Igre 
Evropa u plamenu: Najgori požari u poslednjih 30 godina, borba protiv vatrene stihije na Eviji i večeras
Komentari07/08/2021
-23:05
U Grčkoj, Turskoj, Albaniji, Severnoj Makedoniji i dalje besne šumski požari, a u najgorim požarima u poslednjih 30 godina koji su zahvatili Grčku dve osobe su nastradale, 20 je povređeno, a više oblasti je pod visokim stepenom uzbune.
Širom Grčke još jedna teška noć za građane i vatrogasce koji se bore sa više od 150 šumskih požara. Među prvim žrtvama je vatrogasac-volonter. Najteže je u naseljima oko Atine, gde se vodi borba za svaku kuću.
Jaki vetrovi i ekstremno toplo vreme otežavaju napore 700 vatrogasaca, meštana i pojačanja sa Kipra, iz Francuske i Ukrajine. Na hiljade ljudi je evakuisano, uništene su kuće, automobili, fabrike.
"Angažujemo sve što možemo u gašenju požara, koji su bez presedana i brzo se šire. Sva spaljena područja biće ponovo pošumljena. Vlada će značajno promeniti politiku zaštite od požara i poplava", rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis.
Tanjug/AP/Michael Pappas
Na ostrvu Evija, stotine ljudi su napustili domove. Požari su rašireni s kraja na kraj drugog po veličini grčkog ostrva. Gori i na Peloponezu.
"Bitka se nastavlja na svim vatrenim frontovima. U Eviji se gašenje nastavlja i tokom noći", naglasio je zamenik ministra civilne zaštite Nikos Hardalias na nedavnom brifingu.
On je izvestio da je požar stvorio dva fronta, "u južnom delu situacija je stabilna, stalno pokušavamo da je poboljšamo", dok je u severnom delu situacija i dalje izuzetno teška i da je "obalska straža" spreman za mogućnost evakuacije".
Povezane vesti
"Uz ogromne napore juče celu noć i ceo dan danas, ljudi koji se bore na više frontova do sada su uspeli da obuzdaju vatru u Atiki. Šteta je velika", rekao je on.
Većina požara u Turskoj pod kontrolom
Na jugu Turske vatrogasci kontrolišu oko 200 požara, ali i dalje ima 12 žarišta na obali Sredozemnog i Egejskog mora.
Uništeno je na desetine hiljada hektara šuma i zemljišta, osam osoba je stradalo, a hiljade Turaka i turista napustilo je domove i hotele. Iz Marmarisa i Bodruma evakuisano je 36.000 ljudi.
Tanjug/ Ismail Coskun/IHA via AP
Prema rečima ministra poljoprivrede i šumarstva te zemlje Bekira Pakdemirlija, većina požara je stavljena pod kontrolu zahvaljujući naporima turskih vatrogasaca, dok se radi na kontrolisanju požarišta u Kojčegizu, Kavaklidereu, Milasu, Jataganu i Čineu, u provinciji Mugl.
"Na gašenju požara angažovano je 16 aviona, devet bespilotnih letelica, 57 helikoptera, 850 cisterni, 150 mašina i 5.250 radnika", rekao je Pakdemirli.
Zvanični podaci pokazuju da je u požarima, koji su od 28. jula izbili na područjima na jugu i jugozapadu Turske, smrtno stradalo najmanje osam osoba.
Vatrene stihije u Rusiji, Italiji i Severnoj Makedoniji
Više od tri miliona hektara izgorelo je u 250 šumskih požara u Rusiji, kakvi nisu zabeleženi u poslednjih 100 godina. U Sibiru je evakuisano nekoliko sela, a nadležni su upozorili da su mnoge požare izazvali ljudi.
Povezane vesti
I na jugu Italije besni na stotine požara, uglavnom na Siciliji i u Kalabriji.
Tanjug AP/Ivan Nikiforov
Požari u Severnoj Makedoniji ne jenjavaju, a najkritičnija je situacija u Pehčevu i Berovu. Protiv vatrene stihije bori se 350 ljudi, a gašenje otežava vetar.
