Igre 
Srbija među liderima u Evropi po procentu vlasništva nad nekretninama: Većina zemalja ima ogroman problem sa stanovanjem
Komentari28/07/2024
-20:36
U Evropi počinje velika kriza u sektoru nekretnina, najavljivao je "Bloomberg Adria" krajem prošle godine, a stanovnike najrazvijenijih zemalja kontinenta pored svih ostalih briga sve više brine nemogućnost gradnje ili kupovine sopstvenog životnog prostora, a posebno je vidljiv nedostatak "kvadrata", zbog kojih milioni nemaju osiguran krov nad glavom.
Portal je pisao i o tome da se slične borbe vode širom kontinenta, jer se izgradnja stambenih jedinica sa porastom troškova usporila, a čemu su doprineli troma birokratija i sve stroži propisi o energetskoj efikasnosti. S obzirom na očito usporavanje kretanja na tržištu nekretnina, cene, predviđa portal, bi mogle dodatno da rastu i da podstaknu političke napetosti s obzirom na pritisak koji osećaju biraču u vezi sa ovom nestašicom životnog prostora.
U prvoj polovini prošle godine broj izdatih građevinskih dozvola u Nemačkoj je pao za više od 27 odsto, dok je broj pao za 28 odsto u Francuskoj. U Velikoj Britaniji broj izgradnje kuća i zgrada je pao za 25 odsto, a Švedska je zabeležila najgori pad od krize devedesetih godina prošlog veka, sa stopama izgradnje manjim od trećine potrebnog da bi se održao korak sa potražnjom, donosi portal u svojoj analizi.
Švedska, koja je bastion socijaldemokratije, u svom Ustavu čak ima član koji obećava pristupačno stanovanje, a nemačka centrističko-levičarska vlada Olafa Šolca u jednom od ključnih obećanja pred dolazak na vlast istakla je upravo pristupačno stanovanje. Međutim, koliko su realni ovi planovi govori i činjenica da se predviđa da bi izgradnja 400.000 stambenih jedinica godišnje moglo da se dostigne tek 2026. godine.
profimedia
Oko 45.000 građevinskih kompanija je zatvoreno u Ujedinjenom Kraljevstvu samo u proteklih pet godina, a u Švedskoj je samo za prvih 10 meseci prošle godine čak 1.145 firmi koje se bave građevinskom delatnošću otišlo u stečaj.
Koliko god situacija u Evropi, tj. Evropskoj uniji bila zabrinjavajuća, rekordi su ipak postavljeni u Sjedinjenim Američkim Državama, koje pogađa neverovatno visok nedostatak "kvadrata", gde prema proceni istraživača nedostaje između četiri i sedam miliona stambenih jedinica da bi svi građani bili stambeno zbrinuti, piše "Pew Trust".
Ovakvo stanje, neupitno, na svim meridijanima dovodi do promene politika, ali i do uslovljavanja političkog rasta u odnosu na kvalitet plana za rešenje ove krize.
Povezane vesti
Pitanje stanovanja je (ne)očekivano postalo "par ekselans" političko pitanje širom Evrope
Najdrastičniji primer oblikovanja politike usled "krize stanovanja" je svakako Engleska, tj. Ujedinjeno Kraljevstvo. Za nju je čak i "Guardian" krajem prošle godine pisao da je "najgore mesto u razvijenom svetu za pronalazak nekretnine".
Federacija graditelja kuća (HBF), industrijska grupa koja predstavlja kompanije koje grade za privatnu prodaju, otkrila je da Engleska ima najmanji procenat slobodnih kuća po glavi stanovnika u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), grupi od 38 zemalja, uključujući većinu zemalja EU, SAD, Japan i Australiju, pisao je engleski list.
Ovakvo stanje se odrazilo na politiku na način da je pred konferenciju Laburističke partije, koja je tada već bila u predizbornoj kampanji, došlo do poziva gradjevinara za ublažavanjem ograničenja planiranja kako bi se ubrzala izgradnja.
Ovi pozivi su doveli i do velikog manifesta Laburističke partije koji je vrveo od obećanja rešenja stambene krize u Britaniji, a što se desilo odmah nakon debate Starmera i Sunaka.
Tanjug AP/Stefan Rousseau/PA via AP, Pool
"Prvi koraci laburista za promene su vera u naš dugoročni plan za zemlju – hitna popravka štete koja je nastala u periodu od 14 godina konzervativnog haosa i opadanja. Znamo da ne možemo mahati čarobnim štapićem i pretvarati se da će sve biti popravljeno preko noći", rekao je Starmer na predstavljanju manifesta u Mančesteru.
S druge strane, Stjuart Bejzli, izvršni predsednik HBF-a, rekao je da su brojke "poziv za buđenje, pokazujući hitnu potrebu da se reaguje sada kako bismo sprečili da zaostanemo još više".
