Dvanaest članica EU traži oštre mere na spoljnim granicama - zahtev za žicom i ogradama potpisuju i Mađarska i Austrija

Komentari

Autor: Tanjug

08/10/2021

12:37

Dvanaest članica EU traži oštre mere na spoljnim granicama - zahtev za žicom i ogradama potpisuju i Mađarska i Austrija - Copyright EPA/EDVARD MOLNAR

veličina teksta

Aa Aa

Grupa zemalja članica Evropske unije zatražila je da se ozakone oštre mere na spoljnim granicama, a pismo pod naslovom "Prilagođavanje pravnog okvira EU novim realnostima”, upućeno je komesarima zaduženima za pitanja migracija, piše evropski portal Politiko.

"Nedavni događaji na spoljnim granicama EU upozoravaju da EU mora da prilagodi postojeći pravni okvir novim realnostima, omogućavajući da se na odgovarajući način pozabavimo pokušajima instrumentalizacije ilegalnih migracija u političke svrhe i drugim hibridnim pretnjama", navodi se u pismu.

Pismo su potpisali ministri unutrašnjih poslova Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Danske, Estonije, Grčke, Mađarske, Litvanije, Latvije, Poljske i Slovačke. Ministri se pozivaju na govor o stanju nacije Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, u kojem je, sredinom septembra, istakla da se "EU suočava s hibridnim napadom koji ima za cilj destabilizaciju Evrope što se ne sme tolerisati".

Ovaj deo se, prenosi zagrebački Jutarnji list, primarno odnosi na granicu Belorusije i EU, gde je "režim predsednika Aleksandra Lukašenka, poraženog na izborima, sistemski dovodio migrante sa Bliskog istoka. Ali se u obzir uzima i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je 2015. godine svesno pustio migrante prema Evropi izazivajući humanitarnu krizu", gde potpisnici pisma govore o "državnim akterima koji instrumentaliziraju ilegalne migracije"

Potpisnice, sve članice Šengenskog sistema traže maksimalni nivo bezbednosti za spoljne granice, ne samo Šengena, već cele EU. Insistiraju da politika migracije i azila bude otporna na zloupotrebu.

"Nijedna treća država ne bi trebalo da može da koristi naš sistem azila u svrhu vršenja političkog pritiska i ucene EU-a i njenih država članica, niti da iskkorišćava sadašnje stanje u Avganistanu", navodi se u pismu.

Apostrofiraju da su neke države članice, ističući Mađarsku, prihvatile odlučne mere, ali traže zajedničko rešenje na evropskom nivou. Oni predlažu da se Šengenska pravila moraju uzimati u obzir ilegalne prelaze spoljnih kopnenih morskih granica i navode nekoliko predloga.

Kao posebno važano ističu da Šengen ne predviđa fizičke barijere kao meru zaštite spoljnih granica EU-a. Čini se, kažu, da je fizička barijera učinkovita mera zaštite granice koja služi interesu cele EU, a ne samo državama članicama prvog dolaska. Ovu legitimnu meru treba prioritetno dodatno i adekvatno finansirati iz budžeta EU-a. To bi se, smatraju, takođe trebalo primeniti na Zelenoj liniji, u slučaju Kipra, koja ne predstavlja spoljnu granicu".

Potpisnici zaključuju da bi predviđena rešenja trebalo da imaju za cilj očuvanje Zajedničkog evropskog sistema azila smanjenjem faktora privlačenja. "Takođe bi trebalo predviđeti načine za zaustavljanje zlouporabe sistema azila i manipulisanja ljudskim životima od državnih aktera ili kriminalnih mreža", zaključuju potpisnici pisma.

Politiko, međutim, navodi da se u tekstu ne navodi reč "pushback", fizičko isterivanje ilegalnih migracija, ali i da je, kažu, mišljenje nekih diplomata da je reč o predlogu koji poziva na "legaliziranje isterivanja".

Kao zanimljivo se navodi da među potpisnicima nisu Francuska, Nemačka, Italija, Španija koje su takođe izložene migracionom pritisku.

Kritike austrijskog ministra

Da se neuspeh evropske politike azila manifestuje na spoljnim granicama EU ocenio je i ministar unutrašnjih poslova Austrije Karl Nehamer.

Nehamer je za nemački dnevnik Velt rekao da ne bi svake godine bilo stotine hiljada migranata ukoliko bi funkcionisala zaštita spoljnih granica EU.

On je kazao da zemlje poput Hrvatske i Grčke na spoljnoj granici EU obavljaju odličan posao i naglasio da Unija te zemlje ne sme ostaviti same.

"Umesto da uspostavi funkcionišuću zaštite spoljne granice Evropska komisija već šest godina raspravlja o raspodeli izbeglica. To nema smisla, jer bez zaštite spoljnih granica nikada nećemo postići dogovor o raspodeli. To vam mogu garantovati", poručio je Nehamer.

On je kritikovao i to što pripadnici Fronteksa samo nadziru spoljnu granicu, umesto da aktivno pomognu u njenoj zaštiti.

Zatražio je ponovo promenu stava u politici EU prema migrantima, te najavio da će Austrija pokrenuti pitanje kako EU sa svojom ekonomskom moći od 450 miliona ljudi može navesti tranzitne zemlje poput Tunisa ili Maroka da da na svojoj teritoriji ilegalne migrante smeštaju u centre za prihvat umesto da ih propuštaju ka Evropi.