Građani Evropske unije od danas do nedelje glasaju na zborima za Evropski parlament - da li je izvestan uspeh desnice?

Otvaranjem birališta u Holandiji danas i zvanično počinju izbori za Evropski parlament, na kojima će tokom četiri dana, do 9. juna, oko 370 miliona građana iz 27 država članica EU birati novih 720 poslanika Evropskog parlamenta.  

Izborna trka izaziva veliku pažnju javnosti, pre svega zbog toga što se očekuje zaokret udesno u novom sazivu EP nakon uspona desničarskih i krajnje desničarskih stranaka poslednjih godina širom Evrope.  

Na ovogodišnjim izborima bira se 720 evroposlanika, što je za 15 više nego na prethodnim izborima 2019. godine, a broj poslanika koji ima svaka zemlja proporcionalan je broju njenih stanovnika, pa će tako građani Nemačke birati najviše 96 poslanika, Francuske 81, a Italije 76, dok će najmanje poslanika imati Kipar, Luksemburg i Malta.

Izbori predstavljaju ključni momenat u demokratiji EU: daju građanima pravo glasa i mogućnost da izaberu poslanike koji će ih tu predstavljati. Naime, njihov posao biće da rade na zakonima koji se odnose na emisije gasova staklene bašte, baviće se migrantskom krizom, pa sve do budućih bankarskih pravila.  

Takođe, rezultat ovog glasanja će se odraziti i na izvrsnost šireg funkcionisanja evropske zajednice. Naime, oni će uticati na to ko će sve biti budući čelnik institucija EU: Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Detaljnije o tome pročitajte u posebnoj vesti.

Poslanik Evropskog parlamenta, Vladimir Bilčik kaže da veruje da će evropski izbori biti demokratični. Kako je naveo, neophodno je da se preduzmu različiti koraci koji uključuju kontrolu onlajn kampanja, ali i oni poput zaštite nezavisnih i slobodnih medija u Evropi, što je izazov i na području Zapadnog Balkana, pa i u Srbiji.

Euronews/Centar/Screenshot

"Generalno mi se suočavamo sa izazovom demokratičnosti izbora širom Evrope i mi moramo biti oprezni. Tu je mnogo kampanja koje se baziraju na širenju dezinformacija i neke od njih dolaze van granica Evropske Unije, uključujući Rusiju koja je jedan od najvećih izvora deinformacija u Evropi", rekao je Bilčik za Euronews centar.

Kako je dodao, upravo ti ratovi koji se vode u svetu bez ikakve sumnje ostavljaju posledice i na odnose sa evropskom zajednicom.

"To je sve deo hibridnog ratovanja u Evropi koji Rusija vodi ne samo u Ukrajini nego i dalje prema Evropskoj uniji i Evropi i u celini uključuje i region Zapadnog Balkana. Sve ove stvari mogu da ostave posledice na izbore", rekao je Bilčik.

Srbija i Palestina teme u okviru predizborne kampanje za evropske izbore u Sloveniji

Slovenci na izbore za Evropski parlament izlaze u nedelju, 9. juna. Kako reporterka Euronews Srbija iz Ljubljane objašnjavaovu zemlju sleduje devet mandata, pa je zbog toga upitno i koliko su Slovenci zaista zainteresovani da ovim povodom prošetaju do glasačkih kutija.

Naime, prilog tome idu podaci iz 2019. godine kada je svega 29 odsto je izašlo na Evropske izbore. To je bio treći najloši rezultat kada su ovi izbrori tada bili u pitanju. Tada je samo je lošija  izlaznost bila u Češkoj i Slovačkoj. 

Ovog puta ankete govore da bi sada moglo da ih izađe 40 odsto,i to ako se aktiviraju mlađi birači. Nema sumnje da su domaće teme ovog puta okosnica izbora, a da bi slovenački glasači bili stimulisaniji da izađu na izbore, vlada je raspisala tri referenduma za isti dan. Dakle, Slovenci će moći da se izjasne i o upotrebi kanabisa, eutanaziji i preferencijalnom glasanju za državni zbor.

Zbog toga se vlasti nadaju da će ovog puta izlaznost biti veća, a time i da će izaći više onih glasača koji nisu opredeljeni za desničarske partije. 

Interesantno je da su se Srbija i Palestina u proteklom periodu našle kao teme, odnosno detalji, u okviru predizborne kamanje za EP.

