Da li je nemačka vlada spremna za Trampov drugi mandat: Političari iz redova vlasti i opozicije bili u Milvokiju

Četiri meseca pre predsedničkih izbora u SAD, vlada u Berlinu se priprema za mogućnost Trampove pobede. Kako bi to moglo da utiče na Nemačku i Evropsku uniju? 

Pobeda Donalda Trampa 2016. godine iznenadila je mnoge u svetu, ali ovoga puta se Evropa, a naročito Nemačka, već spremaju za mogućnost velike promene u Vašingtonu koja bi mogla da se dogodi u novembru.  

"Na kraju krajeva, teško je ostati partner sa tako čvrstom administracijom kao što bi bila Trampova. Prošli put kada je Tramp bio predsednik Nemačka je dokazala da je to moguće", rekao je politikolog dr Antonis Suris za Euronews.  

Napominje da nova administracija još nije došla na vlast i da je situacija veoma delikatna.  

Kada je Tramp prošli put pobedio na izborima svet je bio mnogo drugačije mesto. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i dalje je bila na vlasti, pandemija nije šokirala svet, a Rusija nije započela invaziju na Ukrajinu.  

Tanjug/AP

Ukoliko Tramp bude ponovo izabran, moraće da sarađuje sa koalicionom vladom u Nemačkoj koju predvodi kancelar Olaf Šolc. Međutim, to bi mogao da bude slučaj manje od godinu dana jer se očekuje da će nemački birački izabrati novog kancelara i parlamentu oktobru 2025. godine. Skorašnje ankete pokazuju da opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ima veliku prednost.  

Kako se Berlin priprema? 

Nemačka vlada već povećava svoje odbrambene sposobnosti i radi sa partnerima na tome da Evropa ostane među glavnim svetskim ekonomskim silama bez obzira na to ko pobedi u SAD u novembru, rekla je za Euronews regionalni direktor nemačkog Maršalovog fonda Suda David-Vilp.  

"Nemačka i njeni saveznici pripremaju se za bilo koji scenario", dodala je sagovornica Euronewsa.  

Zamenik lidera parlamentarne grupe FDP i transatlanski koordinator partije Mihael Link je prošle nedelje putovao na konvenciju Republikanske stranke u Milvokiju. Na tom događaju je Džej Di Vens predstavljen kao Trampov kandidat za potpredsednika. Link je naveo za Euronews da se intenzivno priprema za sve scenarije već duže vreme. 

"To, s obzirom na mogući drugi mandat Donalda Trampa, uključuje jačanje kontakata sa američkim republikancima da bi se identifikovala mesta važnih zajedničkih interesa, uprkos svim razlikama", naveo je i dodao:  

"Radim na tome već dve godine. To prirodno uključuje stalno proširenje kontakata sa istaknutim pojedincima u redovima Demokrata u budućnosti".  

profimedia

Stručnjaci su zabrinuti nakon što je Tramp rekao da će povući zaštitu i ohrabriti Rusiju da učini "šta god želi državama članicama NATO-a" koje nisu ispunile prag od dva odsto potrošnje BDP-a na odbranu.  

Kada je reč o pitanju NATO-a, Link je rekao da "cilj od dva odsto ostaje centralni i ključni signal koji Amerika može da pošalje SAD", bez obzira na to ko je u Beloj kući. To je u vitalnom interesu Nemačke, a federalna vlada je to već uzela u obzir u srednjoročnom finansijskom planiranju budžeta do 2028. godine.  

Ipak, Link nije jedini koji je bio na konvenciji u Milvokiju. Opozicioni političari iz CDU i bivši ministar zdravlja Jens Spahn takođe su bili prisutni. Antonis Surs navodi da je Spahn centralna figura u CDU. Reč je o ambicioznom političaru koji je dobro poznat čak i u inostranstvu.  

Šta očekuju Nemačka i EU? 

Ukoliko Tramp pobedi, generalno mišljenje je da bi on mogao da usmeri pažnju ka zaštiti američkih interesa od Pekinga, a ne od Moskve.  

Istraživač Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove Laura von Daniels je rekla za Euronews da je Vens poentirao na tu temu u februaru na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu.  

