Evropa

Evropska radiodifuzna unija na meti kritika: Postoji li cenzura i ko može da učestvuje u predizbornoj debati?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

22/05/2024

-

13:31

Evropska radiodifuzna unija na meti kritika: Postoji li cenzura i ko može da učestvuje u predizbornoj debati?
Evropska radiodifuzna unija na meti kritika: Postoji li cenzura i ko može da učestvuje u predizbornoj debati? - Copyright Tanjug/AP, profimedia, AP/Jean-Francois Badias

veličina teksta

Aa Aa

Evropski parlamentarni izbori se održavaju početkom juna, a u planu je da se 23. maja održi "Eurovision debate" u organizaciji Evropske radiodifuzne unije (EBU). Zasad, učesnici debate će biti "spitzenkandidat" partija u parlamentu i to ispred EPP-a trenutna predsednica evropske komisije Ursula fon der Lajen, ispred SD (Socijalisti i demokrate) Nikolas Šmit, ispred Zelenih Teri Rajntke, ispred RE (Obnovi Evropu) Sandro Goci i ispred Evropske levice Valter Bajer.

Planirana debata je izazvala ogromne kontroverze u vezi sa učešćem, odnosno neučešćem, predstavnika desnice iz redova partija ID (Identitet i demokratija) i ECR (Evropski konzervativci i reformisti).

Kamen spoticanja evropskih partija za ušešće u predstojećoj debati su propozicije Evropske radiodifuzne unije (EBU), prema kojima učesnik debate može da bude samo lider liste za evropske izbore, piše Euronews.

Liderski sistem uz učešće "spitzenkandidata" je prvi put predstavljen 2014. godine, nakon kojih je Žan Klod Junker ispred Evropske narodne partije (EPP) izabran za predsednika Evropske komisije. Prema predstavljenom sistemu, kandidat za predsednika Evropske komisije bi prošao kroz glasanje i pred Evropskim savetom i pred Evropskim parlamentom pre izbora.

Međutim, ovaj sistem je već na narednim izborima 2019. godine napušten, kada je voljom najsnažnijih članica Evropske unije za predsednika Evropske komisije izabrana Ursula fon der Lajen, koja nije učestvovala na izborima, kako je pisao Euronews.

Tanjug AP/Christophe Ena

 

Cloos: "Spitzenkandidat" sistem je pokušaj evroparlamenta da prigrabi više vlasti

Komentarišući sam sistem, te dovodeći u pitanje legitimitet ovog modela, generalni sekretar Transevropske asocijacije za političke studije (TEPSA) Džim Klus primećuje da je usvajanje ovog sistema ništa drugo do pokušaj Evropskog parlamenta da prigrabi više vlasti, što nije u skladu sa potpisanim sporazumima.

"Model 'Spitzenkandidat', ne govorim o 'pravilu' ili 'sistemu' zato što nije u sporazumu i nikada nije prihvaćen od strane Evropskog saveta, još jedan je pokušaj Evropskog parlamenta da ugrabi veća ovlašćenja nego što je dato sporazumima. To je još jedna manifestacija institucionalne igre moći", rekao je Klus.

Šta je "Spitzenkandidat"?

Svako ko se kandiduje za izbore na čelu stranke je glavni kandidat. On ili ona su obično na vrhu odgovarajuće izborne liste stranke ili stranačkog saveza. Ako stranka dobije matematičku većinu glasova na izborima, velike su šanse da će pobednički kandidat dobiti i odgovarajuću najvišu funkciju – na primer, kabinet saveznog kancelara, kabinet premijera jedne zemlje ili kabinet predsednika Komisije EU. U zavisnosti od odgovarajućeg izbornog sistema i ustavnih uslova, drugi ljudi koji su dobili manje glasova sa svojom strankom takođe bi mogli da dobiju funkciju. Na ovaj način je definisan pojam "spitzenkandidaten" od strane Državnog centra za političku edukaciju u Baden-Virtembergu.

Drugo pitanje koje se postavlja je pitanje "dualne pozicije" kandidata. Naime, Lisabonski sporazum doslovno piše: "U sprovođenju svojih dužnosti, Komisija će biti potpuno nezavisna. Članovi Komisije neće tražiti niti uzimati instrukcije od bilo koje Vlade ili druge institucije, tela, kancelarije ili entiteta", prenosi Euronews.

Euronews dalje piše da prema ovom članu Lisabonskog sporazuma, lider liste, kandidat za predsednika Evropske komisije, bi kao kandidat trebalo bespogovorno da prati politiku partije u evroparlamentu, ali nakon izbora za predsednika Evropske komisije bi prema važećem Lisabonskom sporazumu trebalo da deluje kao nezavisni političar, tj. nezavisno telo, koje ne zastupa interese bilo koje od partija u parlamentu.

