Igre 
Uzdrmana politika evropskog saveza: Treba li EU da se plaši povećanog evroskepticizma?
Komentari17/10/2021
-08:02
Godinama unazad Evropska unija se susreće sa svojevrsnom krizom kada je poverenje u institucije te zajednice u pitanju. Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije pokazao je da je taj proces moguć, te se nesuglasice između pojedinih zemalja članica i EU često povezuju sa potencijalnim napuštanjem bloka.
Proteklih meseci čule su se priče i o "Hugzitu" i o "Polexitu", te se kriza u kojoj se EU nalazi produbljuje. Ipak, prema oceni stručnjaka, potez izlaska neke od članica bio vrlo radikalan, ali su saglasni da postoje problemi koji ugrožavaju EU i njen položaj u svestkoj politici. Priča o mogućnosti napuštanja EU utiče na koheziju saveza i zajedničku politiku, a kod građana povećava evroskepticizam.
Pandemijska kriza odrazila se i na Evropsku uniju, te različita i mišljenja o postupcima institucija EU tokom pandemije i načina borbe sa istom.
Tako je i poslednje istraživanje u Rumuniji pokazalo da više od dve trećine građana veruje da bi njihova zemlja trebalo da brani svoje interese ako su u suprotnosti sa pravilima EU, čak i ako bi to značilo izlazak iz Unije. Prema rezultatima istraživanja sprovedenih u martu i junu ove godine, 64,2 odsto, odnosno 64,8 odsto stanovništva je smatralo da je napuštanje EU pravedna cena za odbranu nacionalnih interesa, preneo je Euractiv. Taj procenat je u septembru porastao na 68,5 odsto.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević ocenila je za Euronews Srbija da je Evropska unija svakako uzdrmana izlaskom Velike Britanije iz tog saveze, te da evroskepticizam koji se godinama beleži predstavlja ozbiljan problem.
"Činjenica je da porast evroskepticizma koji se godinama unazad beleži otežava situaciju za EU, koja je već načeta slučajem Velike Britanije. Sa druge strane postoji i to veliko nezadovoljstvo među građanima različitih zemalja članica, sa kojima EU ne uspeva da se izbori", kaže profesorka Kovačević.
Ona je navela da se kriza povrerenja u institucije EU nikako ne sme zanemariti, jer to značajno utice na položaj ovog bloka u svetu.
Povezane vesti
"To je jedan trend koji treba vrlo pažljivo pratiti, jer traje već godinama i ne treba ga potceniti. To je ozbiljan signal koji će dodatno zakomplikovati položaj EU na svetskoj sceni", istakla je Maja Kovačević.
Sa druge strane, navodi da je dobro što su se članice EU dogovorile o velikom fondu solidarnosti za izlazak iz krize izazvane koronavirusom.
"Bez obzira što nije mogla brzo da reaguje, kao što su to mogle zemlje članice, a u tom domenu i nije ni imala tolliko nadležnosti, ne bih bila kritična prema EU kada je pandemija u pitanju", navela je profesorka Kovačević.
Centralnoevropski "buntovnici"
Slučaj Poljske koji je produbio nesuglasice na relaciji Brisel-Varšava, podgrejao je i nesaglasnosti sa kojima se EU suočava kada su u pitanju zemlje centrale Evrope, među kojima su Poljska i Mađarska. Ove zemlje često su se suprotstavljale odlukama Evropske unije, težeći da ispolje nacionalnu politiku, dovodeći u pitanje kredibilitet odluka o okviru saveza. Obe ove nastoje da održe svoj tradicionalni i kulturološki identitet i drže do svojih odluka.
Podsetimo, tokom avgusta se govorilo i o "Hugzitu", nakon što je list "Mađarska nacija" objavio članak na tu temu, u trenutku kada je mađarski premijer Viktor Orban bio na meti kritika zbog sukoba sa Briselom i otvorenog protivljenja određenim odlukama i politikama Evropske unije. Ovaj potez protumačen je kao Orbanovo "ispipavanje terena", odnosno stavova političke javnosti kada je tema napuštanja Evropske unije u pitanju.
Tanjug AP/Czarek Sokolowski
"Postoji problem da zemlje centralne i istočne Evrope, kao Mađarska i Poljska, pokazuju da žele da očuvaju svoj identitet i da u pojedinim vrlo važnim pitanjima imaju sasvim različito mišljenje, od kojeg ne žele da odstupe. To se recimo videlo tokom migrantske krize 2015. godine", navodi za Euronews Srbija profesorka Kovačević.
