Island lider u Evropi po broju žena u parlamentu, Mađarska na poslednjem mestu – gde je Srbija na listi

Nakon nedavno održanih izbora na Islandu i novog saziva parlamenta, većinu u tom telu imaće žene, čime je Island po tom rangu postao prvi u Evropi. Takođe, u novom mandatu nemačkog Bundestaga sedeće više žena u odnosu na prethodni saziv.

Poslednjih godina vidljivo je da države povećavaju broj žena u državnim telima, kako u zakonodavnim tako i u izvšnim, te je sve više primera vlada na čijem su čelu žene. Lideri Evrope, kada je zastupljenost žena u palramentu u pitanju, su zemlje severnog dela kontinenta. Osim Islanda, u prvih pet zemalja našle su se sve tri države Skandinavskog poluostrva, dok je među njih "zalutala" Andora.

Podatak o skandinavskim zemljama ne bi trebalo da čudi jer je Švedska lider i prema indeksu ravnopravnosti, a iza nje sledi Danska, potom Holandija, te Finska i Francuska.

Najbolje performanse, prema indeksu, ponovo imaju Švedska i Danska a sledi Holandija koja je pretekla Finsku i Francusku. Indeks rodne ravnopravnosti Evropske unije je 68 od 100 poena, objavio je 28. oktobra Evropski institut za rodnu ravnopravnost.

Poslednje mesto na listi zastupljenosti žena u parlamentu pripada Mađarskoj, a Srbija se na ovoj listi našla na 17. mestu. Među zemljama regiona najbolje se kotira Severna Makedonija, a po ovom procentu najlošija je Crna Gora.

Ipak, nakon septembarskih izbora, najveću pažnju Evrope privukao je nov saziv nemačkog Bundestaga. Sa čela nemačke vlade, poznato je, odlazi upravo jedna dama, Angela Merkel, te iako je izvesno da će na mesto kancelara sada doći muškarac, u ovom sazivu parlamenta biće četiri odsto više žena. I to nije jedina novina u novom sazivu nemačkog parlamenta. Više su zastupljeni i poslanici migrantskog porekla, kao i ljudi ispod 40 godina.

Island lider, Mađarska poslednja

Nakon septembarskih izbora, na Islandu će 47,6 odsto žena činiti parlament, te će ta ostrvska država preuzeti prvo mesto u Evropi  od Švedske, kada je zastupljenost žena u zakonodavnom telu u pitanju. Nakon svih prebrojanih glasova, žene su zauzele 33 mesta u islandskom parlamentu koji ima 63 mesta. Ovaj procenat Island stavlja na sedmo mesto u svetu. Uz to, i islandsku vladu prevdodi premijerka, Katrin Jakobsdoti, predvodnica ekološkog pokreta.

Kada je reč o doskorašnjem lideru Švedskoj, u parlamentu sede 164 žene, od ukupno 349 poslanika. Na trećem mestu u Evropi je Andora, u kojoj žene čine 46,4 odsto parlamenta koji ukupno broji tek 28 poslanika. Potom sledi još jedna skandinavska zemlja, Finska koja u parlamentu od 200 poslanika ima 92 žene, odnosno 46 odsto.

U prvih deset zemalja Evrope po procentu žena u parlamentu našle su se i Španija, Belgija, Švajcarska, Austrija, Belorusija. Severna Makedonija je na 11. mestu, što je ujedno najbolje u regionu. Sledeća iz regiona bivše Jugoslavije je Srbija koja je 17, a potom slede Hrvatska koja je na 22. mestu, potom Slovenija (30), BiH (31) i Crna Gora (33).

Nemački izbori koji su održani 26. septembra iznedrili su i novi saziv Bundestaga, na čijem će čelu biti žena, što se dešava tek treći put u Nemačkoj istoriji. Na prvoj sednici na to mesto izabrana je Berbel Bas iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) koja je na izborima dobila najviše glasova.Najviše žena dolazi iz partije Zelenih, 59 odsto, a među njima su i dve transrodne osobe, što se dešava prvi put. Desničarska Alternativa za Nemačku imaće tek 13 odsto žena u Bundestagu. Nemačka se nakon ovih izbora nalazi na 20. mestu u evropi prema zastupljenosti žena u parlamentu.

Iz redova Zelenih dolazi i najmlađa poslanica u novom sazivu - 23-godišnja Emilia Fester, kao i prva afroamerikanka koja će sedeti u Bundestagu, Avet Tesfajesus. Tesafajesus je rođena u Eritreji, a u Nemačku je došla sa 10 godina, postala advokat i posvetila karijeru odbrani prava imigranata i tražilaca azila. Partiji Zelenih se pridružila 2009. godine, a u politici se još više aktivirala 2020. nakon jedne pucnjave u Hanauu, izvan Frankfurta, kada su neonacistički simpatizeri ubili najmanje devet osoba. Ime "Awet" na njenom maternjem jeziku znači pobeda.

Tanjug/AP/Markus Schreiber

Takođe, među damama u Bundestagu buće i Raša Nasr (29) iz SPD-a, koja je rođena u Drezdenu, nakon što su njeni roditelji izbegli iz Sirije. Ona je jedna od 83 poslanika koji imaju migrantsko poreklo.

Srbija 17. u Evropi

I u Srbiji je primetan porast broja žena na političkim funkcijama. Povećan je najmanji neophodan broj žena na izbornim listama sa trećine na 40 odsto. Kada je reč o parlamentu, Srbija je u odnosu na prethodna dva saziva povećala broj žena, ali nije mnogo skočila na evropskoj listi, kada je taj procenat u pitanju.

Srbija se trenutno na listi po broju žena u parlamentu u Evropi nalazi na 17. mestu. Od 250 mesta u Skupštini Srbije, dame zauzimaju 98, što je 39,2 odsto.

Takođe, žena predvodi i srpsku vladu, a na inicijativu potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović, Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici 27. oktobra odluku o ustanovljavanju Dana rodne ravnopravnosti, koji će se obeležavati 11. juna svake godine.