Rast desnice i uvod u osmo glasanje za tri godine: Da li su prevremeni izbori rešili političku krizu u Bugarskoj?
Komentari28/10/2024
-17:40
Vanredni parlamentarni izbori u Bugarskoj su sedmi izbori po redu održani u protekle tri godine. Izlaznost birača od 37,5 odsto, kako prenosi Bugarska nacionalna televizija, je bila veća od izlaznosti na junskim izborima, koja je bila najniža od uvođenja višestranačkog parlamentarizma u Bugarskoj.
Preliminarni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora pokazuju da je najviše glasova osvojila koalicija desnog centra GERB-SDS, tj. 26,4 odsto od ukupnog broja glasova. Iza dvostranačke koalicije GERB-SDS nalazi se centristička Nastavljamo promene - Demokratska Bugarska (PP-DB) sa 14,2 odsto osvojenih glasova, dok je na trećem mestu desničarski Preporod (Vazraždanje) sa 13,4 odsto glasova. Slede liberalni DPS-Novi početak sa 11,4 odsto, Bugarska socijalistička partija (BSP) sa 7,6 odsto, Savez za prava i slobode (APS) sa 7,4 odsto, Ima takav narod (ITN) sa 6,8 odsto, i desničarske Mač sa 4,6 odsto i Veličie sa 4 odsto osvojenih glasova, prenosi bugarski "Dnevnik".
Prema rasporedu mandata u Narodnom sobranju od dostupnih 240 mesta GERB-SDS osvajaju 66, PP-DB 36, Preporod 34, DPS-Novi početak 28, BSP 19, APS 18, ITN 17, MAČ 12 i Veličie osvaja 10 mesta u bugarskoj Narodnoj skupštini.
Potvrđivanjem preliminarnih rezultata bivši premijer i lider GERB-a Bojko Borisov će dobiti novi mandat za sastav svoje četvrte Vlade, ali će za to biti potrebna koalicija, koja je do sada predstavljala nepremostivu prepreku za političke aktere u Bugarskoj.
Junski izbori - potvrda političke nestabilnosti, a oktobarski uvertira za nove izbore?
Naime, povod za prošle prevremene, junske, izbore je bio raspad koalicije GERB-a i PP-DB i njihove zajedničke vlade, koja se zasnivala na evroatlantskim vrednostima i bezuslovnoj pomoći Ukrajini.
Programske razlike i nemogućnost opstanka u koaliciji na državnom nivou dovele su do toga da na prevremenim junskim izborima najviše glasova opet osvoji GERB, ali se tada na drugom mestu našao liberalni DPS, a na trećem proevropska koalicija PP-DB, dok je tada četvrto mesto zauzela desničarska stranka Preporod (Vazraždanje).
Nakon dugih i sadržajnih pregovora, Bugarska još jednom nije dobila stabilnu većinu u Narodnom sobranju, a što je, nemogućnošću Borisova da formira Vladu, predstavljalo neposredni povod za raspisivanje novih prevremenih parlamentarnih izbora za oktobar.
Rezultati ovih izbora takođe ne daju previše razloga za optimizam da bi uskoro mogla da bude formirana stabilna vlast u zemlji.
Analizom rezultata jasno je da je desničarska stranka Preporod po broju glasova izjednačena sa prozapadnom koalicijom PP-DB i u eventualnim pregovorima kredibilan je sagovornik za GERB.
Uprkos tome što GERB i PP-DB dele zajedničke vrednosti u određenom smislu, pa i da su već sarađivali u vlasti, prema mišljenju analitičara malo je verovatno da će Borisov i reformisti ponovno sklopiti koaliciju i ući u takvu vrstu saradnje.
S druge strane, mala je verovatnoća i za koaliciju GERB-a i Preporoda uzimajući u obzir njihova razmimoilaženja kada je u pitanju odnos prema Rusiji. U tom kontekstu, proruski stav Bugarske socijalističke partije takođe jasno ukazuje na nemogućnost koalicije između GERB i BSC.
Nedovoljan broj glasova koje je osvojila koalicija GERB-SDS, tj. činjenica da samostalno nemaju većinu i da će zarad sklapanja koalicije sve strane morati da pristanu i na neke ustupke i kompromise, ukazuje na mogućnost raspisivanja novih prevremenih izbora.
Koliko su na te ustupke i kompromise spremni na desnici, svedoči lider Preporoda Kostadin Kostadinov, koji je pozivajući birače da izađu na glasanje, rekao da je potrebno da se prepoznaju oni koji rade za bugarske interese.
"Cilj Preporoda je da Bugarska bude slobodna i nezavisna zemlja i da Bugari sami odrede šta je za njih dobro, a šta loše, da razlikuju one koji rade za bugarske interese i one koji rade za strane interese", rekao je Kostadinov.
Rast desnice u Narodnom sobranju, jer je "održiva alternativa sa antiestablišmentskom, opozicionom i kritičkom komponentom"?
Da je poziv Kostadinova urodio plodom, svedoči i veći stepen izlaznosti birača, ali i veći procenat glasova koje je desnica osvojila u odnosu na prethodne izbore, što sve zajedno predstavlja jasan indikator kako se biračko telo Bugarske okreće udesno.
Stranka Preporod se sa osvojenih 13,4 odsto našla u poziciji u kojoj može da diktira tempo pregovora, ali i da u odnosu na nemogućnost stvaranja koalicije GERB-SDS sa drugoplasiranom partijom, utiče i na eventualne nove izbore.
Međutim, Preporod, kao što je rečeno nije jedina desničarska partija koja ostvarila zapažen rezultat, s obzirom na to da u zbiru sa preostale tri, ITN, MAČ i Velichie, zajedno zauzimaju čak 73 mesta u Narodnom sobranju nakon ovih izbora.
"Umor od izbora u Bugarskoj i nesposobnost političara da formiraju vladu doveli su do rekordno niske stope izlaznosti na poslednjim (junskim) parlamentarnim izborima. Kao rezultat toga, radikalna desnica je u usponu jer se vidi kao održiva alternativa sa 'istinskom' antiestablišmentskom, opozicionom i kritičkom komponentom", pisala je Kristina Cabala za poljski "Kolegijum istočne Evrope".
Ona je, analizirajući junske izbore, pisala i o tome kako su birači druge strane jednostavno prestali da glasaju.
"U međuvremenu, tokom perioda političke krize, reformski orijentisane stranke i liberalno-demokratska opozicija su značajno izgubile podršku, ali njihovi glasači nisu bili podstaknuti da glasaju za druge stranke. Jednostavno su prestali da glasaju, što je veoma vidljivo u rezultatima za 2024. godinu. Ovi izbori su rezultirali najnižom stopom izlaznosti u savremenoj istoriji Bugarske", napisala je ona i dodala:
"Pošto vlada nije formirana, Bugari su pozvani na sedme parlamentarne izbore od 2021. godine. Ako poslednji izbori ne budu uzbuna za bugarsko društvo, krajnja desnica će i dalje imati koristi od izbornog umora i osvajati još mandata dok ne bude sposobna da formira vladu sa Preporodom, Veličinom, BSP i ITN", zaključila je ona.
Komentari (0)