Policija u Crnoj Gori je uhapsila piromana, za koga je na osnovu snimka utvrđeno da je podmetnuo požar u Podgorici i ugrozio stambene objekte.
Povezane vesti
Glavni krivac ekstremne vrućine
Šumski požari koji divljaju ovog leta Evropom, bez obzira na to da li su izazvani prirodno ili ljudskom rukom, pojačani su sušama i ekstremnim vrućinama, piše Dojče vele i dodaje da su ljudi poslednjih decenija naučili da spasavaju živote, ali ne i šume.
Letnji požari su prirodni i često neophodni deo životnog ciklusa mediteranskih šuma - podstiču i obnovu i biodiverzitet. Ljudi u tim regionima su naučili da se bolje nose sa uobičajenim godišnjim požarima, tako da je - od 1980. registrovan pad broja i intenziteta požara.
Ali poslednjih godina požari su često eskalirali - daleko iznad njihove normalne veličine i intenziteta.
Razorni požari 2017. i 2018. odneli su stotine života na području od Turske do Španije, a jakih požara je bilo i u zemljama u centralnoj i severnoj Evropi, uključujući Švedsku.
Takvi nezapamćeni požari neizbežno su povezani sa ekstremnim sušama i toplotnim talasima.
Za požare su podjednako krivi prirodni uzroci, poput munja, kao i ljudi koji ih podmeću. Ali ekstremna vrućina povećala je njihov intenzitet i pravi je krivac za katastroflno uništavanje po navedenim regionima, navodi DW.
Juli 2021. bio je drugi najtopliji ikada zabeležen u Evropi i treći najtopliji na svetu. U Grčkoj je dostignuta temperatura od 47,1 stepeni Celzijusa. Evropski rekord je zabeležen takođe u toj zemlji - 1977. godine sa 48 stepeni, a 1987. je samo u Grčkoj u požarima poginulo više od 1.500 ljudi.
Zastarelo upravljanje šumama
Ipak ove godine nema ni približno toliko ljudskih žrtava - ali je do 5. avgusta u Evropi izgorelo bar 55 odsto više površina nego što je to bio prosek u prethodnih 12 godina.
Za to je krivac zastarelo upravljanje šumama, a ponekad čak i prekomerna zaštita šuma. Primera radi, 1. avgusta planula je gradska borova šuma u italijanskom gradu Peskari - 800 ljudi je moralo da se evakuiše. Ali pošto je to područje zaštićeni rezervat prirode, ne podleže upravljanju šumama, koje uključuje redovno čišćenje podrasta ili podvrgavanje kontrolisanim požarima.
"U većini mediteranskih regija, trenutna politika upravljanja šumskim požarima previše je fokusirana na suzbijanje požara a ne na prilagođavaje tekućim globalnim promenama", napisali su autori studije (2021.) "Razumevanje promena požara u južnoj Evropi".
Dakle, globalno zagrevanje povećava učestalost i ozbiljnost vremenskih uslova koji podstiču požare - to dokazuju neviđeni požari širom Australije i Kalifornije poslednjih godina.
Više od 100 ljudi stradalo pre tri godine u Grčkoj
Klimatske promene povećavaju rizik od šumskih požara u celoj Evropi - uključujući centralne i severne regione koji obično nisu skloni požarima.
Prema Evropskoj agenciji za prirordnu okolinu (EEA), područje u regionu mediterana koje strada u požarima u poslednjih 40 godina se neznatno smanjilo, i to uglavnom zahvaljući naporima za kontrolu požara.
Prema EEA trenutne rekordne suše i toplotni talasi širom mediteranske regije podsećaju na događaje iz 2018. godine kada je više zemalja pretrpelo katastrofalne požare. U Grčkoj je te godine više od 100 ljudi stradalo u požarima na Atiki - najsmrtonosnijem požaru u ovom veku nakon požara "crne subote" 2009. u Australiji.
Preporuka za vas
Komentari (0)