Fidijas Panajotu i Kalin Đorđesku: Kako su dva slična događaja doživela potpuno drugačiju sudbinu?

Vlada Albanije je donela odluku da blokira društvenu mrežu TikTok u toj zemlji. Ministarka prosvete Ogerta Manastirliu je rekla kako odluka dolazi nakon toga što je više od 80 odsto roditelja tražilo ograničenje društvenih mreža.

"U vreme kada su tehnološki izazovi neizbežni, fizička i digitalna bezbednost je prioritet. Da bismo povećali ovu bezbednost, odlučili smo da blokiramo "TikTok" platformu", rekla je ona.

Međutim, TikTok nije tema samo u ovoj balkanskoj zemlji, štaviše, njen uticaj na političke tokove se kretao od izbora za Evropski parlament do izbora za predsednika SAD, i sa podjednakom pažnjom se pristupalo TikTok-u, ipak, primetne su bitne razlike u pristupu kada se govori o navedenoj društvenoj mreži.

Razlike se odnose pre svega na kurs koji su regulatorna tela zauzela prema mreži, a koji, ispostaviće se, nije jednak za sve strane, štaviše, primetno je izuzetno pozitivno izveštavanje kada je u pitanju jedna, te izuzetno negativno izveštavanje o uticaju ove mreže, kada je u pitanju neka druga strana.

Fidijas Panajotu - politička TikTok senzacija ili kontrateg narastajućoj desnici?

Debata oko TikToka u kontekstu njegove upotrebe u političke svrhe počela je nekoliko meseci ranije u odnosu na izbornu kampanju za predsedničke izbore u SAD.

Dok je javnost brujala o usponu evropske desnice, neposredno pred bitku za Evropski parlament, primećena je aktivnost mladih zvezda tog političkog pola na spomenutoj društvenoj mreži.

Tu se istakao mladi lider francuskog "Nacionalnog okupljanja" Žordan Bardela, koji je pokazao veštine vođenja kampanje na mrežama, prikupivši milione pregleda i lajkova, prativši trendove koji interesuju mlade, približavajući im svoje političke stavove na taj način.

Sve ovo se dešavalo mesecima pre izbora za Evropski parlament, dok se u toku predizborne kampanje za junske izbore dogodila promena i na drugom političkom polu, u vidu pojave kiparske internet zvezde Fidijasa Panajotua.

Iako mu tradicionalne predizborne ankete nisu davale nikakve šanse, prema rezultatima izbora on je uspeo da osvoji 19,4 odsto glasova Kiprana.

Tanjug/AP/Philippos Christou

Fidijas je, za razliku od Bardele, popularnost na mrežama sticao putem različitih izazova i uspeo je, ne samo da se postavi kao izazivač u odnosu na postojeći politički pejzaž Kipra, već da se nametne kao faktor koji je uticao da izlaznost birača na junskim izborima bude veća u odnosu na prethodne izbore za EP.

Njegovu političku kampanju obeležio je nedostatak jasne agende, a sam evroparlamentarac, koji je priznao da malo zna o Evropskom parlamentu, koristio je TikTok da odluči kojoj političkoj stranci će se pridružiti uoči izbora za Evropski parlament.

Panajotu je, naime, putem ankete pitao pratioce da li da se priključi Zelenima ili da nastupi kao samostalni poslanik, što je na kraju i postao, navodi se na portalu In-Cyprus.

Takođe, Fidijas je u susret glasanju Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije napravio anketu prema čijim rezultatima je glasao.

"Stoga, glasaću protiv njenog izbora", izjavio je Fidijas nakon što su rezultati ankete pokazali kako je većina glasova internet ankete bilo protiv njenog izbora.

Sve ovo bilo je popraćeno aplauzima i odobravanjem evropskih i svetskih mejnstrim medija, uz zaključke da je ovo nova, "direktna", demokratija.

"Svako ima mogućnost da ubedi ljude u svoje ideje i postane političar koristeći telefon"

Ta vrsta "direktne" demokratije za koju se zalaže Panajotu viđena je i na primeru označavanja evroparlamentaraca kao onih koji nepravedno, u odnosu na "obične" ljude, koriste benefite svog statusa.

Naime, on je u jednom od klipova, pokazujući svoj diplomatski pasoš, govorio o tome da taj pasoš obezbeđuje lakši prolazak kroz pasoške kontrole, aerodromska čekiranja i sticanje vize besplatno.

Znajući da je u pitanju uobičajena praksa koja omogućava nesmetan i efikasan rad evroparlamentaraca, Panajotu je upravo to i naveo kao jedno od objašnjenja, međutim, njegova objava je izazvala takve reakcija publike na mrežama da su upućene hiljade i hiljade komentara uvređenih "običnih" ljudi Evropskom parlamentu.