Plan Kira Starmera, sudeći prema manifestu, uključuje čak 300.000 novih stambenih jedinica godišnje, što bi na kraju četvorogodišnjeg mandata trebalo, zajedno sa domovima za socijalno stanovanje, da iznosi ukupno oko 1.5 miliona novih stambenih jedinica.
Povezane vesti
S druge strane, tadašnji premijer Sunak je u pomenutoj debati sa Starmerom na kanalu "Sky News" priznao "da nije lako doći do nekretnine", praktično priznavši da nema plan za rešenje ovog problema, naveo je novinar Liam Gerati za "Big Issue", gde je i objavljen laburistički manifest.
Laburistička partija je na kraju odnela pobedu na parlamentarnim izborima sa ogromnom razlikom u odnosu na, do tada, vladajuće Konzervativce, čime ih je poslala u opoziciju.
Srbija je među prve tri evropske zemlje po procentu vlasništva nad nekretninama
Usporavanje izgradnje i nedostatak stambenog prostora u retkim zemljama Evrope nije problem, ali se na vrhu liste, prema podacima Evrostata, kada je u pitanju vlasništvo nad nekretninom, nalaze Rumunija, Slovačka i Srbija.
Povezane vesti
Prema podacima evropske kuće za statistiku za 2022. godinu, u Rumuniji čak 94,8 odsto stanovništva poseduje nekretninu, dok je u Slovačkoj taj broj 93 odsto. Na trećem mestu ove liste nalazi se Srbija sa 91,6 odsto, a prate je Hrvatska, Crna Gora i Mađarska sa nešto nižim procentom.
Prema ovim podacima, tek 8,4 odsto stanovnika Srbije su bili podstanari 2022. godine, što je ogromna razlika u odnosu Tursku, u kojoj je 56,7 odsto vlasnika i čak 43,3 odsto podstanara, ili Bugarsku, u kojoj je oko 15 odsto podstanara.
U isto vreme, na nivou Evropske unije imamo oko 69 odsto vlasnika nekretnina, i preko 30 odsto podstanara, uz rekord u Nemačkoj, u kojoj je više od polovine podstanara, u procentima 53,5 odsto.
profimedia
Da se u Srbiji grade kvadrati pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da je u maju 2024. godine izdata 2.461 građevinska dozvola, što je povećanje od 2,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, od tog broja čak 81,8 odsto je onih koje se odnose na stambene zgrade, i tek 18,2 odsto na ostale građevine.
Od ovog broja izdatih dozvola biće izgrađeno 2.468 stanova sa prosečnom površinom od 76,9 metara kvadratnih, a najveća građevinska aktivnost na novogradnji se očekuje u Južnobačkom i Mačvanskom okrugu, dok je po ovom pitanju Beogradski okrug na trećem mestu, ispred Sremskog, koji ga prati.
Na godišnjem nivou u Srbiji se samo 2021. i 2022. godine izdavalo oko 30.000 građevinskih dozvola, što će dovelo do povećana broja stambenih jedinica, a što će posledično da utiče na stabilnost cena kvadrata, tvrde stručnjaci.
"U prethodnih nekoliko meseci dosta projekata koje pratimo dobilo je građevinske dozvole i možemo očekivati povećanu ponudu stanova tokom 2024. Nadamo se da će tako uvećana ponuda biti dovoljna da nam cene ostanu stabilne u naredne dve godine", smatra Nebojša Nešovanović, stariji direktor i rukovodilac procene u CBRE, za sajt "Bloomberg Adria".
Gradnja u Srbiji je bila praktično blokirana od 2009. godine
Problemi koje je Srbija iskusila sa rastom potražnje za stambenim jedinicama, a samim tim i rastom cena istih, produkt je, na prvom mestu, loših zakonskih rešenja, koja su praktično onemogućila investiranje u nekretnine i gradnju istih pre 15 godina, smatraju stručnjaci i investitori.
Planska gradnja u odnosu na potrebe tržišta u Srbiji praktično je bila blokirana od 2009. godine kada je u Narodnoj Skupštini donesen Zakon o planiranju i izgradnji.
Ovim zakonom su, prema stavu većine stručnjaka, državnih zvaničnika i investitora, "zarobljene" hiljade hektara zemljišta, uz birokratske galimatijase, koji su doveli do bojazni investitora da ulože sredstva u bilo koju vrstu građevinskog projekta, a u odnosu na nemogućnost sticanja prava svojine.
S druge strane, šest godina nakon donošenja ovog zakonskog rešenja, stanje je malo popravljeno usvajanjem Zakona o konverziji zemljišta, koji je omogućio konverziju uz nadoknadu po tržišnoj vrednosti, međutim, tržište nekretnina nije doživelo rast koji je bio potreban da zadovolji potražnju.
