Igre 
Berliner Cajtung: Analiza predsednika Srbije Aleksandra Vučića o situaciji u Evropi bez iluzija
Komentari09/12/2024
-17:38
Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle nedelje nastupio na događaju "Ciriški govor" u organizaciji švajcarskog nedeljnika "Weltwoche", gde je analizirao geopolitička kretanja i situaciju na globalnom planu, ali i predstavio poziciju Srbije u ovom vremenu, utisak koji je na njega ostavio predsednik Srbije, čitaocima "Berliner Zeitung-a", je preneo vlasnik ovog lista Holger Fridrih.
"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je visok čovek. Njegovo fizičko prisustvo je u suprotnosti sa njegovom brzinom govora, niskom jačinom zvuka i nežnim tonalitetom. Gotovo fatalistički zvuče izjave 54-godišnjeg oca troje dece, koji je na funkciji od 2017. godine. 'Postoje bolja rešenja, ali nisu svi spremni za njih'. Dakle, morali bismo zajedno da izdržimo predstojeće katastrofe. Čini se da je on savremeni stoik", piše Fridrih i nastavlja:
"Da je on glavni u prostoriji vidi se samo po njegovoj pratnji, po očiglednom nastojanju da usmere šefa, da ga zaštite i da mu daju prostor kakav zaslužuje. Tim deluje kolegijalno, pragmatično i bez ikakvog izraza. I švajcarski radnici obezbeđenja deluju relativno opušteno, iako je Vučićev prethodnik, premijer Srbije Zoran Đinđić, bio žrtva atentata 2003. godine".
On primećuje i to da je razgovor sa predsednikom Vučićem protekao u prijateljskom tonu, bez oštrih reči ili ciničnih komentara, uz podsećanje da multivektorski pristup spoljnoj politici predsednika Vučića otvara mnoga vrata za Srbiju.
Prijateljski, ponekad neobično otvoren razgovor
"Na poziv uvek raspoloženog izdavača švajcarskog 'Weltwochea' Rodžera Kepela, predsednik odgovara na pitanja užeg kruga švajcarskih privrednika u plemenitom hotelu Dolder Grand u Cirihu. 'Najbolje adrese' su sakupljene (na jednom mestu). To je sastanak za pamćenje na kome, više puta, vlada zaprepašćujuća tišina, a ponekad i stanje zbunjenosti. Vučić to prima k znanju. Događaj 'nije u mojim rukama, niti u našim, prisutnih u prostoriji'", piše Fridrih i nastavlja:
"Ipak, on slobodno govori i uspostavlja veze. Pruža priliku da se bolje razumeju veze između geopolitičkih blokova, zemalja koje deluju u njima i odgovornih ljudi, dostupan je kao svedok. I pokušava da posreduje između pozicija. To je prijateljski, ponekad neobično otvoren razgovor. Bez oštrine, bez ciničnih komentara, kakve voli da ubacuje u razgovore Viktor Orban, mađarski premijer, kako bi se distancirao od stavova iz Brisela koji se doživljavaju kao invazivni. Vučić deluje prilično skromno s obzirom na zadatke, on se ne spori sa širokogrudošću Ilhama Alijeva, predsednika Azerbejdžana. Pomenutom pompom, koja ima za cilj da prenese moć i preterano bogatstvo, on se takođe razlikuje od šeika Rašida Al Maktuma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ipak, oseća se politički i lično povezanim sa trojicom imenovanih - njegova zemlja održava bliske političke kontakte sa njihovim zemljama".
Prvi trenutak opipljive zbunjenosti
Fridrih napominje i to da je Vučić prisutnima u Cirihu govorio i o istorijskom kontekstu u kojem se nalazi srpski narod, kao i o posledicama istorijskih okolnosti koje su zadesile našu zemlju.
Povezane vesti
"Kao Nemac, osećate se da vam se obraćaju više puta, implicitno i eksplicitno. Vučić govori o svojoj porodici u vreme nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata. O iskustvima sa hrvatskim ustašama, koje su sarađivale sa nemačkim Vermahtom da bi nametnule svoj nacionalizam – slično ukrajinskoj OUN, koja je u to vreme radila na stvaranju ukrajinske nacionalne države menjajući koalicije, pod vođstvom Stepana Bandere", primećuje Fridrih i dodaje:
"Govori i o građanskom ratu u Jugoslaviji iz 1991. godine i vremenu kada je NATO ratovao protiv Srbije 1998.-1999. godine. Još važnije, on ukazuje na visoku cenu koju su sve strane morale da plate tokom i posle sukoba, uključujući i Srbiju. I da ova 'nagrada' treba da bude pouka za sve srpske političare i za sve političare na Balkanu. Takođe, da bi veliki deo sukoba koje je Balkan iskusio u prošlosti mogao da bude lekcija za Evropu – ali izgleda da nije tako ili je u opasnosti da sve bude izgubljeno zbog 'sve agresivnije propagande u medijima'".
