ime u Organizacija turskih država, a tada je odobren i Koncept turskog sveta za period do 2040. godine.

Sve ovo neće ostati neprimećeno u Rusiji koja godinama unazad ima nestabilne odnnose s Turskom – od saradnje do konflita.

Ruska agencija RIA Novosti je izvestila da je lider turskih nacionalista poklonio Erdoganu mapu "turskog sveta" na kojoj su i delovi Rusije. Agencija podseća da je u februaru turski državni medij već prikazao mapu koja predviđa ekspanziju sfere uticaja Ankare, a na kojoj su bili delovi Rusije. I tada je mapa izazvala veliku pažnju u Rusiji. 

Iako su na momente i sarađivale, što je Tursku, reklo bi se, koštalo saradnje sa Vašingtonom, odnosi Moskve i Ankare prilično su zategnuti. Naime, Tursku i Rusiju povezuje recimo energetika, te je ruski izvoz gasa bio poslednjih godina u velikoj meri bio usmeren na Tursku, ali Ankara se trudi da u ovom pogledu smanji zavisnost od Moskve.

Tokom 2019. godine izvoz gasa Rusije u Tursku bio je smanjen za 43 odsto u poređenju sa izvozom 2018. godine. Kao prekretnica za takvu situaciju i zategnute odnose može se uzeti dan kada je Turska oborila ruski ratni avion iznad sirijske granice, 2015. godine. Nakon ovog incidenta, Rusija je zabranila uvoz turske hrane, ukinula letove kojim su ruski turisti dolazili na letovanja, i stavila restrikcije na građevinske projekte.

profimedia

Godinu dana kasnije, u Ankari je ubijen ambasador Rusije, a nesuglasice su se nastavile oko problema u Siriji. Ruska podrška sirijskom predsedniku Bašaru Asadu pružila je mnogo prilika za sukob sa Turskom, ali je to sve izbegnuto uprkos stalnoj turskoj podršci milicijama protivnika Asada koje Moskva i Damask smatraju "teroristima".

Iako je Turska ublažila svoju reoriku prema Bašadu al Asadu, smrt turskih vojnika u napadu u februaru 2020. godine ponovo je podgrejala nesuglasice sa Rusijom jer su postojale indicije da je u taj napad bila umešana Rusija.

Takođe, kada su međunarodni odnosi u pitanju, najskorije je na odnose dve zemlje uticao i sukob Azerbejdžana i Jermenije u Nagorno-Karabahu. Iako je Rusija pozvala i uticala na okončanje sukoba, Turska je u vreme međusobnih napada Jerevana i Bakua, značajno vojno pomogla Azerbejdžanu.

Ipak, ovakvi slučajevi padaju u vodu kada na red dođu ekonomski interesi. Tako su dvojica predsednika zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u januaru 2020. zajednički putsili u rad "Turski tok".

Tada su mediji primetili ono što najbolje ilustruje njihove odnose - Putin je u Istanbul, došao direktno iz Damaska sa sastanka sa sirijskim predsednikom Bašarom al Asadom. Gasovod koji je i Rusiji i Turskoj u interesu, pokrenut je uz rukovanje i smešak.