Stoga je tek prošle godine, u ovo vreme, Narodna Skupština usvojila izmene i dopune Zakona o planiranju i gradnji, kojima je ukinut Zakon o konverziji, a svoj sud o prethodnim zakonskim rešenjima su doneli stručnjaci.
Dragan Živanović/Euronews Serbia
"Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. je trebalo da reši imovinsko-pravne odnose nad zemljištem u vlasništvu privrede, što je uticalo da 2020. godine imamo još veći problem i da je 5.000 hektara građevinskog zemljišta "zarobljeno". Država se ne odriče prihoda od konverzije uz naknadu, a s druge strane je veoma malo profitirala po tom osnovu dok je mnogo više izgubila, od neplaćenog poreza na imovinu ili poreza na prenos apsolutnih prava, različite namete za gradnju i najviše u nerealizovanim investicijama", rekao je o ovom problemu Aleksandar Vujošević, direktor pravnih poslova u Neoplanti, koja je član NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije.
Svi članovi NALED-ovog Saveza su ocenili da konverzija blokira ulaganja i da je država zbog toga izgubila i više nego kompanije. Sa ovakvim stavom je saglasan i ministar građevinarstva Vesić, koji je izneo konkretan podatak koliko je za 12 godina država naplatila od konverzije.
"Nažalost, konverzija u našem zakonu postoji 12 godina. Za 12 godina država je naplatila nešto malo više od 30 miliona evra. Zarobila je 5.000 lokacija i najveći broj tih lokacija su u stvari kompanije u stečaju", naveo je Vesić.
S druge strane, navode iz Saveza, privreda je pored nerealizovanih investicija i novih radnih mesta, na gubitku i zbog činjenice da nešto što su već kupili i platili u trenutku kada konverzija nije ni bila moguća, sada moraju ponovo da plate.
Takođe, u postojeću imovinu ne mogu da ulažu jer im je zabranjena gradnja i teže mogu da je prodaju zbog nerešene konverzije čime to zemljište gubi na vrednosti, smatrali su oni.
Po donošenju ovih izmena i dopuna, slika Srbije u građevinskom sektoru se u potpunosti promenila.
Izmenama je uvedena veća odgovornost za izdavanje građevinskih dozvola od strane onih koji ih izdaju, a rokovi za izdavanje su svedeni na 28 dana. Takođe, uvedena je veća zaštita objekata koji su pod zaštitom kulture. Ovim zakonom je uvedena i obaveza posedovanja energetskog pasoša, prilikom prodaje novih stanova. Na kraju, ukinuta je naknada za konverziju, koja je obezbedila sigurnost ulaganja za investitore, što je dovelo do povećanja obima gradnje na meru koju zahteva tržište, predstavio je tada ministar Vesić.
Ipak, uprkos svim nastojanjima državnog aparata da olakša izgradnju i zadovolji potrebe tržišta, usled neočekivanih okolnosti u kojima se našla Srbija, došlo je do rasta cene nekretnina.
I nepredvidljive okolnosti su dovele do rasta cena kvadrata i najma
Još jedan od razloga rasta cena kvadrata i cena najma, piše "Euronews", je rat Rusije i Ukrajine, koji je doveo do velikog priliva ruskih i ukrajinskih izbeglica, koji su uzeli znatan broj nekretnina u najam u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci, a koji su pokušavali da izbegnu rat i njegove posledice.
Kao rezultat toga, oni obično nude da plate više za stanove, što dovodi do toga da stanodavci često iseljavaju sadašnje stanare kako bi smestili njih, pišu oni.
Jedan od glavnih razloga za snažan rast cena stanova u Srbiji je to što su kamate na stambene kredite i dalje prilično niske, primećuje "Euronews", a takođe, dosta građana ulaže u nekretnine tako što pokušavaju da svoju deviznu štednju usmere u ovaj sektor, a što je često jedan od najisplativijih načina za ulaganje deviza u Srbiji, jer devizna štednja donosi vrlo mali profit na kamatama u bankama.
Tanjug/Vladimir Šporčić
Veliki broj jeftinijih građevinskih i infrastrukturnih opcija u predgrađima i periferiji gradova takođe je značio da nije potreban preveliki kapital da biste postali početni investitor u nekretnine u Srbiji, pišu oni.
Ipak, bez obzira na rast cena nekretnina tokom 2023. godine u odnosu na povećanu potražnju usled priliva desetina hiljada izbeglica iz Ukrajine i Rusije, Srbija je na vreme rešila pitanje stanovanja strateški važnih grupa uposlenika javnog sektora, ali i osetljivih grupa.