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

Kako reporterka Euronews Srbija objašnjava, Srbija je došla u centar pažnje zbog toga što je juče evroparlamentarac Klemen Grošelj rekao, kako prenose medji, da je on zapravo spušten sa vodećeg mesta na listi Pokreta sloboda, iz čijih redova dolazi aktuelni premijer Robert Golub, na osmo mesto i da to znači da on ne bi mogao da nastavi svoju evroposlaničku karijeru i pored toga da Pokret slooda dobije veliki broj glasova. 

Međutim, zanimljiv je razlog, on smatra da je zapravo za to lobirao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i to preko gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića. Kaže da je razlog za to, po njegovim rečima, to što je bio dosta kritičan kao posmatrač izbora koji su se u decembru održavali u Srbiji i da mu se na neki način ovako svete. Međutim, on kaže da za to nema dokaza. 

Ubrzo su se ovim povodom oglasili i gradonačelnik Ljubljane, Zoran Jankovič, koji je to sve demantovao, ali i premijer Robert Golob koji kaže da Janković nema nikakav uticaj na njegov pokret, kao i da su pojedini evroparlamentarci zaista željni da zadrže svoje fotelje. 

Tanjug/STA/Katja Kodba

Inače, analitičari sa kojima je novinarka Euronews Srbija  razgovarala u Slovneniji kažu da im nije baš najjasnije zašto je Grošelj izašao sa ovom tvrdnjom u finišu izborne kampanje. On će se inače sada kandidovati kao prvi na listi Zeleni Slovenija.

Što se tiče Palestine, ove nedelje se Slovenija pridružila zemljama Evropske unije koje su u poslednje vreme priznale palestinsku državu, ali je to bio i kamen spoticanja između vlasti i opozicije. Naime opozicija, tačnije Slovenska demokratska partija koju vodi Janez Janša, bila je protiv toga.  

Janša smatra da se vlast previše bavi Palestinom, a malo zdravstvom u Sloveniji. Rekao je takođe da priznavanje palestinske države znači i podršku Hamasu. Janšina partija je pokušala da odloži ovo priznavanje tako što je predala parlamentu predlog za referendum o ovom pitanju.
Međutim kako u parlamentu vladajuća koalicija ima većinu, ekspresno je odbijen ovaj predlog i Slovenija je priznala Palestinu. 

Štiplija: Rast desnice postoji, ali ne u meri u kojoj se predstavlja

Kampanju za evropske izbore obeležila je priča o rastu desničarskih partija. Međutim, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže za Euronews Srbija da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će porast poslanika iz desničarskih partija biti znatno manji nego što se očekivalo.

"Ono što je ovu kampanju obeležilo je ta priča o rastu partija na desnici, prvenstveno partija koje dolaze iz krajnje desnice ili konzervativnih partija. Međutim, istraživanja kažu da porasta ima, ali manje nego što se to možda na početku očekivalo i u odnosu na to kako su pojedini mediji izveštavali", rekao je on.

Tradicionalna ogromna izlaznost se, dodaje, očekuje u zemljama gde je izlazak na izbore obavezan, poput Belgije i Grčke, a tradicionalnu malu izlaznost u istočnim zemljama poput Slovačke.

"Evropska narodna partija i Partija Evropskih socijalista imaće najviše poslanika u Evropskom parlamentu i za njima će slediti liberali koji izlaze zajedno i koji čini grupu Obnovimo Evropu i naravno Evropski zeleni. Evropska desnica, krajnja desnica je izuzetno podeljena, dakle ona se nalazi u dve grupe, u grupi konzervativaca i reformista", rekao je on.

Upitan da li bi promena odnosa u Evropskom parlamentu mogla da pomeri fokus zemalja Zapadnog Balkana, kaže da ne očekuje tako radikalne promene.

"Sumnjam da će prvo doći do te promene. Za funkcionisanje evropskih institucija, parlamenta a kasnije i Evropske komisije, potrebne su odluke koje donosi Europski savet. Da bi došlo do tih odluka, prosto sve ove partije, tradicionalne partije koje već duže vremena vladaju u EU (socijalisti, narodnjaci, liberali i zeleni), moraju da dođu do nekog zajedničkog dogovora", objasnio je on.

Štiplija podseća i da se starosna granica za glasanje pomerala u nekim zemljama u poslednjih pet godina, tako da sada imamo zemlje gde može da se glasa i sa 16 godina, pa su mladi bili u fokusu kampanje. 

