(Ne)raskidivi savez Moskve i Minska, do kada će Putin da štiti Lukašenka?

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

27/05/2021

21:43

(Ne)raskidivi savez Moskve i Minska, do kada će Putin da štiti Lukašenka? - Copyright Tanjug/AP/Pool Photo

veličina teksta

Aa Aa

Hapšenje novinara Romana Protaševiča i prizemljenje aviona "Rajanera" u Minsk uzburkalo je evropsko nebo. Evropska unija u kojoj često vladaju trzavice u ovom slučaju je reagovala ekspresno i jedinstveno, dok je Belorusija, po već ustaljenom običaju, podršku dobila od Rusije. Koliko su čvrstve veze Moskve i Minska i može li nešto da ih ugrozi?

Dok su se ređale optužbe na račun Belorusije i Aleksandra Lukašenka sa Zapada, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova navela je da je hapšenje Protaševiča unutrašnja stvar Belorusije.

Istakla je da je njegovo ime "bilo na listi beloruskih državljana umešanih u ekstremističke aktivnosti", a ujedno je osudila reakciju Evropske unije.

Teško da je neko očekivao drugačiji scenario, isto kao što nije bilo iznenađenja ni u Njujorku, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koji je održao poseban sastanak o Belorusiji.

Šest zemalja, Estonija, Francuska, Irska, Norveška, Britanija i SAD, osudile su presretanje aviona i zatražile istragu Međunarodne organizacije za civilnu zaštitu i oslobađanje Protaševiča. Rusija je opet imala drugačiji stav.

Uz mogućnost da uloži pravo veta, Rusija u Savetu bezbednosti može da zaštiti svog savezenika, pa tako, ocenjuju diplomate, bilo koja akcija SB je malo verovatna.

Takođe, ruski predsednik Vladimir Putin i beloruski lider Aleksandar Lukašenko sastaće se u petak u Rusiji, saopštio je Kremlj.

Savezništvo Rusije i Belorusije

Ovo nije prvi put da Moskva staje u zaštitu problematičnih poteza Minska. I nakon što su prošle godine održani predsednički izbori i počele masovne demonstracije, Lukašenko je često bio na vezi sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, a već u septembru usledio je njihov susret u Sočiju.

Diplomata Srećko Đukić, nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji, za Euronews Srbija objašnjava "da je Belorusija pod strehom Rusije", i to formalno, kroz Savez Rusije i Belorusije. To podrazumeva puno političko, vojno i ekonomsko savezništvo.

Upravo to, kako kaže, Belorusiji omogućava "da radi šta hoće, jer će uvek naći zaštitu pod krovom Rusije".

"To nije samo na rečima, to je i na delima. Vidite sada posle ovog incidenta, nije bilo nijedne reči osude iz Moskve, naprotiv, bio je jako veliki stepen razumevanja. Lukašenko ima tu slobodu da radi šta hoće, a da će uvek biti zaštićen i da će naći opravdanja Rusije koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti", navodi Đukić.

Kako kaže, ovo je prvi put da je EU bila apsolutno jedinstvena i vrlo efikasna i momentalno je zauzela jedinstven politički stav i izrekla sankcije, što se ranije nije dešavalo, čak ni prošle godine kada su izbile demonstracije. Ovoga puta se to dogodilo.

"Na jednoj strani je ostala EU, Zapad i niz drugih zemalja koje su osudile Belorusiju i Lukašenka, a na drugoj strani je ostala praktično usamljena Rusija, naravno sa Belorusijom", navodi Đukić.

Koliko je savez Moskve i Minska čvrst?

Varnice između Minska i Moskve, koje mogu da budu jako žestoke, redovna su pojava i tu nema nikakve sumnje, navodi Đukić.

Najskoriji primer trzavica između dve zemlje je prošlogodišnje hapšenje 33 pripadnika grupe "Vagner", ruskih paravnojih snaga, u Belorusiji. Lukašenko je optužio Rusiju da je prikrivala pokušaj da pošalje 200 boraca ove organizacije u Belorusiju u misiju destabilizacije zemlje uoči predsedničkih izbora u avgustu.

Đukić napominje da je bilo još žešćih sukoba i oko NATO, gasa, izbora. Kao jedan od primera navodi i velike demonstracije posle predsedničkih izbora 2010, kada je Lukašenko optužio Rusiju da je zajedno sa Poljskom pokušala da izvrši državni udar u Belorusiji.

"Te reči koje se razmenjuju između Minska, odnosno koje Minsk upućuje Moskvi, da budem precizniji, jer uglavnom tako oštre reči ne dolaze iz Moskve, su, rekao bih, redovna pojava. Ne treba isključiti da i u nekoj skorijoj budućnosti bude nekog nerazumevanja, ali da dođe do raskida prosto je nemoguće", navodi Đukić i dodaje da je Lukašenko osuđen na Rusiju, a Belorusija je potrebna Rusiji sa geopolitičkog stanovišta.

"Ako pogledate na kartu, Belorusija predstavlja balkon Rusije u Evropu. Između te dve zemlje postoji jako čvrst vojni savez, Moskva se ne brani u Smolensku, Moskva se brani u Brestu, što je strateški jako bitno", napominje on.

Da li će reakcija Zapada išta da promeni u Belorusiji?

Bez obzira na reakciju Evropske unije u vezi sa nedavnim hapšenjem Protaševiča, Đukić je siguran da će Lukašenko da nastavi da vrši suverenu vlast u svojoj zemlji. Kako kaže, unutar Belorusije njemu nema ograničenja vlasti, ali je činjenica da nastaju problemi.

"Posle prošlogodišnjih, a delom i ovogodišnjih demonstracija zbog nefer predsedničkih izbora u avgustu, on je preuzeo niz radikalnih mera da pooštri zakonsku regulativu, ja bih čak rekao, do maksimuma. Doneseni su takvi zakoni da je sada riskantno organizovati proteste, a pogotovo organizovati nenajavljene proteste, a da biste dobili protest koji je odobren od vlasti to je zaista sada vrlo složeno, jako velika procedura. To je jedna stvar, a druga stvar, u medijskoj sferi više ne može da se čak ni telefonom prenose ti protesti", navodi on.