U balansiranju između sebi bliskih zeleno-levih politika, koje se neretko zalažu za ograničavanje slobode govora, posebno na mrežama, i "direktne" demokratije kao vida populizma, Panajotu je u tri nastupa pred Evroparlamentarcima stao u "odbranu" slobode govora, ističući ipak na prvom mestu, kao preporuku, da se odnos sa biračima, što je pokazano na njegovom primeru, mora da prebaci na nove tehnologije i nove vidove komunikacije.

Pozivajući se na enciklopedističkog mislioca Voltera, u svom prvom obraćanju u Evropskom parlamentu, Panajotu je upravo govorio o društvenim mrežama kao sredstvu ostvarivanja političkog uticaja.

Unsplash

"Kroz istoriju predstavničke demokratije, ljudi koji su se kandidovali za funkcije su obično bili oni koji su imali pristup tradicionalnim medijima svog vremena. Sada, po prvi put u istoriji, svako ima moć da ubedi ljude u svoje ideje i postane političar samo koristeći svoj telefon", rekao je on i dodao:

"I naravno, ako neko može da koristi društvene medije, biće nekih glasova koji nam se neće dopasti, ali sloboda govora je u tome da se dozvoli da se svi glasovi čuju. A ponekad ovde u Evropi cenzurišemo glasove koji nam se ne sviđaju samo tako što ih označavamo kao dezinformacije. Sloboda govora je temelj integriteta izbora i same demokratije i moramo se boriti da je sačuvamo. Vratimo se Volterovoj ideji: 'Ne slažem se sa tim što govoriš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da to slobodno kažeš'".

S druge strane, govoreći o tačnom izveštavanju u svom drugom nastupu, Panajotu je istakao potrebu za prilagođavanjem i ukazao na neophodnost raskida sa dotadašnjom praksom olakog svrstavanja različitih pojava pod dezinformacije.

"Mislim da je, kao i svaka evolucija, potrebna određena adaptacija. Dakle, moramo se prilagoditi novom postojećem sistemu. Ovo što ja radim to je prilagođavanje novom sistemu. Ali mislim da postoje neki problemi i da moramo pronaći različite alate. Označavanje svega kao dezinformacija – gde povlačite crtu dezinformacija i istine? Pošto smo mnogo puta u prošlosti pretpostavili da je nešto dezinformacija, a što se pokazalo pogrešnim", obrazložio je Fidijas.

Poništeni izbori zbog "prednosti koju su pružile društvene mreže"?

S druge strane, krajem ove kalendarske godine u našem regionu, u Rumuniji, o TikToku se govori u bitno drugačijem tonu, najčešće uz epitete "netransparentno", "sumnjivo", "strani uticaj", "propaganda", "zloupotreba" itd.

Međutim, ukoliko je društvena mreža "TikTok" platforma koja treba da bude iskorišćena kao kanal komunikacije sa biračima, prema rečima Kipranina Panajotua, postavlja se pitanje zašto je u slučaju pobede nezavisnog kandidata, desničara Kalina Đorđeskua u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji uloga TikToka toliko sporna da su izbori u potpunosti poništeni.

Podsećamo, Đorđesku je ostvario pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora, prema podacima Centralne izborne komisije Rumunije, sa 22,94 odsto osvojenih glasova, izbori su poništeni jer je Ustavni sud, nakon što je prvobitno potvrdio, rezultate poništio zbog "prednosti koje su Đorđeskuu pružile društvene mreže, a posebno TikTok".

Tanjug/AP/Vadim Ghirda, profimedia

Inače, Đorđesku se tokom kampanje zakleo da će okončati ono što on naziva "podaništvom prema Evropskoj uniji i NATO-u", u istom tonu je govorio i o prekidu podrške Ukrajini, navodi BBC, a takođe je i osudio odbrambeni štit NATO-a od balističkih raketa u Deveseluu u Rumuniji.

Sagovornica Euronews Srbije iz Rumunije novinarka Monika Mihaj Moame je potvrdila kako je izborni rezultat bio iznenađenje.

"Niko nije očekivao da će TikTok igrati tako veliku ulogu i zbog toga su svi iznenađeni, novinari, političari i tako dalje u društvu jer imali smo netransparentnu političku kampanju koja se vodila na TikToku", rekla je ona.

Međutim, na pitanje da li je TikTok mogao da utiče na ovako veliku razliku u rezultatu, sagovornik Euronews Srbija politikolog Đorđe Trikoš je rekao da je skeptičan po tom pitanju.

"Cela ideja da je TikTok mogao presudno da utiče na ovako veliku razliku u rezultatu mi deluje vrlo neuverljivo", naveo je Trikoš.

Da li je problem "strano mešanje", finansiranje ili politički stavovi?

Kao što je rečeno, prvobitno je 29. novembra Ustavni sud potvrdio prvi krug predsedničkih izbora, međutim, samo dva dana pre drugog kruga, stigla je nova odluka u odnosu na koju izborni proces mora da krene od nule.