Kako objašnjava, to dalje komplikuje situaciju u Evropi koja je već uzdrmana krizama poverenja, jer se kod jednog broja građana već razvilo nezadovoljstvo sa kojim se EU bori.
Povezane vesti
Ipak, ističe da bi potez istupanja bio vrlo radikalan i dugotrajan, te da se to pitanje neće razmatrati u bliskoj budućnosti, ali da će Poljska i Mađrska će nastaviti tvrdo da zastupaju svoje stavove.
"To će primorati ostale zemlje članice da nađu kompromis sa ovim zemljama, jer nikome nije u interesu da dođe do novih istupanja", navodi profesorka Kovačević.
Istovremeno bi trebalo napomenuti da je više od 100.000 Poljaka demonstriralo u znak podrške Evropskoj Uniji. Protesti su održani u više od 100 gradova, nakon Vrhovni sud prošle nedelje koji zaključio da se zakoni Evropske Unije ne poklapaju sa Ustavom Poljske, što pokazuje da se deo građana Poljske ipak protivi nesaradnji EU i te zemlje.
Povezane vesti
Takođe, kada je reč o istupanja članica iz Evropske unije, nesporno je pomenuti i benefite koje članstvo nosi, ne samo u finansijskom, već i u bezbednosnom i političkom kontekstu. Direktor ogranizacije Novi treći put Dimitrije Milić naveo je da interes Poljske svakako jeste da ostane u Evropskoj uniji, ali da se ne mogu kršiti vrednosti koje se članstvom podrazumevaju.
"Interes je da Poljska ostane u EU, a tu je suština problema, ne možete imati ekonomske beneficije, a da sa druge strane kršite vrednosti EU i da vladajuća partija koncentriše moć u svojim rukama bez posledica", ocenio je Milić.
Uzdrmana EU
Međutim, bez obzira na činjenicu da se korak samog istupanja daleko, nesaglasnost svih članica EU i nepoverenje u insitucije ovog saveza ugrožavaju samu Uniju, njene vrednosti i značaj.
"Sve što ugrožava tekovine EU stvara jaz imeđu domaćih i evropskih institucija, gde su zemlje članice preuzele obavezu da funkcionišu po usvojenim formama i principima, sve to ugrožava EU, otvara protor da EU ne predstavlja organizaciju gde su pozicije zemalja usaglašene, nego je to neprekidna oštra borba i to se odražva na Evropski parlament", navela je za Euronews Srbija predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, povodom nedavne odluke poljskog suda.
profimedia
Takođe, potezi članica koji su u suprotnosti sa Evropskom unijom, dalje potežu pitanje jedinstvenosti bloka i politike na svetskom nivou. Profesorka Kovačević istakla je da zato Evropskoj uniji otežavaju suprotne odluke pojedinih članica.
"Da bi EU delovala samostalno, brzo i efikasno u interesu zemalja članica, ona mora da ima visok nivo saglasnosti svojih zemalja članica oko toga šta su prioritet. Ako one ne mogu da se saglase i imaju svoja viđenja, kao što primetimo kod zemalja centralne Evrope, onda je EU u priličnoj meri paralisana da deluje na svetskoj sceni", objašnjava ona.
Profesorka Kovačević je istakla da je nejasno kako će EU izaći iz trenutne krize i smanjiti nezadovoljstvo građana EU, koje de fakto postoji. Ona navodi i primer investicionog sporazuma Evropske unije i Kine, koji je predstavljao pokušaj da se regulišu međusobni odnosi i kako bi se Kina otvorila za invescicije iz Evropske unije. Međutim, Evropski parlament ne želi trenutno da ratifikuje taj sporazum, da bi kaznio Kinu zbog međunarodnog delovanja, uprkos tome šta misle nacionalne vlade.
"Institucije EU imaju određenu autonomiju koja nekada može da izaziva nezadovoljstvo među građanima zemalja, tako da je ovo veoma komplikovana faza u kojoj se nalazi EU, a nalazi se u svojevrsnoj krizi i nejasno je kako izaći iz toga", zaključila je profesorka Kovačević.
Komentari (0)