Litvanija glasa na izborima u nedelju, očekuju se velike promene

Uprkos ekonomskim uspesima, litvansku koaliciju desnog centra na izborima koji se u toj baltičkoj zemlji održavaju u nedelju, mogle bi zameniti opozicione socijaldemokrate i manje stranke levog centra.

Kako je javila agencija AP, oko 2,4 miliona ljudi ima pravo da u dva kruga bira 141 člana parlamenta ili Seimasa na četvorogodišnji mandat. 

U nedelju će 70 poslanika biti izabrano na stranačkim listama, kojima će se pridružiti oni u jednomandatnim izbornim jedinicama koji uspeju da osvoje više od 50 odsto glasova. 

Drugi krug izbora je 27. oktobra, kada će većina jednočlanih izbornih jedinica glasati za izbor između dva vodeća kandidata.

Prema anketi objavljenoj 4. oktobra, koja je sprovedena po narudžbini dnevnog lista "Lijetuvos ritas" i zasnovana je na oko 1.000 intervjua građana, Socijaldemokratska partija na čelu sa Vilijom Blinkevičijute, dobila bi na izborima 18 odsto glasova, dok bi Zavičajna zajednica aktuelne premijerke Ingride Šimonite dobila devet odsto glasova. 

Nova stranka Nemuno Aušra, političara desnog centra Remigijusa Žemaitaitisa, koji je opozvan ranije ove godine zbog davanja antisemitskih izjava, imala bi 12 odsto glasova.

Stroge mere protiv kovida 19 i priliv migracija iz susedne Belorusije bacili su senku na vladu konzervativne premijerke Ingride Šimonite, koja je stupila na dužnost 2020. godine.

Kao članica Evropske unije Litvanija beleži godišnji dvocifreni rast ličnog dohotka i ima jednu od najnižih stopa inflacije u zajednici od 27 nacija, ali se čini da većina glasača nije impresionirana ovim faktorima. 

"Situacija u ekonomiji je daleko bolja nego, na primer, tokom poteškoća 2008-2010. godine, ali ljudi retko pripisuju porast ličnog bogatstva političkom rukovodstvu", ocenio je ekonomista u Svedbank Nerijus Mačiulis.

Sa njim se složila i politička analitičarka na Univerzitetu Mikolas Romeris u Viljnusu Rima Urbonaite.

"Postoji mnogo razočaranja i nezadovoljstva među biračima. To je povezano sa brojnim krizama i šokovima i ne može se nadoknaditi ekonomskim faktorima kao što je pozitivna promena kupovne moći", rekla je ona.

Premijerka Ingrida Šimonite suočila se sa kritikama zbog strogih mera tokom pandemije, a mnogi su se žalili da njena vlada nije učinila dovoljno da pomogne kompanijama tokom karantina, kao i da hiljade ljudi nisu imale odgovarajući pristup zdravstvenim uslugama.

Šimonite je kritikovana i zbog postupanja sa migrantima koji dolaze iz Belorusije, a Litvanija je optužila Belorusiju, njenog istočnog suseda i Rusiju da su organizovali priliv.