Buča, dve godine kasnije: Vreme nije izlečilo bol u gradu koji se smatra simbolom stradanja Ukrajine

Ukrajinci su krajem marta obeležili drugu godišnjicu oslobođenja grada Buče. Nakon što je Ukrajina ponovo preuzela kontrolu nad gradom, na videlo su isplivale potresne slike mrtvih tela koja su ležala na ulici, masovnih grobnica i stravičnih ratnih zločina. Ruska okupacija grada trajala je 33 dana, što je rezultiralo sa više od 1.400 ubijenih, među kojima je 37 dece, saopštio je Kijev.

Nekoliko dana nakon što su se ruske snage povukle iz predgrađa Kijeva, u dramatičnim prvim nedeljama potpune invazije, Natalija Verbova je zahvaljujući slici otkrila šta se dogodilo sa njenim nestalim mužem.

Gledajući fotografiju na kojoj se nalazilo osam pogubljenih muškaraca koji su ležali na hladnom betonu u Buči, a koju je snimio fotograf AP-a Vadim Girda, fokusirala se na čoveka koji je ležao licem nadole sa vezanim rukama. Nije želela da poveruje da je to njen suprug Andrij, koji se pridružio teritorijalnoj odbrani nekoliko dana nakon invazije, ali su ga Rusi zarobili.

Međutim, mesec dana kasnije posetila je mrtvačnicu i prepoznala čarape koje mu je poklonila. Bio je to Andrij.

"Dve godine su za mene prošle kao jedan dan. Nije prošao dan da nisam mislila o tome i da se nisam setila svog muža", rekla je Natalija za AP.

Tanjug/AP/Enric Marti

Ruske trupe su brzo zauzele Buču nakon invazije na Ukrajinu i zadržale se oko mesec dana. Kada su ukrajinske trupe ponovo zauzele grad, pronašle su doslovno epicentar ratnih zločina.

Desetine tela muškaraca, žena i dece ležalo je na ulicama, u dvorištima, kućama i masovnim grobnicama. Na nekim od njih bilo je i tragova mučenja.

Ukrajinske vlasti saopštile su da tačan broj mrtvih još nije utvrđen jer se mnogi i dalje vode kao nestali.

Dve godine kasnije, Buča nastavlja sa životom. Horizont je prošaran dizalicama, a okviri budućih stambenih kompleksa nižu se uz glavnu saobraćajnicu. Otvoreni su kafići i restorani, kao prvi znaci nade i obnove tamo gde je nekada bilo samo traume i očaja.

Međutim, vreme nije izlečilo bol u Buči. Mnogi se bore da se pomire sa onim što se dogodilo njima i njihovim najmilijima.

Tamo gde su bili grobovi obeleženi drvenim krstovima, sada su mermerni nadgrobni spomenici sa portretima ratnih heroja. Verbova je zahvalna što je njen muž dobio trajno počivalište.

On i drugi muškarci postavljali su blokadu na putu u pokušaju da spreče ruske trupe da napreduju dok su jurile prema Kijevu. Kasnije ih je otkrio Girda, fotograf AP-a, kako leže ispred zgrade u Jablunskoj ulici. Njihova tela su se nalazila na toj lokaciji čitavih meseca dana sve dok se Rusi nisu povukli.

"Muškarce treba smatrati nacionalnim herojima", rekla je Verbova.

Nažalost, vlada njenom suprugu nije dodelila zvaničan status vojnog osoblja, što bi omogućilo porodici da dobije finansijsku nadoknadu. To je problem koji deli većina porodica poginulih muškaraca.

Oleksandar Turovski, koji je izgubio tridesetpetogodišnjeg sina Svjatoslava, bori se dobije isti status.

Kod kuće, gde su izložene fotografije Svjatoslava kad je bio dečak i pripadnik teritorijalne odbrane, njegov otac drži i ratna odlikovanja.

"Roditelji ne bi trebalo da sahranjuju svoju decu. Nije fer", rekao je Oleksandar za AP.

Na mestu gde je njegov sin pronađen sa još sedam muškaraca, danas stoje njihovi portreti. Turovski i dalje posećuje ovo mesto kako bi bio bliže svom sinu.

"Kad se vratim s posla uvek imam osećaj da će sada ući i reći 'Ćao, kako si?'. Dve godine, pa i više od dve godine ga čekam. Iako znam da sam ga već sahranio, čekam..."