Igre 
Stvaranje vojske EU: Priča stara deceniju opet u fokusu, na stolu i kontroverzna ideja o 5.000 trupa za brze reakcije
Komentari20/11/2021
-15:43
Haotično povlačenje zapadnih trupa iz Avganistana u avgustu ove godine pokazalo je koliko se Evropska unija oslanja na vojnu moć Sjedinjenih Američkih Država. U danima koji su usledili lideri EU su u svojim izjavama provlačili mogućnost stvaranja jedinstvene evropske vojske, a plan o militarizaciji još jednom je dospeo na sto - ovog puta pod nazivom "Strateški kompas".
Šef diplomatije EU Žozep Borelj upozorio je nedavno da EU mora da se usaglasi oko ambiciozne doktrine kao baze za zajedničke vojne akcije. "Strateški kompas" bio bi nešto najbliže vojnoj doktrini, a jedna od ideja je da EU ima 5.000 trupa za razmeštanje u kriznim periodima.
Nacrt ovog "Strateškog kompasa" navodno je podnesen ministrima spoljnih poslova Evropske unije na sastanku održanom 15. novembra, a konačni dokument, kako se očekuje, trebalo bi da bude usvojen u martu.
Šta je rekao Borelj?
Borelj je još krajem avgusta govorio o tome da bi Evropa trebalo da razvije sopstvene vojne kapacitete nezavisne od SAD. To je usledilo nakon što je i evropske, ali i američke zvaničnike zatekla zapanjujuća brzina kojom je došlo do kolapsa avganistanske vlade, ponovnog dolaska talibana na vlast, te širenja haotičnih scena sa aerodroma u Kabulu.
On je pre nekoliko dana ponovio sličnu poruku, govoreći da je "Evropa u opasnosti" i da je neophodno da ima i trupe koje bi mogle da budu razmeštene u kriznim situacijama. Ipak, naglasio je da NATO ostaje primarno odgovoran kada je reč o sveobuhvatnoj odbrani Evrope.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Kako je pisao Rojters, evropske zemlje imaju obučene vojnike i sajber, vodene i vazdušne snage, međutim, misije EU za obuku i pomoć su skromne veličine.
Uz odobrenje američkog predsednika Džoa Bajdena i u komunikaciji sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom prošlog meseca, u Evropskoj uniji su tvrdili da Brisel može biti mnogo korisniji saveznik SAD ukoliko bi razvio samostalne vojne kapacitete.
Povezane vesti
Zašto baš "kompas"?
Brisel je plan o militarizaciji EU izneo u okviru takozvanog "Strateškog kompasa", a Euronews piše da ime potiče od kompasa za navigaciju i da se odnosi na četiri različita pravca.
Umesto na sever ili zapad, blok želi da uveća svoje sposobnosti u četiri pravca - upravljanju krizama, odbrambenim kapacitetima, otpornosti i partnerstvima sa saveznicima.
Ipak, najkontroverznija stavka bilo bi stvaranje snaga za brzo reagovanje koju bi činilo 5.000 vojnika.
Napori za stvaranje evropskih trupa su bili u zastoju više od jedne decenije, uz prepirke oko finansiranja i kada bi se eventualne trupe rasporedile, međutim, ministri spoljih poslova se nadaju da će dobiti zeleno svetlo za ovu politiku do marta 2022. godine.
Šta piše u nacrtu?
Nacrt takozvanog "Streškog kompasa", u koji je Euractiv imao uvid, prvi put ukazuje na pretnje sa kojima se EU suočava i pokriva oblasti upravljanja krizama, otpornosti, razvoja sposobnosti, kao i partnerstva, sve u cilju "zajedničke strateške vizije EU bezbednosti i odbrane za narednih pet do deset godina".
U nacrtu se navodi i da EU ostaje "otvorena za angažovanje po pitanju bezbednosti i odbrane sa Ujedinjenim Kraljevstvom" i obavezuje na jačanje dijaloga sa Zapadnim Balkanom, Istočnim i Južnim susedstvom, Indo-Pacifikom i Latinskom Amerikom.
