Migranti na Kipru već čine sedam odsto populacije, vapaj predsednika: "Ne možemo više, na ivici smo"

Sve veći broj migranata koji pristižu na Kipar doveo je državu u stanje "ozbiljne krize", upozorava predsednik Republike Kipar Nikos Hristodulidis, koji apeluje na EU da hitno pomogne. Kipar, čiju populaciju čini čak sedam odsto migranata, hitno je obustavio obradu zahteva za azil u cilju efikasnijeg rešavanja migrantske krize.

Naime, više od dve hiljade ljudi stiglo je na Kipar morskim putem u prva tri meseca 2024. godine, u poređenju sa samo 78 u istom periodu prošle godine, zvanični su podaci kiparske vlade.

Mediteransko ostrvo, koje broji 1,2 miliona stanovnika, najbliža je država članica EU Libanu. Čamci stižu na različite delove ostrva prevozeći uglavnom sirijske tražioce azila, uglavnom muškarce, navode kiparske vlasti. Putovanje morem od Libana ili Sirije do Kipra traje oko 10 sati.

"Pitanje nacionalne bezbednosti"

U nedavnom intervjuu za Nemačku uredničku mrežu (RND), koji prenosi "Euronews Greece", kiparski predsednik je izneo podatak da čak sedam odsto stanovništva čine imigranti, te rekao da je država "dostigla sve limite", ukazujući na hitnost rešavanja migracionog problema.  

Upitan da li je Kipar dostigao svoje granice u pogledu prihvatanja izbeglica, Hristodulidis kaže:

"Prilično. Ne možemo više da prihvatamo sirijske izbeglice. Dostigli smo sve limite, na samoj smo ivici i ne možemo da se nosimo sa ovim protokom izbeglica. Zato sam zatražio pomoć od EU i odlučio da obustavim obradu novih zahteva za azil. Za nas je to pitanje nacionalne bezbednosti. Više nismo u mogućnosti da odgovorimo na ovaj izazov", rekao je on.

AP Photo/Petros Karadjias

Objasnio je da je to "zaista važno pitanje jer u poslednja dva-tri meseca Sirijci iz Libana skoro svakodnevno pristižu na Kipar".

"Ali, mi smo ostrvska država i ljudi ostaju na Kipru", napominje on i dodaje da postoji saradnja na bilateralnom niovu sa Libanom kako bi se ti tokovi zaustavili.

Pojačavanje napora na uštrb ljudskih prava?

Da Kipar pojačava napore da spreči sirijske izbeglice da se domognu ostrva, svedoči i činjenica da se brod kiparskih organa za sprovođenje zakona našao u sredu kod obale Libana, prenosi "Reuters".

Zastupnička grupa Alarmfon izvestila je da je do pet čamaca sa izbeglicama bilo sprečeno da nastavi plovidbu usled prisustva kiparskog broda.

Brod kiparske pomorske policije "Evagoras" viđen je i na veb-stranicama za praćenje brodova u međunarodnim vodama kod obale Tripolija u Libanu, a kiparske vlasti su to odbile da komentarišu.

"Ovi ljudi su zarobljeni u okrutnoj i opasnoj igri između Kipra i Libana i ostaju na moru bez hrane i vode i hitno im je potrebna pomoć", napisala je zastupnička grupa na društvenoj mreži "X".

Minsitar unutrašnjih poslova Kipra Konstantinos Joanu odbio je da komentariše prisustvo kiparskog broda kod Libana, ali je rekao da su preduzete "neke druge mere" za sprečavanje dolazaka, poput one da se obustavi obrada novih zahteva za azil.  

AP Photo/Petros Karadjias

Obustavljanje obrade razmatranja novih zahteva za azil znači da će novopridošlice ili morati da ostanu u vladinim prihvatnim kampovima gde će dobijati hranu i sklonište ili će živeti ilegalno i izgubiti pravo na bilo kakve beneficije.

Hristodulidis je u intervju napomenuo da 2. maja odlazi u Liban zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, gde će na inicijativu Kipra objaviti specifičan set ekonomskih mera, koje će uključiti i podržati libanske institucije, na primer oružane snage zemlje, koje predstavljaju faktor stabilnosti.

"To je dugoročni plan - i Liban, i EU moraju da ispoštuju svoje obaveze da bi on uspeo", naglašava on, pojašnjavajući da je cilj ovog sporazuma da EU pomogne Libanu u upravljanju migracijama, a u nameri da migranti više ne dolaze na Kipar.

Sve oči uprte u Kipar

Agencija UN za izbeglice UNHCR saopštila je da pomno prati situaciju. Još uvek nije poznato koliko će tačno Sirijaca biti pogođeno odlukom kiparske vlade da obustavi obradu zahteva za azil - primera radi, od 2023. do kraja marta 2024. podneto je nešto više od 8.500 zahteva za azil.

"Iako prepoznajemo izazove koje povećan broj dolazaka može predstavljati zemljama domaćinima, apelujemo na Republiku Kipar da nastavi da poštuje svoje međunarodne obaveze prema Konvenciji o izbeglicama iz 1951. i principu zabrane proterivanja", rekao je portparol UNHCR za "Reuters".

Ta konvencija zahteva da tražioci azila budu primljeni na teritoriju i da im se omogući pristup procedurama za azil. Takođe zabranjuje povratak pojedinaca na mesto gde bi se suočili sa pretnjom po život ili slobodu.

AP Photo/Petros Karadjias

Međutim, Kipar kaže da EU već ima procenu sopstvene agencije za azil, EUAA da dve vlade u Siriji - u Damasku i Tartusu, ne predstavljaju stvarni rizik po civile, niti da postoji opasnost da će oni postati žrtve neselektivnog nasilja.

S druge strane, više nevladinih organizacija, uključujući Amnesty International kažu da Sirija nije bezbedna za povratak.

Treba istaći i da su migracije jedno od glavnih pitanja na političkoj sceni Kipra uoči evroizbora. Ankete pokazuju da je upravo zahvaljujući tom pitanju, desničarska partija ELAM trenutno na trećem mestu po popularnosti.