Trend koji zabrinjava: "Nuklearno oružje nije igralo tako važnu ulogu u međunarodnim odnosima još od Hladnog rata"

Devet država sveta koje poseduju nuklearno oružje nastavljaju da modernizuju svoj arsenal, produbljujući oslanjanje na opciju odvraćanja, saopštio je u ponedeljak Međunarodni institut za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI).

"Nismo videli da je nuklearno oružje igralo tako važnu ulogu u međunarodnim odnosima još od perioda Hladnog rata", rekao je Vilfred Van, direktor programa oružja za masovno uništenje tog instituta.

Ranije ovog meseca, Rusija i njen saveznik Belorusija su otpočeli drugu fazu vežbi sa ciljem da obuče trupe za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja, što se ocenjuje kao deo napora Kremlja da obeshrabri Zapad od povećanja podrške Ukrajini.

U odvojenom izveštaju, Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), saopštila je da su devet država koje poseduju nuklearno oružje potrošile ukupno 85,4 milijarde evra na svoje arsenale u 2023. godini. Ta koalicija sa sedištem u Ženevi je osvojila Nobelovu nagradu za mir 2017. godine.

Tanjug AP/Russian Defense Ministry Press Service via AP

U saopštenju se navodi da podaci ukazuju na povećanje potrošnje na globalnom nivou od 10 milijardi evra u 2023. godini, u odnosu na godinu dana ranije. Osamdeset odsto tog povećanja je rezultat potrošnje SAD.

"Postoji primetan trend povećanja količine novca u svrhe razvoja ovog najnehumanijeg i najrazornijeg oružja, i to u poslednjih pet godina", rekla je Ališa Sanders-Zakre, kordinator za politike i istraživanja u ICAN.

Posle SAD, najviše je trošila Kina, a zatim Rusija. Sander-Zakre upozorava da sav taj novac koji se troši ne poboljšava globalnu bezbednost, već da predstavlja pretnju za ljude gde god da žive.

"Visokozabrinjavajući trend"

SIPRI je procenio da se oko 2.100 raspoređenih nuklearnih bojevih glava drži u stanju visoke operativne pripravnosti, a skoro sve one pripadaju Rusiji i SAD. Međutim, navodi se i da prvi put Kina ima određene bojeve glave u stanju visoke operativne pripravnosti.  

"Nažalost, nastavljamo da primećujemo povećanje broja operativnih nuklearnih bojevih glava iz godine u godinu", naveo je direktor SIPRI-ja Den Smit i dodao da će se taj trend verovatno nastaviti u godinama pred nama, što je ocenio kao "visokozabrinjavajuće".  

AP/Russian Defense Ministry Press Servic

Rusija i SAD zajedno poseduju oko 90 odsto svog nuklearnog oružja, navodi SIPRI. Količina njihovog oružja je ostala relativno stabilna u 2023. godini, iako se procenjuje da je Rusija rasporedila još 36 nuklearnih bojevih glava u operativne snage u januaru te godine.  

U godišnjaku SIPRI-ja za 2024. godinu se ocenjuje da je transparentnost u vezi sa nuklearnim snagama u obe države opala nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Takođe, debate oko aranžmana podele nuklearne energije su postale sve češće.  

Vašington je suspendovao bilateralni strateški dijalog sa Rusijom, a prošle godine je Moskva objavila da je suspendovala učešće u novom START nuklearnom sporazumu.

Procenjuje se da je u januaru ukupan globalni inventar bio 12.121 nuklearna bojeva glava, a da je od toga oko 9.585 bilo u vojnim zalihama za potencijalnu upotrebu. Takođe, procena je i da su 3.904 bojeve glave raspoređene na projektilima i avionima, što je za 60 više nego u januaru 2023. godine. Ostale su bile u skladištima.  

AP photo

U Aziji, Indija, Pakistan i Severna Koreja pokušavaju da razviju mogućnost raspoređivanja više bojevih glava na projektile, naveo je Institut. Amerika, Rusija, Francuska i Kina već imaju tu sposobnost, što omogućava brzo potencijalno povećanje raspoređivanja bojevih glava, kao i mogućnost da zemlje sa nuklearnim oružjem zaprete uništenjem mnogo većeg broja ciljeva. 

SIPRI naglašava da su sve ove procene približne, i svake godine revidira podatke o nuklearnim snagama u svetu na osnovu novih informacija i procena.