Kako je zakon protiv homofobije izazvao "kulturni rat" u Italiji

Prethodna godina je za Italiju bila izuzetno trnovita. Jedna za drugom, krize su pogađale ovu zemlju - od pada vlade Đuzepea Kontea, pa sve do katastrofalnih posledica koje je pandemija koronavirusa ostavila. Još jedna tema je uzburkala strasti Italijana - antihomofobni zakon o kome se naširoko diskutovalo u parlamentu.

Poslanici su u novembru prošle godine usvojili takozvani "Zan zakon", nazvan tako po članu Demokrata koji ga je i predložio, Alesandru Zanu, ali put do senatora koji bi trebalo da ga odobre znatno je teži. Cilj ovog zakona je zaštita LGBT+ osoba, žena i invalida od nasilja i diskriminacije.

Čak je i sam predlog zakona izazvao kontroverze i žestoke rasprave. U parlamentu su izbili protesti, a ministar spoljnih poslova Vatikana je izjavio da bi ovaj zakon narušio odnose između Italije i Svete stolice. 

Dok zakon i dalje stoji netaknut u Senatu, u italijanskom drutvu je izazvao brojne efekte, pa neki čak tvrde da je došlo i do "kulturnog rata" između liberala i konzervativaca.

Šta piše u predlogu zakona?

Predlagač zakona Alesandro Zan je ujedno i aktivista za prava LGBT populacije, koji je naglasio da je "uznemiren rastućim talasom homofobičnih i transfobičnih napada".

Trenutno, deo italijanskog zakona u kome se zabranjuju zločini iz mržnje i diskriminacija, poznat je kao Manćino zakon, i donet je 1993. godine. U njemu se izričito spominju samo "rasni, etnički, nacionalni ili verski" motivi.

Novi zakon bi na ovu listu dodao još pet motiva: pol, rod, seksualnu orijentaciju, rodni identitet i invaliditet.

AP/Luca Bruno

Diskriminacija po ovim osnovama bila bi kažnjiva zatvorom od 18 meseci, ili novčanom kaznom od 6.000 evra. Za nasilne zločine je predviđena kazna od četiri godine zatvora.

Takođe, prema predlogu zakona bi 17. maj postao u Italiji Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije, kako bi se podigla svest o toem u javnim sredinama poput škola.

Takođe, predviđaju se istraživanja javnog mnjenja radi praćenja anti-LGBT stavova u zemlji.

U četvrtom članu zakona se navodi da je sloboda izražavanja ličnih mišljenja zaštićena, da takvi slučajevi ne bi mogli biti dovedeni u vezu sa "provociranjem i izazivanjem nasilničnih dela".

Šta izaziva kontroverze?

Očekivano, zakon su snažno podržale kolege Alesandra Zana u Demokratskoj stranci, Pokret pet zvezdica i mala levičarska grupa Slobodni i jednaki.

Sa druge strane političkog spektra, desničarska, populistička Liga Matea Salvinija i nacionalno-konzervativna Braća Italije Đorđije Melonija bili su glavni protivnici ovog predloga zakona, pa su tako glasali protiv njega i u gornjem i u donjem domu.

Negde na sredini su partije Napred Italija, Silvija Berluskonija, i Italija Viva, Matea Rencija.

Iako je Italija Viva u početku podržala predlog zakona u punom obliku u donjem domu, kasnije su ipak želeli da se naprave neke izmene, pod izgovorom da žele da pomognu da se zakon usvoji u Senatu.

AP/Luca Bruno

Kako je rekla predsednica Senata Elizabeta Kaselati, sve je nalikovalo "atmosferi kao na stadionu", koja se zatim preselila i u druge sfere.

U vezi sa čitavim slučajem oglasile su se i poznate ličnosti, poput repera Fedeza i modne kreatorke Kjare Feranji, koji su se sukobili na durštvenim mrežama sa Rencijem povodom amandmana.

Iako razne ankete pokazuju da većina italijanske javnosti prihvata ovaj predlog zakona, činjenica da mu se mnogi glasno protive kako u parlamentu, tako i van njega, stavila ga je u žižu interesovanja.

Argumenti protiv: "To je liberticid"

Jedan od onih koji su protiv "Zan zakona" je i Frančesko Đubilei, pisac i predsednik konzervativne Fondacije Tatarelja. On smatra da se polemika o zakonu pretvorila u "zastrašujuć sukob ideologija", koji je polarizovao javnost.

"To je delikatna stvar koja je postala krajnje pojednostavljena. Ljudi ni sa jedne, ni sa druge strane ne poštuju suprotno mišljenje. Ako kritikujete zakon, bićete optuženi da ste homofob - što jednostavno ne pogoduje konstruktivnoj raspravi", rekao je.

Jedan od razloga zašto se Đubilei protivi ovom zakonu je i uvođenje antidiskriminacionih pogleda i obraćanja više pažnje na LGBT pitanja u školama. 

Smatra i da pol i rod ne bi trebalo da se uče u školama, već u krugu porodice, jer su to "privatne stvari".

Đubilei posebno obraća pažnju na četvrti član ovog zakona koji se tiče slobode govore, tvrdeći da bi ovaj "liberticid", kako ga je nazvao, mogao da dovede do ozbiljnih posledica.

Salvini, koji je prošlog utorka govorio u toskanskom gradu Kortona, osudio je ono što je opisao kao "čudne teorije o polu", za koje tvrdi da novi zakon pokušava da ih nametne.

Argumenti za: "Oštra anti-LGBT mržnja uvukla se u mnoge delove društva"

Na suprotnom kraju spektra nalazi se novinar Simon Aliva, koji smatra da su priče o "liberticidu" neosnovane, i da se time samo odvlači pažnja sa pravih problema.

"Važne su činjenice, a pravnici u parlamentu koji su pomno pregledali tekst nisu našli nijedan problem kada je u pitanju pravna terminologija i razjašnjavanje pojmova. Sve ostalo je samo nagađanje", kaže Aliva.

On je, inače, poznat kao zagovornik prava LGBT populacije, a u jednoj od svojih knjiga zabeležio je iskustva zlostavljanja i omalovažavanja sa kojima se susreću pripadnici ove populacije širom Italije.

Aliva, zato, smatra da je predlog zakona neophodan. Kaže da je to samo kap u moru, s obzirom na "oštru anti-LGBT mržnju koja se uvukla u mnoge delove društva".

"Ono čemu danas svedočimo je otvoreni rat, pri čemu su glavna meta LGBT osobe, koje trpe uvrede, dikriminacije i napade", istakao je.

Dodao je i da se "homofobi više ničega ne stide", a da je ovaj predlog zakona otkrio ko je na strani LGBT zajednice, a ko ne.