"Istočni štit" po ceni od 2,5 miliona evra: Kako će izgledati poljska istočna granica zaštićena od eventualnih napada

Komentari

Autor: Euronews, Al Jazeera

25/01/2025

17:01

"Istočni štit" po ceni od 2,5 miliona evra: Kako će izgledati poljska istočna granica zaštićena od eventualnih napada

Tanjug/AP - Copyright Tanjug/AP

veličina teksta

Aa Aa

Na prelazu Polovce-Pešatka između Poljske i Belorusije vlada neverovatna tišina. Teško naoružani graničari stoje mirno, jedan do drugog, sa pogledom uprtim u drugu stranu zavejane šume. Pet metara visoka čelična ograda, ukrašena termalnim kamerama i senzorskim kablovima, proteže se dokle god pogled seže. Veliki put između, nekada korišćen za transport svakodnevne robe, blokiran je betonskim barijerama i bodljikavom žicom. Pešadijska vozila kreću se napred-nazad, spremna da pomognu budnoj straži. Scena sugeriše da se sprema opasnost, ali se ipak ništa ne dešava.

Poljska je skoro četiri godine u stanju pripravnosti zbog svog istočnog suseda - Belorusije, koja je optužena da "mami" tražioce azila iz dalekih siromašnih država i masovno ih gura prema granici. Vlasti u Varšavi ubeđene su da je reč o kampanji "osvete" beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka za sankcije koje je Evropska unija uvela posle predsedničkih izbora 2020. godine. Lukašenko, navodno, daje naređenje u dogovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je pokušao na više načina da kazni blog zbog njegove podrške Ukrajini, preneo je Euronews.

U Poljskoj nema sumnje - ovo je više od migracije, ovo je hibridni rat.

Prelaz Polovce-Pešatka je takođe deo "Istočnog štita", vojne inicijative koju je pokrenula Poljska za izgradnju utvrđenja preko istočnog krila NATO, kako bi se odvratila svaka potencijalna vojna agresija. Poljska insistira da "Istočni štit", čiji razvoj treba da traje do 2028. godine, nije program osmišljen da se bavi migracijama, iako su oba pitanja postala duboko isprepletena na terenu.

"Štit" od 2,5 milijarde evra

Do 2028. godine Poljska planira da potroši 2,5 milijardi evra za izgradnju "Istočnog štita", kojim želi da se zaštiti od eventualnog napada iz Rusije i Belorusije. Kada je 1. januara Poljska preuzela predsedavanje EU, ugostila je manju grupu novinara kojima je želela da pokaže koliko ozbiljno shvata bezbednost.

"Želimo da budemp dovoljno jaki kako bismo izbegli rat. Ruski napad na Ukrajinu prisilio nas je da preduzmemo odgovarajuće mere kako bismo bili spremni za eventualnu pretnju”, rekao je grupi general Stanislav Čosnek, koji vodi projekt izgradnje "Istočnog štita", prenela je Hina.

Kako kaže, izvukli su pouku nakon ruskog napada na Ukrajinu.

"Iskustvo nam pokazuje da bi situacija u Ukrajini danas, možda, bila drukčija da su bili bolje pripremljeni. Mi želimo biti spremni za svaki eventualni agresivni korak Rusije", rekao je general.

Izgradnja "Istočnog štita" počela je u leto prošle godine. Do 2028. planirana je izgradnja više linija odbrane duž 800 kilometara istočne granice – uz granicu s Belorusijom, duž granice s Kalinjingradskom oblasti, ruskom enklavom između Poljske i Litvanije s izlazom na Baltičko more, te duž koridora Suvalki, retko naseljenog područja između Poljske i Litvanije, koji ima strateško značenje jer njime prolazi jedina kopnena veza između baltičkih zemalja i ostatke Evropske unije. Taj koridor bi Rusija verovatno pokušala da preseče u slučaju napada na Baltik.

Duž 500 kilometara poljske istočne granice planira se uspostavljanje pojasa širine 400 metara unutar kojeg će biti protivtenkovski rov, a zatim i ogromne betonske prepreke, takozvani "Zmajevi zubi", prenosi Al Jazeera.

Svaki od tih tronožnih betonskih elemenata težak je 1,7 tona, a međusobno su povezani debelim čeličnim užadima. Oko 200 metara dalje biće postavljen drugi red tih fizičkih prepreka, a između njih protivtenkovske mine koje će biti postavljene samo u slučaju neposredne pretnje od invazije.

Na delu granice gde nije moguće napraviti takav pojas, jer je zemljište u privatnom vlasništvu, planira se izgradnja skladišta takvih betonskih blokova koji bi se mogli brzo postaviti u slučaju napada.

"Cela granica s Belorusijom biće fizički i elektronski zaštićena do sledećeg aprila", rekao je brigadni general Robert Bagan.

Osim fizičkih barijera, postavljaju se i elektronski sistemi zaštite, termovizijske kamere, detektori kretanja. Predviđene su i mere za jačanje mobilnosti poljskih snaga, na primer jačanjem mostova kako bi mogli da podnesu prelazak oklopnih vozila.