Lov na političke protivnike: Pravni procesi protiv političkih lidera i posledice po demokratiju u Evropi

Slučaj liderke nacionalnog okupljanja Marine Le Pen, koja je osuđena na četiri godine zatvora zbog pronevere javnih sredstava Evropskog parlamenta, poslednji je u nizu sudskih procesa sa kojima se suočavaju desničarski političari, kako u Evropi, tako i u Americi. 

Pored toga što je osuđena na zatvorsku kaznu, Le Penovoj kao vodećoj kandidatkinji za predsednika Francuske, zabranjeno je na pet godina da se kandiduje na izborima. 

Marin le Pen je tako došla posle Milorada Dodika, Kalina Đorđeskua i Donalda Trampa. Pored toga što ih nazivaju populistima, zajedničko im je i to što su se svi našli pod pravosudnim udarom u svojim zemljama. Procesi koji se vode protiv njih za njihove pristalice, ali i mnoge analitičare spadaju u politički motivisane. 

"Politički motiv je taj što se radi o političarima koji nisu, da tako kažem, politički korektni, koji ne idu uz mainstream kolektivnog, do skora kolektivnog Zapada, sada već više nije baš ni tako kolektivan, da ne idu uz tu priču i pokušavaju se osporiti na bilo koji način", rekao je novinar i kolumnista Euronews-a Filip Rodić.

Drugi zajednički imenitelj im je, kažu sagovornici, to što pripadaju takozvanim anti-establišment silama. 

"To nisu samo stranke i procesi čija ideja nije samo da se dođe na vlast, ideja je da se promeni sistem", rekao je novinar Slobodan Reljić.

Zabrana političkog delovanja određenih političara i njihovo sprečavanje da učestvuju na izborima može se tumačiti kao dovođenje u pitanje osnovnih demokratskih principa na kojima počivaju Evropa i Evropska unija.

"To jeste jedan pokazatelj da Evropska demokratija, onako kako danas vidimo, zapravo i nije baš demokratija, da demokratija u Evropskoj uniji iziskuje jednu ozbiljnu dubinsku reformu kakvu vidimo da već sve veći broj, ne samo političara i jakih političara, nego i građana Evropske unije želi da podstakne, da izazove", naveo je Rodić.

Reljič kaže da je ta agonija tog demokratskog sistema.

"To nije agonija demokratije kao ideje, to možda se negde obnovi, ali tačka do koje je ona dovedena sada u Evropi je praktično neodrživa", naveo je Reljić.

U slučaju Amerike i Donalda Trampa čini se da su pravni procesi bivšem predsedniku delimično pomogli da se vrati u Belu kuću. Ostaje međutim otvoreno pitanje kakav će efekat upotreba pravosudnog sistema protiv političkih protivnika ostaviti na političkoj sceni Evrope. 

"Svaka represija, svaka akcija izaziva reakciju. Mislim da ova represija može da izazove samo još veći efekat. Mislim, ako se ne desi kao što pokušavaju u Nemačkoj da potpuno zabrane stranku AFD, mislim da ovakav progon na ličnoj osnovi ne može baš da dovede do nekog uspeha". naveo je Rodić.

Možda je za nauk primer Slobodarske partije Austrije, čiji su se lideri godinama suočavali sa sudskim procesima, da bi na izborima 2024. godine ta desničarska stranka postala najjača u zemlji.