"Mladi jesu bili u fokusu ove kampanje u različitim zemljama. I sam Evropski parlament i institucije Evropske unije su pokušali na neki način, kroz svoje kampanje, da se približe mladima na ovim izborima. Što se tiče izlaznosti, tradicionalno ogromna izlaznost u zemljama gde je izlazak na izbore obaveza, poput Belgije ili Grčke, i tradicionalno mala izlaznost u nekim zemljama Istoka, poput Slovačke. Međutim, tamo smo imali nesupeli atentat na Fica, pa možda se tu promeni nešto. Svakako treba da se prati", rekao je.

Kakav je raspored glasanja do nedelje?

Glasanje za Evropski parlament je danas zvanično počelo, a prva zemlja članica Evropske unije u kojoj je počelo glasanje jeste Holandija čiji će birači od 7.30 do 21 čas moći da glasaju za 31 evroposlanika. Prvi preliminarni rezultati biće poznati već u nedelju oko ponoći.

U petak, 7. juna, biračka mesta biće otvorena u Irskoj od 7 do 22 časa, a ta zemlja u novom sazivu EP imaće 14 poslanika. Češka takođe otvara birališta za dvodnevne izbore i bira 21 poslanika. Biračka mesta su otvorena od 14 do 22 časa 7. juna i od 8 do 14 časova. 8. juna.

U subotu glasanje će se obaviti u Letoniji koja će od 9 do 20 časova birati devet članova EP, Malti (7-22 sati) koja će imati samo šest evroparlamentaraca, Slovačkoj (7-22 sati) koja bira 15 poslanika i Italiji u kojoj glasanje traje dva dana i koja kao treća zemlja EU po veličini bira 76 članica. 

Tanjug/AP/Peter Dejong

U Italiji će se 8. juna glasati od 15 do 23 časa, a 9. juna od 7. do 23 sata. Nedelja je super izborni dan jer se tada glasa u većini zemalja članica EU.

U Austriji bira se 20 članova EP i u njoj će veća birališta biti otvorena od 7 do 17 časova, dok će u manjim opštinama birališta biti otvorena od 7 do 12, a pravo glasa imaju i mladi od 16 i 17 godina.

U Belgiji se glasanje održava od 8 do 14 časova, dok je elektronsko glasanje moguće o 16 i u toj zemlji izbori se održavaju na tri nivoa - na evropskom, federalnom i regionalnom nivou. Ta zemlja bira 22 poslanika, glasanje je obavezno, a prvi put je dozvoljeno i glasanje mladima od 16 i 17 godina.

Bugarska glasa od 7 do 20 časova, bira 17 članova obaveznim glasanjem za sve građane koji imaju pravo. U toj zemlji se istog dana održavaju i nacionalni izbori.

Biračka mesta u Hrvatskoj biće otvorena od 7 do 19 časova, a zemlja bira 12 članova Evropskog parlamenta. Glasanje na Kipru obavljaće se od 7 do 18 časova, a ta zemlja ima pravo na šest evroparlamentaraca.Danska glasa od 9 do 20 časova i bira 15 članova. 

profimedia

U Estoniji je nedelja zvanični dan izbora, iako je glasanje počelo 3. juna.Ta zemlja bira sedam poslanika EP, a biračka mesta su otvorena od 9 do 20 časova. U Estoniji može da se glasa i elektronski - sa kompjutera od kuće.

Finska glasa od 9 do 20 časova, bira 15 članova. Francuska glasa od 8 do 18 časova i bira 81 člana, dok Nemačka, kao najveća zemlja EU ima pravo na 96 evroparlamentaraca.
Biračka mesta u nemačkoj biće otvorena od 8 do 18 časova, a pravo glasa imaju i mladi od 16 i 17 godina.

Biračka mesta u Grčkoj biće otvorena od 7 do 19 časova, građani biraju 21 evroposlanika, glasanje je obavezno, a minimalna starosna granica za glasanje je 17 godina.  Mađarska glasa za 21 evroposlanika od 6 do 19 časova, dok će Litvanija birati 11 poslanika od 8 do 20 časova.
U Luksemburgu glasanje je moguće od 8 do 14 časova, a građani te zemlje biraju šest evroposlanika.

Biračka mesta u Poljskoj su otvorena od 7 do 21 sat, bira se 53 članova EP, dok će Portugal birati 21 člana od 8 do 20.

Rumunija (7 do 22 sata) bira 33 člana Evropskog parlamenta, Slovenija (7 do 19 časova) devet članova, a Španija (9 do 20 časova) kao četvrta po veličini zemlja EU, bira 61 člana.   U Švedskoj se bira 21 član EP, a biračka mesta biće otvorena od 9 do 20 časova.