TANJUG/Julija Bakić
Vučić je, izveštava Fridrih, govorio i o ceni koju će Evropa da plati ukoliko ne izvuče pouke, između ostalog i iz ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije.
"Ovo iskustvo i znanje stečeno iz njega se ignorišu. Živimo u vremenu 'u kojem argumenti postaju sve glasniji', a polarizacija se povećava; ali 'umesto da slušamo jedni druge, podstiču se eskalacije koje mogu izazvati dramatične i egzistencijalne posledice'", prenosi Fridrih Vučićeve reči i nastavlja:
"Vučić se malo nada da će sadašnje strane u sporu krenuti jedna ka drugoj. Srpski predsednik je očigledno mislio na rat u Ukrajini. Nijedna strana nije mogla da popusti i nijedna nije htela da popusti. Strukturni rizici bi se povećali i mogle bi se očekivati masovne eskalacije u narednim mesecima. Želeo bi da pogreši, 'što bi bila dobra vest'. Ali njegovo poznavanje ljudi, njihovih položaja i njegovog političkog iskustva učinili su ga skeptičnim prema trenutnoj situaciji. Ovo je bio prvi trenutak opipljive zbunjenosti u prostoriji".
Zapad gubi svoju dominaciju
Fridrih prenosi i svoja zapažanja iz Vučićevog govora, kada je bilo reči o potencijalnim "gubitnicima" trenutnog sukoba, primećujući da srpski predsednik mudro nije imenovao one koji od ovog sukoba imaju koristi.
"Vučić je dalje rekao da je trenutno preovlađujući 'princip nade' - varljiv, jer nije funkcionisao ni 1914. godine, ni 1939.-1940., a ni 1990. godine, nije funkcionisao ni u Srbiji 1998. godine. Danas imamo još više da izgubimo; narod Ukrajine je već platio ovu cenu. Ali sukob će se proširiti ako političari ne počnu da preduzimaju aktivne kontramere. To je upravo ono što se traži sa racionalne tačke gledišta. Na kraju krajeva, najveći gubitnik u sukobu je Ukrajina, a slede Rusija i Evropa. O Vučićevoj političkoj veštini govori to što nije imenovao one koji imaju koristi od sukoba", piše Fridrih i nastavlja:
Tanjug Video
Povezane vesti
"Ono što smo doživeli je pokušaj globalne reorganizacije snaga i zona uticaja. Zapad gubi svoju dominaciju, a održive države iz Afrike i Azije kao i velike istorijske sile poput Kine i Rusije ulaze u ovaj vakuum. Iz ugla predsednika Srbije, 'preterana' sankciona politika Zapada kao dalji izraz spora oko zona uticaja proizvodi više gubitnika nego pobednika. Do leta je EU uvela ukupno 14 paketa sankcija Rusiji, čiji je efekat bio upitan sa ekonomske perspektive. Pogledajte samo nemačku automobilsku industriju, 'koja je izgubila tržišta u Rusiji i Kini, što takođe negativno utiče na Srbiju sa svojom uspostavljenom industrijom dobavljača'. Umesto toga, neophodno je 'prilagođavanje vrednosti i principa koji važe širom sveta i koje moraju poštovati sve nacije', primećuje Fridrih.
On takođe, pozitivno vidi i odnos predsednika Vučića ka ulozi Nemačke u rešavanju krize.
"Zbog svoje moderne istorije, Nemačka je predodređena da preuzme strukturnu ulogu u ovoj diskusiji. Ne samo zato što je uspešno sprovela sistemsku transformaciju 1990-ih, kada je Jugoslavija potonula u krvavi građanski rat. Ali on je skeptičan prema postupcima 'glumačkih kapaciteta'. Vučić je svoje izjave o Nemačkoj formulisao promišljeno, odgovorno i sa poštovanjem".
