Raste broj migranata u Evropi: Odakle ih ima najviše i koja zemlja ima posebno veliki broj zahteva za azil?

Analiza podataka koju je uradio Euronews pokazuje da Evropa beleži najveći broj izbeglica iz Ukrajine, Sirije i Avganistana. Kada je reč o Sirijcima i Avganistancima, oni su i dalje najbrojniji tražioci azila u zemljama kao što je Nemačka.  

Broj izbeglica i tražilaca azila ponovo je porasto u Evropi tokom 2023. godine. Sve veći migracioni tokovi su podstaknuti ratovima i krizama u drugim delovima sveta, otkrivaju podaci Agnecije UN za izbeglice. 

Za to vreme države širom kontinenta dodatno pooštravaju mere bezbednsoti kao odgovor na rastuću zabrinutost zbog ilegalne migracije.

Nemačka koaliciona vlada je prošle nedelje odlučila da pooštri politiku bezbednosti i azila, i to nakon smrtonosnog napada nožem koji je povezan sa ekstremističkom grupom Islamska država.

Podsećamo, u napadu u Solingenu su tri osobe ubijene, a osam je ranjeno tokom festivala povodom 650 godina postojanja grada. Ta događaj je raspirio političke tenzije kada je reč o pitanjima azila i politike deportacije.

Krajnje desna stranka Alternativa za nemačku (AfD) je ovaj incident pretvorila u stub svoje kampanje, a prošle nedelje je osvojila trećinu glasova Tiringiji i Saksoniji, dvema državama na istoku Nemačke.

Poslednji podaci su naterali Nemačku da promeni svoju politiku azila i da po prvi put deportuje migrante iz Avganistana.  

Euronews

Zvanični podaci pokazuju da je broj avganistanskih izbeglica koje traže azil u Nemačkoj porastao od kada su se Talibani vratili na vlast u toj zemlji.

Poslednjih godina je najveći broj izbeglica u Evropu dolazio iz Ukrajine, Sirije i Avganistana. Ukrajina i Sirija su se suočile sa aktivnim sukobima na svojoj teritoriji.  

Ruska invazija na Ukrajinu koja je počela 2022. godine izazvala je masovlno raseljavanje po Evropi. Podaci UNHCR-a pokazuju da je do kraja prošle godine raseljeno 3,7 miliona ljudi u zemlji, a 6,3 miliona izbeglica i tražilaca azila bilo je primorano da zatraži zaštitu u inostranstvu. Skoro šest miliona izgebglica otišlo je u Evropu.  

Euronews

Sirijci i Avganistanci su i dalje dve najveće grupe tražilaca azila kao što je to bio slučaj i u prethodnim godinama. Prema podacima do kraja 2023. godine oni su podneli 209.000, odnosno 155.000 zahteva.

Nemačka je do kraja prošle godine primila ogroman broj zahteva za azil – 117.363 od strane Sirijaca i 61.000 od strane Avganistanaca. 

Euronews

U međuvremenu, priobalne zemlje Šengena, koje se graniče sa državama koje nisu članice EU, bile su glavne ulazne tačke za izbeglice i migrante. To je trend koji se nastavlja još od migrantske krize u Evropi 2015. godine.  

Izveštaji o njihovom nasilnom odbijanju i drugim kršenjima ljduskih prava na račun granične policije i Agencije EU za kontrolu granica Fronteks izazvali su značajne kritike nevladinih organizacja širom Evrope.

Ipak, neke zemlje EU su povećale oprez, dok druge razmišljaju o prebacivanju tražilaca azila u treće zemlje.

Italija je otišla najdalje po tom pitanju tako što je potpisala kontroverzni sporazum s Albanijom, prema kojem će individualni tražioci azila čekati odluku Rima u toj zemlji Zapadnog Balkana.