Naučnica zaslužna za vakcinu protiv korone priznala da je radila za tajnu policiju komunističke Mađarske

Biohemičarka koja je učestvovala u razvoju vakcina protiv korone, priznala je da je bila član službi bezbednosti u Mađarskoj za vreme komunizma.

Katalin Kariko, čiji je rad na mRNK tehnologiji bio presudan za razvoj vakcina kompanija Fajzer i Moderna, regrutovana je 1978. godine.

U to vreme, Mađarska je bila pod sovjetskim komunističkim režimom Janoša Kadara.

Kariko, za koju se smatra da je potencijalna dobitnica Nobelove nagrade, rekla je da ju je ucenjivala mađarska Služba državne bezbednosti.

Kako je rekla, pretili su joj da će otkriti ulogu njenog oca u revoluciji 1956. godine, što bi joj onemogućilo karijeru u medicinskim istraživanjima.

"Nikada nikome nisam naudila"

Mada je bila agent, nikada nije naudila nikome tokom svog boravka u Mađarskoj ili u SAD, gde živi od 1985. godine, rekla je Kariko za mađarske medije.

"U godinama koje su usledile nisam podnosila nikakve izveštaje, nikome nisam naudila. Da bih nastavila da se bavim naukom, morala sam da odem", izjavila je.

Informacija da je Kariko bila agent službe bezbednosti javna je još od 2017. godine.

Ipak, desničarski mediji su to odlučili da istaknu tek sada, kad se vratila u Mađarsku kako bi bila odlikovana za svoj rad na vakcini.

Generalni direktor arhive mađarske službe bezbednosti, Bendeguz Čeh Greg, rekao je da nema razloga da sumnja u tvrdnje Kariko da nikome nije naudila, i da je njen "radni dosije" prazan.

Priznanje je veoma retko

Kristijan Ungvari, koji se bavi istraživanjem bivših dokumenata državne bezbednosti, rekao je za Euronews da se izuzetno retko dešava da ljudi priznaju ovakve stvari, i da obično lažu o svojoj prošlosti za vreme komunističke ere.

Dodao je i da Kariko nije bila aktivna nakon dolaska u SAD 1985. godine, čime je stavio tačku na spekilacije da je bila mađarski špijun u Americi, jer bi to pisalo u njenom dosijeu državne bezbednosti.

Između 1945. i propasti komunizma početkom 1989. godine, veruje se da su službe bezbednosti regrutovale između 160.000 i 200.000 Mađara.

Do 1977. godine, godinu dana pre nego što je Kariko regrutovana, bilo je gotovo 7.000 aktivnih agenata.

Čak i 32 godine kasnije, uloga službi državne bezbednosti u Mađarskoj je kontroverzna.

Ovog vikenda Kariko je proglašena počasnom građankom Segedina u Mađarskoj, gde je započela univerzitetsku karijeru.

Američki list Njujork Tajms u aprilu ju je proglasio herojem u borbi protiv kovida 19.