Povezane vesti
Nema spremnosti za diskusiju o deeskalaciji
Fridrih primećuje i to da je predsednik Vučić govorio o prirodi odnosa u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, prenoseći da Srbija uvažava teritorijalni integritet Ukrajine, uprkos tome što je njen teritorijalni integritet grubo skrajnut nepoštovanjem međunarodnog prava.
"Put do rešenja možda leži u Trampovom predsedništvu od 2025. godine. SAD bi morale da redizajniraju konkurenciju sa Kinom. Ako ovo brzo uspe, SAD bi takođe reorganizovale svoje odnose sa Evropom. Međutim, bilo bi 'romantično' pretpostaviti da bi Trampova administracija postupila 'pošteno'", piše Fridrih i nastavlja:
"U tom trenutku su se vratila i Vučićeva sećanja na kosovski sukob 1998/1999. Tada je NATO napao Srbiju bez mandata UN i mimo međunarodnog prava kako bi omogućio otcepljenje Kosova od srpske teritorije. Argumenti u korist teritorijalnog integriteta Ukrajine bi se stoga dobro razumeli u Srbiji. Uprkos narušavanju teritorijalnog integriteta Srbije, politički vrh u Beogradu je 1999. godine bio spreman da prihvati bolan i još uvek kontroverzan kompromis, koji se, uz napore svih strana, uključujući i podršku Nemačke, drži i danas. Bundesver je prisutan na Kosovu od juna 1999. godine kao deo međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a predvođenih NATO-om".
Instagram/buducnostsrbijeav
Novinar sumira i stav predsednika Vučića o rešavanju pitanja na Zapadnom Balkanu prijemom regiona u EU.
"Prema Vučićevim rečima, ovaj sukob bi mogao da bude pacifikovan ako bi region Balkana bio u potpunosti primljen u EU. U novijoj evropskoj istoriji ima uspešnih primera sa Južnim Tirolom, Alzasom ili modernim nemačko-poljskim odnosima, obezbeđenim konačnim nemačkim odricanjem od bivših istočnih teritorija u sporazumu 4+2 iz 1990. godine. Politički lideri poput Makrona, Šolca ili fon der Lajen, ali i Putina, morali bi to da žele u pogledu Ukrajine. Međutim, posle mnogo ličnih razgovora na svim stranama, on još nije video nikakvu spremnost da to učine: 'Makron i Putin su mi rekli da ne bi trebalo da izgube'".
Vučićev pogled na Putina i Rusiju
Vlasnik "Berliner Zeitunga" sagledava i odnos predsednika Vučića prema ratu u Ukrajini, prenoseći utisak zbunjenosti svih prisutnih Vučićevim predviđanjem eskalacije tog sukoba.
"Vučić je govorio i o svom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim nekoliko nedelja ranije u Budimpešti. Zelenski je perspektivu mogućeg, spasonosnog prekida vatre prokomentarisao rečima: 'To nije u našem interesu'. Vučić u narednim nedeljama vidi povećan potencijal za eskalaciju – uključujući i nuklearnu opciju – upravo zbog nespremnosti odgovornih strana u sukobu", piše on i dodaje:
"Ovo je bio drugi put da je u prostoriji bila zbunjenost. Objektivnost sa kojom je Vučić opisao likove i njihove postupke kao da je dolazila iz stoičke škole. Od stupanja na dužnost 2017. godine imao je 21 lični sastanak sa ruskim predsednikom. U tom pogledu Vučić se može smatrati stručnjakom za Kremlj. Međutim, njegove anegdote iz razgovora neposredno pre izbijanja rata u februaru 2022. i sa otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu povećale su nelagodu slušalaca".
Fonet/Sergei Guneyev Sputnik Kremlin Pool/Tanjug/DRAGAN KUJUNDZIC
"On je govorio o velikoj odlučnosti ruske strane i nepoznavanju zapadnih očekivanja od strane rukovodstva Kremlja. On je takođe govorio o Putinovom samopouzdanju, koje je zasnovano na istorijskim perspektivama, slično kao kod drugih ruskih donosilaca odluka. Ovaj kontinuitet razvoja može se izvesti iz Putinovog govora u nemačkom Bundestagu 2001. godine, njegovog govora na Minhenskom bezbednosnom forumu 2007. godine, njegovog objavljivanja u leto 2021. i razvoja događaja od 2022. godine. Dalja eskalacija nikog ne treba da čudi. Ovo možete odbaciti kao propagandu - ili ga koristiti za definisanje mernih tačaka prostora za donošenje odluka. Prisutni, globalno uspešni, preduzetnici su pažljivo slušali", objašnjava Fridrih.
