Samo čudo bi moglo da spasi francusku vladu: Da li je trenutak za ono što se smatralo samo "političkom fantazijom"?

Francuska je suočena sa novom političkom krizom. Ili je reč o krizi koja nije ni prestajala, a koja se sad ponovo razbuktala, zavisno od tumačenja analitičara. Premijer Mišel Barnije je iskoristio posebna ovlašćenja i odobrio zakon o budżetu za socijalnu sigurnost bez glasanja u parlamentu. Taj njegov potez predstavlja povod za izglasavanje nepoverenje vladi. Predloge za to su već predali levičari, ali i desničarsko Nacionalno okupljanje koje predvodi Marin le Pen.  

Glasanje u parlamentu moglo bi da usledi već sutra, a vlada koja je formirana u septembru mogla bi da padne. Barnije nije verovao da će budžet i pored ustupaka koji su napravljeni biti usvojen u parlamentu, pa je iskoristio član francuskog Ustava, koji mu omogućava usvajanje teksta zakona bez glasanja.

"Na osnovu člana 49, paragrafa 3 Ustava, držim da je moja vlada odgovorna za čitav zakon o finansiranju za 2025. godinu, za verziju koja je rezultat rada zajedničkog komiteta i koji je modifikovan amandmanima. Pozivam vas sve na odgovornost, čak i ako sada odlazite iz parlamenta, ubeđen da je naša zajednička misija da služimo Francuskoj. Od sada dame i gospodo, svi preuzimaju odgovornost, kao što ja preuzimam svoju", rekao je Barnije. 

Barnije se suočava sa dvostrukom pretnjom

Rezultat najnovijih dešavanja jeste da bi vladu Mišela Barnijea samo čudo moglo da spasi od potpunog kolapsa, piše AFP. Predsednik Emanuel Makron je imenovao Barnijea za premijera u nadi da je on jedina osoba koja može da preživi glasanje o nepoverenju u duboko podeljenom francuskom parlamentu. 

Tanjug/AP/Sarah Meyssonnier

Međutim, desničarski premijer se sada suočava sa dvostrukom pretnjom. Sa levice mu preti Novi narodni front, a sa desnice Nacionalno okupljanje. Kontroverzni član 49 (paragraf 3), poznat i kao “nuklearna opcija”, poslednji put je iskorišćen 2023. godine da bi se "progurale" Makronove duboko nepopularne reforme koje su podrazumevale podizanje starosne granice za odlazak u penziju.  

Ali sada, u parlamentu koji je podeljen između tri prlično ujednačena bloka, levica i krajnja desnica imaju više nego dovoljno glasova da "sruše" Barnijea. Agencija AFP piše da nije jasno kako će situacija dalje da se razvija. Zbog toga što je Makron u junu raspisao vanredne parlamentarne izbore, sada je nemoguće ponovo legalno raspustiti skupštinu sve do juna 2025. godine.  

Kako piše Politico, ako izuzmemo malo verovatan scenario u kojem će jedna od grupa koje su najavilje da će glasati protiv Barnijea "povući ručnu", vlada će pasti do kraja nedelje. Ukoliko vlada padne, to bi bio prvi uspešan predlog za izglasavanje nepoverenja od 1962. godine i tek drugi otkako je sadašnja Francuska republika formirana 1958. godine.  

Tanjug AP/Thomas Padilla

U početku je partija Marin Le Pen bila voljna da dozvoli Barnijeu ostanak na vlasti u zamenu za određene ustupke. Međutim, sada francuska ekstremna desnica pokazuje da je spremna da se okrene protiv 73-ogodišnjeg premijera optužujući ga da nije ozbiljno shvatio njenu zabrinutost.  

Koje su opcije na stolu?

Predavač na Univerzitetu u Kardifu Marta Lorimer je rekla da bi kolaps Barnijeove vlade, zajedno sa svim predlozima za budžet, gurnuo zemlju na nepoznatu teritoriju.  

"Ovde je ulog francuska finansijska stabilnost. Ako vlada padne, Francuska efektivno ulazi u novu godinu bez budžeta i bez jasne većine koja bi mogla da ga usvoji. Iako je moguće produžiti budžet za 2024. godinu da bi se izbeglo 'gašenje' vlade, to bi značilo da nije moguće donošenje novih mera, bilo da se radi o rezovima ili rashodina. Bilo bi nejasno kada i kako bi novi budžet mogao da bude usvojen", rekla je Lorimer za AFP.

Profesor uporedne politike na Univerzitetu Oksford Đovani Kapoča naveo je da bi čak i prebacivanje budžeta iz 2024. za 2025. godinu zahtevalo glasanje u parlamentu, kao i da to ne bi bilo trajno rešenje za politički ćorsokak u kojem bi se našla Francuska.

"Budžet za tekuću godinu ne bi mogao da funkcioniše kao budžet za sledeću, ako ni zbog čega drugog, onda zbog inflacije. Postoji hiljadu drugih stvari koje se menjaju u budžetu. Dakle, to ne može biti rešenje, samo priprema za rešenje", ukazao je.  

Ukoliko čak ni ta vanredna mera ne da rezultat, Francuska će se suočiti sa posledicama bez presedana.  

Tanjug/AP/Francois Mori

"Čak i taj zakon može da bude odbačen, a onda ćemo se naći na potpuno nepoznatoj teritoriji. Jedino rešenje je da vlada donese budežt uredbom. I to im je dozvoljeno po ustavu, ali ovo je vlada koja će da padne. Oni će verovatno to učiniti, ali uopšte nije jasno da li je to nešto što je prihvatljivo", naveo je.  

Kapoča ističe da kao konačna mera uvek postoji član 16 ustava, koji daje pravo predsedniku da preduzme sve mere koje okolnosti zahtevaju u periodu nacionalne krize.

Ipak, svaki od ovih scenarija znači povišen nivo nestabilnosti i nepredvidljivosti koji će očigledno da utiče na investicije i zaduživanje. 

Od kako se kriza u Francuskoj intenzivirala prošle nedelje, investitori su proglasili Francusku za zemlju koja ima lošiji kreditni rejting od Grčke, čiji je dug pre nešto više od deset godina skoro "bacio Evrozonu na kolena", navodi Politico. Francuska je druga po veličini ekonomija u EU i haos u toj zemlji bi mogao da izazove talase daleko van njenih granica.

Šira slika je mnogo ozbiljnija

BBC piše da je Barnije od početka vodio vladu koja predstavlja “anomaliju”, odnosno manjinsku vladu čiji opstanak zavisi od popustljivosti njenih neprijatelja. Ističe se da je to kriza koja je samo čekala da se desi, ali je do sada odlagana dugim proceduralnim prepirkama.  

Britanski javni servis ističe da je šira slika mnogo ozbiljnija. Navodi se da je prvobitna politička kriza izazvana Makronovim junskim raspuštanjem parlamenta predstavljala hroničnu katastrofu.

Tanjug/AP Photo/Michel Euler, Pool

Barnije je bio najbolje što je predsednik mogao da ponudi. A ako Barnije nije uspeo, to pokazuje da je situacija zaista nerešiva.  

"Do leta ne mogu da budu raspisani novi izbori. Ne može da se zamisli stabilna vlada. Neki tvrde da je jedini odgovor da Makron ode. Do sada se to smatralo političkom fantazijom. Ali, koliko je još od svega ovoga Francuska spremna da podnese?", postavlja se pitanje u tekstu BBC-ja.