"Dobavljači municije iz SAD jednostavno više nisu dovoljni da podržavaju Ukrajinu. Zalihe su neophodne da bi se SAD zaštitile od potencijalnih pretnji sa Pacifika, iz Indo-Pacifika, u suštini od Kine", rekla je Daniels.  

Istraživač-saradnik u Evropskom savetu za spoljne poslove Filip Medunić takođe veruje da bi transatlanski odnosi mogli da utiču na američku politiku prema Kini.  

"Tramp je već u svom prvom mandatu pokazao, što opet čini, da se bezbednosna politika više ne uzima zdravo za gotovo, kao što je to nekad bio slučaj za Evropu i Nemačku, bliske saveznike SAD. Jasno je stavio do znanja da je spraman da zahteva od saveznika da snose troškove", dodao je on.  

Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis

Von Danijels ističe da nemačka i Evropa moraju da povećaju potrošnju na odbranu i vojsku bez obzira na to da li će sledeći predsednik SAD biti demokrata ili republikanac.  

"Mislim da postoji osećaj da je kod demokrata više reč o postepenom prcoesu, dok bi sa Trampom od prvog dana to išlo agresivnije", rekla je.  

Ona takođe upozorava da bi Tramp mogao da uzme na zub Nemačku, kao što je to činio tokom svog prvog mandata "jer su svi, barem u Nemačkoj, u spoljnopolitičkoj zajednici sasvim sigurni da on generalno ima problem sa Berlinom", dodala je.  

Osim toga, stručnjaci upozoravaju da bi život u Evropi u narednih nekoliko godina mogao da postane mnogo skuplji, ne samo zbog povećane vojne potrošnje, već i zbog Trampovog pristupa transatlanskoj trgovini. 

"Mislim da je Evropa u težem položaju jer, ne samo da će se suočiti sa višim carinama od strane Trampove administracije, već i sa poplavom kineske robe ukoliko SAD nastave sa protekcionističkom ili čak drakonskom trgovinskom politikom", napominje Dejvid-Vilp. 

Von Danijels takođe veruje da bi Tramp mogao da se vrati na funkciju i da već od prvog dana kaže da i dalje postoji trgovinski deficit sa Evropom i da zbog toga mora da se prestane sa izvozom nemačkoh luksuznih automobila. Onda bismo imali carine, navela je. 

Mogu li Nemačka i Evropa da ostanu po strani?

Iako se nemačka vlada priprema iza kulisa za potencijalni drugi Trampov mandat, njegova nepredvidivost i dalje predstavlja razlog za brigu. 

Tramp je poznat po tome što donosi brze i oštre odluke i što ima svoj način delovanja koji potencijalno može da promeni stvari ne samo za Ukrajinu i Kinu, već i za Bliski Istok.  

Medunić navodi da je Tramp prošlog puta kombinovao bezbednosnu, ekonomsku i spoljnu politiku i da je verovatno da će to opet da čini uprkos tome što su one tradicionalno odvojene.  

"Tramp će pokušati da reši mnoge probleme na njegov način, što znači da će brzo zahtevati pregovore", naveo je Medunić.  

Dodaje da takođe postoji opasnost da će Nemačka i Evropa ostati po strani.  

"Zapravo je najveća briga da je Tramp ozbiljan o pitanju dogovora s Putinom bez toga da se Nemačka, Evropa, pa čak i Ukrajina pitaju. I da onda oni pregovaraju o sudbini Ukrajine bez Ukrajine, a Nemačka bi onda bila izolovana dok SAD i Rusija razgovaraju o stvarima koje imaju neposredne posledice po našu bezbednost", rekla je je Von Danijels.  

Osim toga, dok se bliže nemački federalni izbori, i krajne desne i krajnje leve partije skupljaju poene na antiratnoj retorici.  

"Na primer, sada imamo tri izborna procesa u državama na istoku Nemačke, a tamo podrška Ukrajini nije toliko visoka kao na Zapadu. AFD (Alternativa za Nemačku) takođe podstiče takvo raspoloženje određenom retorikom, dok Alijansa Sare Vageneht zagovara antiratni stav suprotstavljajući se daljim troškovima i istovremeno promoviše diplomatiju s Rusijom", kaže Suris.