Borelj: Evropi potrebni sopstveni vojni kapaciteti, sledeće krize u Iraku i Sahelu
Komentari24/08/2021
-07:00
Povratak Kabula u ruke talibana i haotična međunarodna evakuacija pokazuju da Evropa treba da razvije sopstvene vojne kapacitete nezavisne od SAD, rekao je šef diplomatije EU Žozep Borelj u izjavi za AFP. Takođe, napomenuo je da se Evropa nalazi pred novim problemom.
Borelj je naveo da će evropske snage boriti da evakuišu svoje stanovništvo i avganistanske saveznike pre nego što SAD okončaju svoju operaciju na aerodromu u Kabulu, možda već 31. avgusta.
Nekoliko američkih saveznika zatražilo je od Vašingtona da odloži odlazak, s obzirom na to da je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg potvrdio u petak da, bez zaštite 6.000 američkih trupa koje se nalaze na aerodromu, evropske operacije će možda morati da prestanu, prenosi Euractiv.
Zapanjujuća brzina kolapsa avganistanske vlade, haotične scene sa aerodroma i strah da će nova generacija izbeglica iz Avganistana možda krenuti put Evrope obnovila je pozive na starom kontinentu o tome da Evropa "deluje samostalno".
Evropska diplomatska misija u Kabulu broji 400 avganistanskih službenika i članove porodice koji bi mogli da emigriraju u Evropu. Međutim, zasad je samo njih 150 uspelo da napusti zemlju, a neki od aviona koje su poslale evropske vojske leteli su napola prazni.
Trećina putnika na letu koji je u subotu stigao u Španiju bili su Amerikanci, rekao je Borelj za AFP.
Kako je rekao, problem je pristup aerodromu - američke provere i bezbednosne mere su veoma jake i sprečavale su prolaz avganistanskih službenika. Dodao je da je Brisel zatražio od Vašingtona "veću fleksibilnost".
Evropski političari strahuju da Kabul neće biti jednokratni problem i da bi buduće krize u Iraku ili u regionu Sahel u zapadnoj Africi mogle da zahtevaju slične vojne misije za osiguravanje bezbednosti evropskih građana i interesa, možda bez podrške SAD.
Strateška autonomija
"Žalim zbog načina na koji su se stvari odvijale, ali niko nije tražio mišljenje Evropljana. Neke zemlje će morati sebi da postavljaju pitanja o američkom savezniku koji, kako je rekao Džo Bajden, ne želi da vodi tuđe ratove za njih. Evropljani nemaju izbora. Moramo se organizovati da se nosimo sa svetom kakav jeste, a ne sa svetom o kom sanjamo", rekao je Borelj.
Evropska unija već razvija ono što naziva svojim novim "strateškim kompasom", okvirom koji će 27 država članica, delujući zajedno, imati više diplomatskih i vojnih mišića i razvijati više onoga što francuski predsednik Emanuel Makron naziva "stratepkom autonomijom".
Dok su se odvijali događaji u Kabulu, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je domaćin samita lidera EU naveo je da situacija u Avganistanu "nije uspešna priča za međunarodnu zajednicu".
"Moramo analizirati kako EU može dalje da razvija sposobnosti i pozitivno da utiče na međunarodne odnose u odbrani svojih interesa. Naša strateška autonomija EU ostaje na vrhu našeg dnevnog reda", naveo je on.
Za Borelja ovo mora da uključuje raspoređene zajedničke vojne reakcije.
"Predložićemo da Uniji damo ekspedcione snage od 50.000 ljudi sposobne da deluju u okolnostima kakve vidimo u Avganistanu. U septembru idem u posetu Iraku, Tunisu i Libiji. Sledeće krize biće u Iraku i Sahelu. Evropa reaguje samo u krizi. Avganisan bi je mogao probuditi. Došao je trenutak da se da vojna sila sposobna da se bori ako je potrebno", naveo je Borelj.
Komentari (0)