Euronews Srbija na Kipru: 50 godina nakon turske invazije Kipar je i dalje podeljeno ostrvo

Pedeset godina nakon turske invazije Kipar je i dalje podeljeno ostrvo. S jedne strane međunarodno priznata Republika, s druge strane samoproglašena. U cilju sprečavanja sukoba mirovna misija UN uspostavljena je Rezolucijom 186 SB 1964. godine, kada je međuetničko nasilje dobilo na zamahu, kao uvertira pred invaziju deset godina kasnije.

"Preporučuje se formiranje mirovnih snaga UN uz saglasnost Vlade Kipra. Mirovne snage formira Generalni sekretar u konsultaciji sa vladama Kipra, Grčke, Turske i Ujedinjenog Kraljevstva. Komandanta snaga imenuje generalni sekretar, koji obaveštava vlade koje doprinose mirovnim snagama i periodično podnosi izveštaj Savetu bezbednosti o svom radu", navodi se u dokumentu Rezolucije.

Misiju na Kipru čini 1.100 pripadnika raspoređenih duž "Zelene linije" dugačke 180 kilometara. Misija se sastoji od tri komponente: vojne, policijske i civilne i podeljena je na sektore 1,2,4 i štab misije

"Vojno osoblje ima za cilj da spreči porast tenzija između dve strane. Mnogi ljudi ne shvataju da se na severu i jugu Kipra nalazi na hiljade vojnika, a između njih 800 nenaoružanih mirovnjaka", navodi portparol mirovne misije UN na Kipru Alim Sidik.

Glavni grad Nikozija nalazi se u Sektoru 2. Zelena linija prolazi kroz sam centar grada. Zbog toga centrom grada dominiraju zaštitne ograde, bodljikava žica, stražarske pozicije, ali i prelazi koji podsećaju na granične.

Reporter Euronews Srbija je bio unutar tampon zone UN, tačnije u Sektoru 2 čija linija razdvajanja prolazi kroz Nikoziju deleći je na severni i južni deo na svojim najužim tačkama linija razdvajanja između severnog i južnog dela Nikozije široka je svega nekoliko metara.

Usled malog rastojanja između kiparskih i turskih snaga, sektor 2 je bio posebno osetljiv u prošlosti, a u godinama neposredno nakon invazije, duž linije razdvajanja neretko je dolazilo do oružanih incidenata. Tokom 60 godina Misije, širom ostrva poginula su 183 pripadnika "plavih šlemova".

"Incidenti su se događali duž najosetljivijeg dela tampon zone u starom gradu u Nikoziji gde je rastojanje između dve strane na nekim tačkama svega nekoliko metara, što je dovodilo do ozbiljnih incidenata pa smo se dogovorili da se trupe s obe strane povuku i da se dozvoli samo plavim šlemovima da kontrolišu sporne tačke širom tampon zone. Od sporazuma iz 1989. broj žrtava i incidenata je značajno opao", naveo je Sidik.

Kuće, zgrade, i radnje unutar "Zelene linije" netaknute su od 1974. a na njima su i dalje vidljivi tragovi borbi. Komanda sektora nalazi se u zgradi hotela Ledra palas, nekada najelitnijeg hotela, koji je nakon turske invazije ostao unutar "ničije zemlje". Obuzdavanje sukoba u urbanoj sredini jedan je od najdelikatnijih bezbednosnih izazova. 50 godina kasnije, "plavi šlemovi" prilikom patroliranja ne nose ni lično naoružanje, ni zaštitnu opremu. Ekipa Euronew Srbija obišla je sektor 2 u pratnji potpukovnika Igora Đukića iz kontingenta Vojske Srbije.

"Istorijat angažovanja VS u multinacionalnoj operaciji UNFICYP na Kipru započinje 2010. godine angažovanje VS odnosno pripadnika VS u sklopu pešadijskog voda odnosno voda za obezbeđenje u sektoru 4 koji je pokrivao, i danas pokriva istočni deo ostrva, odnosno istočni deo Buffer zone... Kad je slovački kontingent preuzeo sektor 4 2019. godine, kontingent VS u multinacionalnoj operaciji UNIFICYP je bio tri štabna oficira odnosno od 2021. kontingent broji osam pripadnika koliko ih ima i danas", naveo je potpukovnik Đukić za Euronews Srbija.

U pratnji potpukovnika Đukića reporter Euronews Srbija obišao je i štab misije UN na Kipru. U njemu su smešteni mirovnjaci iz 14 zemalja. Osim smeštajnih objekata i zgrade štaba, ovde se nalaze služba za odnose sa javnošću i zajednički operativni centar odakle se pomoću kamera za nadzor nadgleda situacija duž tampon zone u Nikoziji. Među smeštajnim objektima nalazi se i tzv. "Meraklijsko ćoše", gde srpski mirovnjaci provode slobodno vreme. Štab je lociran zapadno od Nikozije i obuhvata nekadašnji međunarodni aerodrom koji je teško oštećen tokom borbenih dejstava 1974. i od tada nije u funkciji. Bile su to jedne od najžešćih borbi tokom invazije. Na aerodromu srećemo i zastavnika Žarka Kneževića iz Vojne policije, koji nam je opisao zadatke srpskog kontingenta.

"Najbitniji zadaci su kontrola vojnog reda i discipline, kontrola vojnog saobraćaja kao i kod kuće i eskorti važnih poseta sa severne i južne strane... Tako da se naša aktivnost ogleda kroz pojačano prisustvo, patroliranje, eventualno snimanje nereda ili demonstrativnog delovanja", rekao je zastavnik Knežević.

Potpukovnik Đukić koji ima iskustvo iz multinacionalne operacije na Bliskom istoku, naglašava da misija na Kipru predstavlja značajno iskustvo za vojnike i oficire.

"Zapravo,izazov za sve nas da prevaziđemo nacionalno, ono što donosimo od svojih kuća, ono svoje neko vojničko prethodno iskustvo, što u sopstvenim jedinicama, što u prethodnim angažovanjima u multinacionalnim operacijama, da to nekako prevaziđemo i da ostvarimo da kažemo, taj zajednički rad, zajednički proizvod u sklopu funkcionisanja komande misije", rekao je potpukovnik Đukić.

Pola veka nakon sukoba, na Kipru nema naznaka urušavanja mira. Bezbednosna situacija je stabilna, ali još uvek je dug put do političkog rešenja kiparskog spora.