Vistisen: Ovo je cenzura od strane evropskih emitera

Dok iz EBU tvrde da su poslali pozive partijama iz sedam političkih grupa u Evropskom parlamentu i jasno stavili do znanja da je "Evrovision debate forum za vodeće kandidate za poziciju predsednika Evropske komisije po sistemu Spitzenkandidat".

„Dve stranke, ECR (Evropski konzervativci i reformisti) i ID (Identitet i demokratija), odbile su da nominuju vodećeg kandidata i zbog toga su sebe učinile nepodobnim za ovu konkretnu debatu“, navodi se u saopštenju sindikata radiodifuznih medija sa sedištem u Ženevi, prenosi Euronews.

Na probleme sa evropskim emiterima je upozorio danski poslanik iz grupacije ID u evroparlamentu Anders Vistisen, na debati u Mastrihtu u aprilu, koju su zajednički organizovali "Politico" i "Studio Europa".

profimedia

 

"Vidimo da postoji cenzura od strane evropskih emitera", rekao je Vistisen, prenosi Politico.

Argument desnice leži i u rezultatima predizbornih anketa, u kojima prema onoj koju radi Politico na dnevnom nivou dve desne grupacije u evroparlamentu ECR (Evropski konzervativci i reformisti) i ID (Identitet i demokratija), kombinovano osvajaju čak 155 mesta u parlamentu, što ih čini drugom po snazi opcijom u parlamentu, odmah iza najbrojnije EPP.

Grupacija ID je apelovala na predsednicu Evropskog parlamenta Metsolu da podstakne EBU da povuče odluku i dozvoli Vistisenu da ipak učestvuje u debati u ime grupacije ID, iako nije "spitzenkandidat".

Uz Vistisena na aprilskoj debati u Mastrihtu učestvovala je i Mailis Rosberg u ime partije EFA (Evropski slobodni savez), koja je deo grupacije Zeleni/EFA u Evropskom parlamentu.

EFA: Evropska radiodifuzna unija zabranjuje političke partije i jasno se meša u evropske izbore

Evropski slobodni savez (EFA), je partija evropskih regionalnih i separatističkih partija, koja je prema sopstvenom saopštenju takođe "namerno isključena iz debate".

Stranka je deo grupacije Zeleni/EFA u Evropskom parlamentu, a prema pravilima EBU samo jedan kandidat iz svake od sedam političkih grupa u parlamentu može da učestvuje u debati, a u ovom slučaju to je Teri Rajntke iz stranke Zelenih. Iz EFA tvrde da im je ovo pravilo saopšteno 30. aprila 2024. godine, te da od januara, kada je održan inicijalni sastanak sa EBU, nije bilo drugih razgovora zbog "nedostatka komunikacije i transparentnosti", kako EFA navodi u saopštenju.

Inače, EFA je nominovala dva vodeća kandidata za izbore u junu, Mailis Rosberg i Raula Romevu, ali niko od njihovih kandidata nije pozvan na debatu u Brisel.

"Odluka EBU da uvede proizvoljna pravila i ograničenja za imenovanje vodećih kandidata ne samo da je nedemokratska, već predstavlja i jasno mešanje u evropske izbore. Neprihvatljivo je da se na kandidate koje predlažu priznate evropske političke stranke stavlja veto na osnovu proizvoljnih kriterijuma koje su postavili spoljni entiteti", navodi se u saopštenju EFA.

EBU na udaru i zbog cenzure na ovogodišnjoj "Evroviziji"

Težak mesec za Evropsku radiodifuznu uniju (EBU) je počeo muzičkim festivalom "Evrovizija", koji je ove godine održan u švedskom Malmeu.

Usled krize na Bliskom istoku, posebna pažnja je usmerena na dešavanja oko izraelske delegacije. Osim protesta na ulicama Malmea u znak solidarnosti sa Palestinom i palestinskim narodom, posetioci festivala, ali i gledaoci kraj malih ekrana su primetili da je prilikom nastupa izraelske predstavnice došlo do negodovanja od strane publike, glasnim zvižducima, koji se nisu čuli u prenosu uživo.

Takođe, drugi veliki incident je zabrana zastava Evropske unije u sali, koja je dovedena u vezu sa političkim napetostima u vezi sa pro-palestinskim protestima. Visoki zvaničnici Evropske unije, poput potpredsednika Evropske komisije Margaritisa Šinasa su ogorčeno osudili odluku EBU da zabrani unošenje zastava Evropske unije, smatrajući ovakav čin nedopustivim, prenosi Euronews.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa