Igre 
Ambasadori država članica EU otkazali glasanje o zakonu o zlostavljanju dece, problem je - narušavanje privatnosti
Komentari20/06/2024
-15:40
Sa dnevnog reda zemalja članica EU uklonjeno je za danas zakazano glasanje o izmeni nacrta zakona, koji bi mogao da uključuje zahtev aplikacijama Whatsapp i Signal da skeniraju fotografije ljudi i linkove radi prikupljanja potencijalnog materijala o seksualnom zlostavljanju dece, prenosi Politico pozivajući se na troje neimenovanih diplomata EU.
Ambasadori država članica EU trebalo je da odluče da li da će podržati zajednički stav o uredbi EU o borbi protiv materijala za seksualno zlostavljanje dece, ali se očekivalo da će se mnoge zemlje, uključujući Nemačku, Austriju, Poljsku, Holandiju i Češku, uzdržati ili usprotiviti zakonu zbog zabrinutosti za sajber bezbednosti i privatnost.
"U poslednjim satima delovalo je da potrebna kvalifikovana većina jednostavno neće biti ispunjena", rekao je neimenovani diplomata EU iz belgijskog predsedavanja Savetu EU, koje predvodi pregovore do kraja juna.
Kontroverzan nacrt zakona
Nacrt zakona, predložen 2022. godine, izazvao je kontroverze zbog potencijalnog prisiljavanja aplikacija za razmenu poruka da skeniraju sve fotografije i linkove kako bi otkrile i prijavile materijale o zlostavljanju dece i razgovore između potencijalnih prestupnika i maloletnika.
Zakon je naišao na kritike grupa za zaštitu privatnosti, koje su rekle da se njime efikasno krši sistem privatne komunikacije, u kojem mogu da učestvuju samo korisnici koji komuniciraju.
Potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova rekla je danas da prvobitni predlog Komisije znači "da se čak i šifrovane poruke mogu razbiti radi bolje zaštite dece".
Belgija kao predsedavajuća Savetom EU pokušava poslednjih šest meseci da reši zastoj među zemljama EU kako bi se napredovalo u pregovorima o finalizaciji zakona.
Povezane vesti
Prema belgijskom planu, u koji je Politico ranije imao uvid, aplikacije za razmenu poruka bi skenirale fotografije i linkove kada ih korisnici postave, a korisnici bi o tome bili obavešteni pod određenim uslovima i odredbama.
Korisnicima koji odbiju ovaj režim bilo bi blokirano slanje fotografije i linkova.
Aplikacije koje koriste sistem privatne komunikacije, kao što su Watsapp, Signal i Messenger, morale bi da poštuju te mere.
Nakon što zemlje EU usaglase svoj zajednički stav, one će morati da pregovaraju o konačnoj verziji zakona sa Evropskim parlamentom i Evropskom komisijom.
Evropski parlament je u svojoj verziji zakona usvojenoj u novembru 2023. godine zauzao stav kojim se više štiti privatnost.
Tehnologija – poznata kao "nadgledanje otpremanja" – deo je kompromisa koji ima za cilj da prekine ćorsokak u dugotrajnim pregovorima oko uredbe o seksualnom zlostavljanju dece (CSAM). Pregovore o nacrtu uredbe, prvobitno predloženom 2022, pratile su podele između zemalja i Evropskog parlamenta oko toga koliko bi rešenje moglo da zaobiđe komunikaciju sa end-to-end šifrovanjem – tehnologiju u kojoj samo pošiljalac i primalac mogu da pročitaju poruke - usred zabrinutosti da bi predlog mogao da naruši građanske slobode i omogući masovni nadzor.
Belgijsko predsedništvo EU predložilo je "moderaciju otpremanja“ u maju i predstavlja najnoviji pokušaj pronalaženja kompromisnog rešenja.
Povezane vesti
Zašto je unet amandman?