Ovaj nacrt je podnesen ministrima EU u ponedeljak, a lideri EU bi trebalo u decembru da dobiju verziju sa izmenama, te bi konačni dokument trebalo da bude usvojen u martu.
Prvi deo novog novog plana EU, koji su izradili Spoljnopolitička služba EU i agencije za nacionalnu bezbednost, odnosi se na bezbednosne rizike i trendove širom bloka i sveta.
Povezane vesti
Pored liste regionalnih pretnji sa kojima se EU suočava, u dokumentu na 28 stranica dominiraju Rusija i Kina.
Ruske "akcije u našem zajedničkom susedstvu i na drugim mestima suprotne su viziji EU o svetu i njenim interesima", navodi se u nacrtu ali i dodaje da "strategija EU ima za cilj da angažuje Rusiju u nekim specifičnim pitanjima", poput klime.
Prema nacrtu, Kina je "partner, ekonomski konkurent i sistemski rival" koji je "sve više ukljčen u regionalne tenzije".
Tanjug/AP/Olivier Hoslet
"Uprkos rastućem samopouzdanju Kine, nastavićemo da sarađujemo u oblastima od uzajamnog interesa poput borbe protiv piraterije, klime i bezbednosti", navodi se u nacrtu Strateškog kompasa.
U dokumentu se takođe upozorava na potrebu "snažnog jedinstva" kada je reč o Pekingu, s obzirom na razlike među članicama po tom pitaju.
Jedan od najkontroverznijih predloga tiče se osnivanja zajedničkih interventnih vojnih snaga, odnosno Kapaciteta EU za brzo raspoređivanje do 2025. koji će omogućiti brzo angažovanje do 5.000 vojnika.
Prema nacrtu, te snage treba da brzo "reaguju na neposredne pretnje ili kriznu situaciju, npr. u misijama spasavanja i evakuacije ili operacijama stabilizacije u neprijateljskom okruženju".
Navodi se i da se strateška autonomija, odnosno cilj EU da deluje nezavisnije u spoljnoj i bezbdnosnoj politici, u tekstu pominje samo jednom i definiše kao "sposobnost da se radi sa partnerima radi zaštite njenih (EU) vrednosti i interesa".
Odnosi sa NATO
Kada je reč o odnosima EU i NATO, u dokumentu se poziva na predstojeću novu zajedničku deklaraciju EU-NATO koja će biti predstavljena do kraja godine i biti "ključni kompas za buduću saradnju".
Podsetimo, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg sastao se krajem oktobra sa ministrima odbrane EU i on je tom prilikom pozdravio povećane odbrambene ambicije EU.
Kako je rekao, sardnja NATO sa EU je već dostigla "nivo bez presedana", ali je rekao i da ne bi trebalo duplirati strukture NATO.
"Ono što nam je potrebno je još kapaciteta, ne nove strukture. Naša transatlantska alijansa ostaje temelj naše bezbednosti", rekao je on, prenosi Dojče vele.
Inače, Evropski savet usvojio je danas odluku o ažuriranju liste projekata koji će biti preduzeti u okvru Stalne strukturirane saradnje EU (PESCO). Kao rezultat toga, 14 novih projekata biće dodato na listu od 46 postojećih koji su razvijeni u okvru PESCO od decembra 2017. godine.
PESCO je jedan od temeljnih elementata odbrambene politike EU. Osnovan je 2017. kako bi omogućio državama članicama da bliže sarađuju u oblasti bezbednosti i odbrane. Ovaj stalni okvir za saradnju u oblasti odbrane omogućava voljnim i sposobnim državam članicama da zajednički razvijajaju odbrambene sposobnosti, ulažu u zajedničke projekte i unaprede operativnu spremnost i doprinos oružanih snaga.
Komentari (0)