Đorđesku je povodom odluke Ustavnog suda izjavio da odluka o poništavanju prvog krug izbora predstavlja ozvaničeni puč.

"Na današnji dan rumunska država je pogazila demokratiju. Država se nalazi u stanju indukovane kome. Zajedno sa narodom, mi smo uradili ono što smo rekli, napisali smo istoriju. Vreme je da pokažemo da smo hrabar narod", poručio je Đorđesku, koji je pobedio u prvom krugu glasanja, u obraćanju na TV kanalu Realitatea.

Rumunski premijer Marsel Čolaku je izjavio da finansiranje Đorđeskuove kampanje na TikToku treba preispitati, dodajući da je važno pratiti izvor finansiranja, sa druge strane, poništavanjem prvog kruga predsedničkih izbora, dovodi se u pitanje i legitimitet parlamentarnih izbora, na kojima je pobedila Socijaldemokratska stranka premijera Čolakua.

Lider partije "Stranka pravde i poštovanja u Ujedinjenoj Evropi za sve" (DREPT) Vlad Georgije je iz tog razloga zatražio poništavanje parlamentarnih izbora, uz obrazloženje da su i oni organizovani tokom "hibridnog rata", prenosi Agerpres.

Tanjug AP/Andreea Alexandru

"Upravo smo tražili poništenje parlamentarnih izbora. Parlamentarni izbori su takođe bili u 'hibridnom ratu' zbog čega je Ustavni sud poništio predsedničke izbore", naveo je Georgije.

Evropska komisija je 17. decembra pokrenula istragu protiv društvene platforme TikTok zbog navodnih dezinformacija povodom predsedničkih izbora u Rumuniji.

"Moramo da zaštitimo naše demokratije od bilo kakvog spoljnog mešanja. Kad god posumnjamo na takvo mešanje, posebno tokom izbora, moramo delovati brzo i odlučno. Nakon ozbiljnih indicija da su se strani akteri mešali u rumunske predsedničke izbore koristeći TikTok, sada temeljno istražujemo da li je TikTok prekršio Zakon o digitalnim uslugama tako što nije rešio takve rizike", saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Međutim, nakon što je Ustavni sud Rumunije poništio pobedu  Đorđeskua u prvom krugu predsedničkih izbora zbog "ruskog mešanja", pojavio se izveštaj da iza kampanje u njegovu korist na TikTok-u zapravo ne stoji Rusija - već vladajuća Nacionalna liberalna partija (PNL).

Naime, Rumunska istraživačka mreža Snoop.ro otkrila je da je oko 130 influensera koji su učestvovali odabrala kanadska kompanija "Kensington Communications", koja je vodila kampanju PNL-a, i poslala im scenario, prenosi  Euronews

Kampanja sa heštagom #EquilibrușiVerticalitate je imala oko 2,4 miliona pregleda na TikTok-u, a izveštaj se oslanja na podatke poreske uprave, koja je sprovela istragu troškova za predizborne aktivnosti.

Poreska uprava se oglasila rečima da je "šok za sve to što je novac poreskih obveznika za PNL upotrebljen kako bi se promovisao drugi kandidat". "Kensington Communication" je u saopštenju za javnost saopštio da će podneti krivičnu prijavu pravosudnim organima da istraže moguće preusmeravanje svoje kampanje "u korist ekstremističkog kandidata".

Odgovarajući na kritke na račun njegove kampanje, Đorđesku je ukazao kako je dobio veliku podršku građana iako je iza njega bilo svega nekoliko ljudi.

"Budžet za ovu kampanju bio je nula. Imao sam veoma mali tim od maksimum deset ljudi, ne više od toga. Ali imali smo milione ljude iza nas", rekao je za BBC.

Politički komentator Radu Magdin je naveo kako od obnove višestranačja nikad nije svedočio eksponencijalnom rastu podrške kakav beleži izborni rezultat Kalina Đorđeskua u odnosu na ankete.

"Nikada za 34 godine demokratije kod nas nismo videli ovoliki rast u odnosu na ankete", prenosi BBC.

Podsećamo, prema anketama koje su bile sprovođenem Đorđesku je uživao podršku svega pet odsto birača.

S druge strane, spomenuti Panajotu, čiji izbor nije doveden u pitanje, u svom nastupu pred Evropskim parlamentom je upravo govorio o izrazito velikoj razlici tradicionalnih anketa i njegovog izbornog rezultata.

"Ankete nedelju dana pre mojih izbora takođe su mi pokazivale 2 odsto a dobio sam 20 odsto glasova. Dakle, nove metode koje imamo u anketama i sve ove stvari su prevaziđene i ne predstavljaju trenutno stanje svih društvenih medija. Zato mislim da demokratija treba da evoluira do novog stanja ovih onlajn društvenih medija", objasnio je Panajotu.