Amandman je predložilo belgijsko predsedništvo 28. maja kako bi se prekinula ćorsokak u pregovorima oko uredbe o seksualnom zlostavljanju dece. Debate među diplomatama 27 država članica polarizovane su između zagovornika privatnosti i onih koji daju prioritet bezbednosti, usporavajući napredak mesecima dok se većina koja je blokirala pružala otpor kompromitovanju šifrovanja.
Belgijanci su predložili moderiranje otpremanja kao kompromis jer to tehnički ne bi uticalo na šifrovanje, sadržaj bi se skenirao pre nego što se pošalje, što znači da bi sama poruka ostala šifrovana. Nekoliko zemalja, uključujući Francusku, usprotivilo se svakom predlogu koji bi ugrozio šifrovanje, a amandman je omogućio da pregovori napreduju.
Pixabay
Kritičari upozoravaju na potencijalno klizanje ka masovnom nadzoru.
Povezane vesti
"Na ivici smo režima nadzora koji je ekstreman kao što smo svedoci bilo gde u slobodnom svetu. Čak ni Rusija i Kina nisu uspele da unesu čip u naš džep na način na koji to namerava EU", kaže Patrik Brejer iz nemačke Piratske partije.
Kalum Voge, zagovornik privatnosti u Internet društvu, slaže se, rekavši za Euronews da će "predloženi kompromisni jezik... i dalje otvoriti vrata nezakonitom masovnom nadzoru i podrivati vrednost end-to-end enkripcije kao oruđe sigurnosti i privatnosti". Pravna služba Saveta EU čak je izrazila sumnju u to da li je predloženi tekst kompatibilan sa zakonima o ljudskim pravima koji zabranjuju opšte praćenje.
Trgovinska udruženja su takođe postavila pitanja o tome koliko je predlog izvodljiv u praksi.
"Belgijski predlog rizikuje da generiše veliki broj lažnih pozitivnih rezultata i preterano blokira nevine korisnike. Takođe bi mogao da preplavi sisteme izveštavanja organa za sprovođenje zakona", upozorila je Klaudija Kaneles Kvaroni, viši menadžer za politiku u CCIA, najvećem trgovinskom udruženju koje predstavlja kompanije za komunikacije i tehnologije.
To je "špijunski softver"
Ela Jakubovska, šefica politike u European Digital Rights, opisala je tehnologiju kao "ekspertski široko odbačenu kao špijunski softver – koja u suštini gradi backdoor u uređaj svake osobe, koji hakeri, zlostavljači i drugi zlonamerni akteri mogu da eksploatišu".
U pismu svoje predsednice Meredit Vitaker, aplikacija za razmenu poruka Signal izrazila je protivljenje moderiranju otpremanja, tvrdeći da bi to "stvorilo ranjivost koju mogu da iskoriste hakeri i neprijateljske nacionalne države". Vitaker je takođe zapretila da će zaustaviti operacije Signala u EU ako se pravilo primeni.
Sada, posle otkazivanja glasanj o izmeni nacrta zakona, malo je verovatno da će formalno usvajanje doći pre jeseni 2024. godine, jer treba da se uspostavi novi parlament, a mađarsko predsedavanje Savetom - Mađarska će zameniti Belgiju u ulozi od početka jula - biće potrebno da organizuje trijalog.
Mađarska se obavezala da će "raditi na razvoju dugoročnog zakonodavnog rešenja za sprečavanje i borbu protiv seksualnog zlostavljanja dece na mreži, kao i na reviziji direktive protiv seksualnog iskorišćavanja dece", kada je 18. juna predstavljala prioritete svog predsedavanja.
Države članice i parlament imaju rok do aprila 2026. da postignu dogovor. Nakon toga, izuzeće koje društvenim mrežama dozvoljava da samomoderiraju sadržaj će isteći, potencijalno ne ostavljajući prepreke za deljenje osetljivih slika.
Preporuka za vas
Komentari (0)