Nada Srbije za članstvo u EU
Punopravno članstvo naše zemlje u uniji, prema mišljenju predsednika Vučića rešilo bi mnoge probleme i otvorena pitanja, a urednik Fridrih prenosi podatke o ekonomskom rastu koji se dešava u Srbiji.
"Inače, cilj Srbije je ulazak u EU, zbog čega na svim pregovaračkim poglavljima treba dosledno raditi i ne ugrožavati projekat. Zbog toga se Vučić uzdržao i od posete Kazanju (za vreme samita BRIKS-a) ili Kazahstanu ili da prati Viktora Orbana na putovanju u Moskvu. On, međutim, nema pozitivnu prognozu u pogledu spremnosti EU da prihvati Srbiju. Srbija želi da 'ispuni sve uslove EU da bi postala punopravni član'. Ipak, punopravno članstvo je neizvesno - zavisi od mnogo faktora", kaže on i nastavlja:
"Najvažniji kriterijumi su tržišna ekonomija i demokratija. Srbija se stoga fokusira na ekonomski i demokratski razvoj i uspela je da demonstrira kontinuiran uspeh u poslednjih deset godina. Ekonomski rast je impresivan, izvozna kvota se povećava, kao i životni standard. Najveći pokretači rasta u budućnosti biće važni privredni sektori kao što je IT industrija, koja uspešno izvozi u EU i sve više u Nemačku. Rast IT industrije premašuje 30 odsto godišnje".
Instagram/buducnostsrbijeav
Holger Fridrih primećuje i to da Srbija napreduje i na drugim poljima ekonomije.
"Poljoprivreda takođe raste više od četiri odsto godišnje. Veliki napori su uloženi u restrukturiranje javnog budžeta, što je uključilo, na primer, smanjenje penzija. Srbija je takođe zaključila sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom i Kinom kako bi uzela u obzir zahteve multipolarnog sveta", piše on i dodaje:
"Ulažu se i veliki napori da se delovi srpske dijaspore podstaknu da se vrate i da se zaustavi odliv mozgova proteklih decenija. Države EU su imale koristi od srpske dijaspore, što je bilo vidljivo i iz činjenice da su jedno ili dva pitanja u Cirihu formulisana na srpskom jeziku. Razumeli su se".
EXPO sajam će se održati u Srbiji 2027. godine
Ekonomski rast, primećuje Fridrih, prate i veliki projekti koji su u izgradnji ili u planu u Srbiji, od kojih će zemlja da profitira.
"Srpska nalazišta litijuma su takođe bila problem. Međutim, neće biti prodaje sirovina onome ko ponudi najveću ponudu. Ležišta su visokog kvaliteta - Srbija očigledno planira da izgradi ceo lanac vrednosti od rudarstva do proizvodnje baterija u sopstvenoj zemlji", piše on i dodaje:
"Sledeća prekretnica je EXPO 2027 u Beogradu. U tu svrhu, gradi se nacionalni stadion. Novi stadion ne bi trebalo da bude inferioran u odnosu na arhitekturu Alijanc arene u Minhenu ili u odnosu na mesto održavanja finala Svetskog prvenstva u Dohi. Istovremeno, brza železnička linija između Beograda i Novog Sada biće produžena do Budimpešte. Planirana su proširenja ka Austriji, Bugarskoj i Grčkoj, kao i Turskoj".
Logo
Vlasnik "Berliner Zeitunga" na kraju primećuje i da su Srbija i Švajcarska u poslednjih nekoliko godina ostvarili privrednu saradnju na važnim projektima.
"Inače, pobednik tendera je švajcarska kompanija Štadler u konkurenciji nemačkih i kineskih ponuđača. Štadler takođe snabdeva nove S-Bahn i U-Bahn sisteme u Berlinu. Planirano je da isporuka vozova počne na leto. Harizmatični šef Štadlera, Peter Štuler istakao je da je Berlinski zid, koji je nekada prolazio upravo kroz Štadlerovu fabriku u Berlinu, dokaz da granice motivisane blokovskom politikom nisu trajne, da su svi koji su poginuli na Zidu uzalud umrli i da su oni koji su politički odgovorni u to vreme bili svesni raspoloživih alternativa koje su koristili neadekvatno", zaključuje Fridrih dovodeći u vezu stavove predsednika Vučića i šefa Štadlera da mir i saradnja nemaju alternativu.
Preporuka za vas
Komentari (0)