Politička i vojna komponenta ukrajinskog upada u Kursk: Neki ciljevi su ostvareni, ali sve to nosi veliki rizik

Stvaranje "tampon zone", primoravanje Rusije da pregrupiše deo trupa, podizanje morala unutar zemlje i među zapadnim partnerima, poboljšavanje ukrajinske pregovaračke pozicije – to su neki ciljevi Kurske ofanzive koje su isticali analitičari ali i određeni ukrajinski zvaničnici. Ukrajinska vojska  nastavlja akciju kojom je iznenadila svetsku javnost tako što cilja mostove u toj ruskoj oblasti, ali dugoročno sve to nosi veliki vojni rizik.

U sinoćnjem video-obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je prvi put jasno otkrio koji je cilj operacije u regionu Kurska, piše Euronews. Kako je naveo, postoji namera da se stvori "tampon zona" da bi se sprečili dalji napadi Moskve preko granice.

"Danas smo ostvarili dobre i prekoptrebne rezultate kada smo uništili rusku opremu kod Torecka. A sve to predstavlja više od odbrane za Ukrajinu, to je sada generalno naš primarni zadatak u odbrambenim operacijama – da uništimo što više ruskog ratnog potencijala i da izvedemo maksimum kada je reč o kontraofanzivama", naveo je Zelenski.  

Zatražio je od međunarodnih zvaničnika da ubrzaju isporuku vojne opreme na ratište.  

"Postoji potreba za bržom isporukom od strane naših partnera. Snažno to zahtevamo. U ratu ne postoje odmori. Potrebno je da se donesu odluke, i da se obezbedi blagovremena logistika za najavljene pakete pomoći. Posebno se obraćam SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj", rekao je Zelenski.  

Njegovi navodi došli su dan pošto je ukrajinska vojska objavila snimak uništenja ključnog mosta u Kursku, što je drugi most te vrste koji je uništen za manje od dve nedelje. Uništavanje mostova remeti ruske linije snabdevanja i može da bude znak da ukrajinske trupe nameravaju da se utvrde u toj oblasti..  

Proruski vojni blogeri su priznali da je uništen prvi most koji je prelazio reku Seim u blizini grada Gluškovo. Ruski zvaničnici nisu otkrili tačnu lokaciju drugog mosta, ali na Telegram kanalima postoje navodi da je reč o mostu koji je takođe na reci Seim kod sela Zvanoe.  

Ukrajinski vojni upad u Kursku oblast je doveo do toga da su kijevske snage zauzele nekoliko sela, zarobile stotine ljudi i prisilile na evakuaciju desetine hiljada civila. Tokom više od nedelju dana borbi, ruske trupe se i dalje bore da proteraju ukrajinske snage. Kijev se nada da će operacija promeniti dinamiku sukoba koji traje više od dve godine.  

CNN piše da je Kurska ofanziva naterala Rusiju da se bori da odbrani svoju teritoriju. Kako se dodaje, čini se da Kijev ima više ciljeva nakon meseci teških borbi na frontu. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak je u petak rekao da je cilj upada u Kurska da se obezbedi fer pregovarački proces. 

Kijev inače tvrdi da kontroliše skoro 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije, a i Rusija i Ukrajina su pozvale stanovništvo da se evakuiše iz oblasti u kojima traju borbe.

Prekretnica u ratu?

Analitičari takođe ukazuju i na političku dimenziju ove operacije. Foreign Policy u tekstu pod nazivom "Ukrajinska ofanziva na Kursk je prekretnica u ratu" ističe da, iako će ukrajinske snage u jednom trenutku morati da se vrate kući, jasno su pokazane slabosti ruske granične odbrane i izazvana je konfuzija u moskovskom lancu komandovanja. Takođe se ukazuje i da je Ukrajina još jednom demonstrirala spremnost za iznenadne akcije. 

"Ratovi imaju političku i vojnu komponentu, a u političkoj areni je ukrajinski upad u Kursk suštinski promenio tok sukoba. Posle očiglednog neuspeha ukrajinske kontraofaznive u 2023. godini, koja je dugo bila najavljivana, predsednik Rusije Vladimir Putin je naporno radio na tome da ubedi Ukrajinu i svet da je samo pitanje vremena kada će Rusija potpuno pokoriti Ukrajinu, selo po selo. Računao je na to da će Urkajina na kraju biti prinuđena da odustane od borbe", navodi se.  

Tanjug/AP/Russian Defense Ministry Press Service

Kako se ističe, ta njegova strategija je donekle uspela, ali je ruska ofanziva u oblasti Harkova pre nekoliko meseci propala. Međutim, tokom leta su ruske snage postepeno napredovale duž linije fronta u Donbasu, i za to su platile ogromnu cenu u životima ljudi i opremi. To nije imalo većeg vojnog značaja, ali je bilo dovoljno da pruži nešto kredibiliteta Putinovom narativu o postepenom uništenju ukrajinske odbrane.  

I onda, kao grom iz vedra neba, došla je ofanziva u Kursku, koja je uništila ono što je Putin pokušavao da izgradi. Ipak, glavni rezultat ofanzive nije na ratištima u Kurskoj oblasti, već u političkom okruženju Kijeva i Moskve.

"Postoje granice do kojih Ukrajina može da ostvaruje uspeh"

Iako potez Kijeva ima jasnu političku logiku, primećuje The Guardian, jasno je da je on opterećen vojnom opasnošću. Neposredan utisak upada u Kursk je bila transformacija u moralu ukrajinske javnosti, a još više u narativu međunarodnih partnera.  

Napominje se da su do sada ukrajinske snage u Kursku bile taktički uspešne, ali da postoje granice do koje Ukrajina može da ostvaruje taj uspeh. Značajni faktori su nedostatak trupa za rotaciju i držanje linije.  

Tanjug AP/Evgeniy Maloletka

"Postoji granica koliko daleko ove snage mogu da napreduju pre nego što budu proterane. To znači da će uskoro morati da se utvrde ukoliko žele da ostanu na tom terenu do početka pregovora. A čim front prestane da bude dinamičan, Rusi će ojačati odbranu i onda će dovesti artiljeriju, sisteme za elektronsko ratovanje i sveže trupe", piše u tekstu Džeka Vatlinga, višeg istraživača za kopneno ratovanje na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi.

Kako on napominje, Rusija ima dovoljno ljudstva i opreme za borbe na oba fronta, a manje je jasno da li to isto važi i za Ukrajinu. Ponavlja da je najbolji scenario za Ukrajinu da se njene jedinice utvrde, jer će Rusija, zbog potrebe da ponovo zauzme svoju teritoriju, pretrpeti ogromne gubitke.

Kako je dodao Vatling, drugi dugoročni izazov za Ukrajince jeste oprema koja se troši i gubi.

"Šira vojna pozicija Ukrajine je i dalje nesigurna, a deluje da jesen donosi političke izazove. Kijev mora da uspostavi ravnotežu, pripremajući se za gubitak kritičnih zaliha, a da pritom ne izgubi sposobnost za borbu", smatra Vatling u tekstu za The Guardian.