"Bezbednjaci" i stanovi i kuće za izbegla lica
U sedam gradova Srbije, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu i Vranju, izgrađeno je 6.943 stana za potrebe pripadnika snaga bezbednosti u kojima je krov nad glavom pronašlo na hiljade mladih bračnih parova.
Ono što je specifičnost ovog projekta, je da su pripadnici snaga bezbednosti kvadrate u najvećim gradovima Srbije mogli da kupe za cenu koja se kreće u rasponu od 400 do 500 evra po kvadratnom metru, čime je omogućeno da mladi bračni parovi bezbrižno i uz prihvatljive cene dođu do svoje prve nekretnine.
Takođe, pored jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Srbija se pobrinula i za izbegla lica koja nisu imala rešeno stambeno pitanje.
Tanjug/Vladimir Šporčić
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, kupljeno je 1.755 seoskih domaćinstava za izbegla lica, donirano građevinskog materijala za 2.266 domova, dodeljeno je 383 montažne kuće, ali i kupljeno 170 stanova, odnosno izgrađeno čak 2.588, na teritoriji 138 opština u Srbiji.
Pored rešenja stambenog pitanja izbeglih lica, Srbija je pristupila i rešenju pitanja "praznih sela", na način da je preko Ministarstva za brigu o selu pokrenula konkurs za dodelu praznih kuća u srpskim selima, za skoro sve kategorije stanovništva do 45 godina starosti.
3.000 kuća na selu za isto toliko porodica i 12.000 građana sa krovom nad glavom
Na ovaj način, kroz program Ministarstva za brigu o selu u protekle tri godine, useljeno je više od 3.000 kuća na selu, a 12.000 građana je dobilo dom, izneo je nedavno podatke ministar Milan Krkobabić za RTS.
On je za RTS rekao da je procedura pojednostavljena kako bi ceo postupak bio završen za najviše mesec i po dana.
"To su bile prazne kuće i sada su pretvorene u domove. Jedna Kuršumlija ima 12.000 stanovnika, Crna Trava 1.200. To je deset Crnih Trava jedna do druge", ukazao je ministar.
Naglasio je tada i to da se s tim programom rešavaju tri ključne stvari: populaciono pitanje, ekonomsko i bezbednosno, ističući da se munjevito menja demografska slika, navodeći da je u Bačkom Petrovom selu dodeljena 181 kuća.
Euronews/Ljiljana Gradinac
Interesovanje je veliko za Bačku i Vojvodinu, jer je tu uređena infrastruktura. Međutim, iznenađujući su primeri i oko Dimitrovgrada, Pirota.
"Selo Željuša, 14 kuća, a osam kuća u jednoj ulici. I sad škola, koja je bila pred zatvaranjem, najednom dobija nove đake. Imamo čak i u Bujanovcu, i u Medveđi. U Kraljevu se nalaze najveće kuće. Interesantno, sa najvećom okućnicom selo Dedevci, skoro dva hektara", naveo je Krkobabić.
Pored ovog, aktivni su i drugi državni projekti za subvenciju kupovine prve nekretnine, poput projekta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje dodeljuje 20 odsto vrednosti nekretnine majkama čija su deca rođena posle 1. januara 2022. godine, čime one postaju vlasnice svoje prve nekretnine.
Vredno je napomenuti da ovaj program važi jednako za kupovinu kuće ili stana, u zavisnosti od želje majke koja konkuriše.
Osim ovih programa za popravljanje demografske slike Srbije, i drugi projekti će doneti nove stambene jedinice koje će zadovoljiti potrebe potražnje na tržištu, kroz inicijativu da svi građani Srbije imaju krov nad glavom.
Za potrebe EXPO 2027. godine će biti izgrađeno 1.500 stanova, koji će biti na raspolaganju za kupovinu
U pripremama Srbije za izložbu EXPO 2027. godine, biće potrebna i izgradnja najmanje 1.500 stanova za potrebe smeštaja učesnika izložbe. Oni će biti građeni u Surčinu, u kojem će nići ceo jedan novi grad sa akvatik centrom, centrom vodenih sportova, nacionalnim stadionom.
Ovih 1.500 stanova, nakon što se završi izložba EXPO 2027. godine, prema rečima predsednika Vučića, ali i ministra finansija Siniše Malog, takođe će biti na raspolaganju za kupovinu od strane zainteresovanih građana.
Ministarstvo finansija
"Krećemo sada na jesen i da gradimo stanove, tih 1.500 stanova o kojima je predsednik govorio. Krećemo da gradimo akvatik centar, koji će biti centar vodenih sportova. Odmah, nakon toga, kad završimo sve, dakle, nakon 2027. godine, gradimo i tematski park", rekao je ministar Siniša Mali o ovoj temi krajem juna ove godine.
Preporuka za vas
Komentari (0)