Migranti im na kućnom pragu: Ovako izgleda život Belorusa u selima nedaleko od granice

Retko ko se ikada našao u selima na zapadnoj granici Belorusije. Ali uz sve više migranata koji se ovde nalaze, stanovnici su uznemireni. Novinar Aleš Petrovič za Dojče vele izveštava sa beloruske granice sa Poljskom.

Kamenecki okrug u blizini poznatog Nacionalnog parka Beloveška pušča, prilično je pusta oblast na belurusko-poljskoj granici. Ovde postoji samo jedan granični prelaz da se legalno dođe do susedne Poljske. Kontrolni punkt Peščatka ne beleži gotovo nikakav saobraćaj već duže vreme zbog ograničenja vezanih za pandemiju koronavirusa u Belorusiji.

Međutim, stanovnici okolnih beloruskih sela u poslednja dva meseca sa zabrinutošću posmatraju zapadnu granicu svoje zemlje iz još jednog razloga - velikog broja migranata koji prelaze preko nje.

"Stranci se odmah prijavljuju"

Mihail (pravo ime poznato redakciji DW), pedesetogodišnji vozač živi u selu Gornja Ovščina i radi u lokalnom poljoprivrednom preduzeću. Samo je oko pet kilometara od njegove kuće do poljske granice, i to je bila činjenica na koju Mihail do sada nije obraćao pažnju.

"Granica je blizu, ali pravno ne možete da je pređete. Morate da vozite do Peščatke, osam kilometara dalje", rekao je on dodajući da je pristup obližnjoj graničnoj traci ograničen za nerezidente. Isključivo lokalno stanovništvo može da bere pečurke i bobice u šumi, pod uslovom da im nadležna granična služba izda propusnicu. Prekršaji se kažnjavaju novčanom kaznom i, u slučaju stranaca, deportacijom.

"Ovde svi imaju brojeve telefona najbližih graničnih prelaza. Ako neko primeti stranca, to se odmah prijavljuje", kaže Mihail i dodaje da se ove jeseni pak, na desetine ljudi iz Iraka i drugih zemalja iznenada pojavilo u pograničnom području, iako se beloruski zakoni u vezi sa prisustvom beloruskih državljana i stranaca nisu promenili.

Čeka se dalje putovanje u EU

Prema Mihailovim rečima, u samoj Gornjoj Ovščini još nisu viđeni migranti, ali su primećeni u susednim selima u Kamenečkom okrugu.

"Znam da je načelnik okružne policije bio u seoskom veću gde je saslušan jer ljudi strahuju za sopstvenu bezbednost", rekao je on.

Poseta šefa policije Viktora Vodčice je pokrivena kratkim izveštajem u lokalnoj državnoj štampi, koja generalno vrlo malo izveštava o situaciji na granici. Kako se navodi u izveštaju, Vodčica je uveravao čitaoce da lokalna policija drži situaciju pod kontrolom.

"Migranti postavljaju kampove i čekaju da nastave put ka EU, a u suprotnom će biti vraćeni u svoje matične zemlje", naglasio je on.

Ipak, u novinskom izveštaju nije navedeno ko je dozvolio migrantima da postave šatore na granici i kako će legalno u Poljsku.

Više letova sa Bliskog Istoka?

Sergej je iz Bresta i sam je nekada bio graničar. Prezime radije ne navodi. Sergej je i dalje u kontaktu sa svojim bivšim kolegama. S obzirom na trenutnu situaciju, njemu ih je žao.

"Danas beloruski graničari samo izvršavaju naređenja planiranih provokacija. U početku je litvanska granica smatrana slabom tačkom i pokušavali su da oteraju migrante tamo. Sada situacija dolazi do vrhunca na granici sa Poljskom", rekao je.

Ali, u velikim gradovima na poljskoj granici, u Grodnu i Brestu, do sada gotovo da nema migranata. To je zato što nakon dolaska u Minsk i kratkog boravka u beloruskoj prestonici idu direktno u zelenu graničnu oblast.

Unsplash

To bi se moglo promeniti. Glavni grad Minsk ima redovne letove ka destinacijama širom Bliskog Istoka. Prema izveštaju nemačkog nedeljnika Welt am Sonntag, u toku su dalje konekcije Bliskog Istoka sa regionalnim beloruskim aerodromima. U članku se navodi da je to pored planiranih 40 letova nedeljno za Minsk, više nego dvostruko više slotova nego što je bilo u ponudi pre pandemije.

Još nema letova za gradove kao što je Brest. Tu su krajem oktobra sleteli poslednji čarter avioni iz odmarališta u Tunisu i Egiptu u jeku turističke sezone. Zvančino nisu najavljeni novi letovi.

Prebacivanje krivice

Početkom oktobra nekoliko vodećih predstavnika beloruskih bezbednosnih agencija posetilo je region Bresta. Aleksandar Volfovič, državni sekretar Saveta bezbednosti, posetio je i granične prelaze u Kameničkom okrugu. On je državnim medijima rekao da Belorusija sada mora "de fakto da se bori protiv ilegalne migracije i da zaštiti interese svojih evropskih suseda".

Prema njegovim rečima, beloruske vlasti su "više puta ukazivale svojim evropskim partnerima da treba da se nastave projekti prekogranične saradnje koji su zaustavljeni, ali su predlozi u tom smislu ignorisani".

"U stvarnosti, problem migracija je dobrodošao razlog da Zapad prenese posledice sopstvenih kratkovidih akcija na belorusku stranu", rekao je Volfovič.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pozvala na dalje sankcije Minsku. Belorusija mora da zaustavi svoju "ciničnu instrumentalizaciju migranata" u političke svrhe, rekla je predsednica Komisije.

Brisel više ne priznaje Aleksandra Lukašenka kao predsedika Belorusije od spornih predsedničkih izbora u leto 2020.

Sergej, bivši graničar takođe kaže da je odnos između beloruskih pograničnih vlasti i susednih zemalja ozbiljno narušen.

"Bilo je mnogo zajedničkih projekata, na primer, da se olakša prelazak granice za stanovnike susednik teritorija. Sada su i oni postali žrtve migracione krize" ističe.

Tekst je originalno objavljen na ruskom jeziku.