Izveštaj o zagađenju vazduha u svetu: Samo sedam država ima bezbedne nivoe, kakvo je stanje u Evropi?

Naučnici upozoravaju da zagađenje vazduha predstavlja globalnu zdravstvenu katastrofu. Samo sedam zemalja na svetu imalo je bezbedne nivoe zagađenja u 2023. godini, pokazao je novi izveštaj švajcarske kompanije koja se bavi praćenjem kvaliteta vazduha IQAir, a prenosi Euronews.

Svetski izveštaj o kvalitetu vazduha, koji je objavljen ove nedelje, donosi podatke iz više od 30.000 mernih stanica u 134 zemlje, teritorije i regiona. Podaci pokazuju da su u 124 slučaja probijeni bezbedni nivoi koncentracije PM 2.5 čestica. Inače, reč je o nivoima koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija.

Ove mikroskopske čestice koje su veličine manje od 2.5 mikrona u prečniku, mogu da uđu duboko u naša pluća, pa čak i da dospu do krvotoka. Povezane su sa bolestima srca, pluća, visokim krvnim pritiskom, povećanim rizikom od astme, depresijom, anksioznošću i preranom smrću.

U kojih sedam zemalja je kavalitet vazduha u bezbednim granicama?

Sedam semalja koje ispunjavaju kriterijume od pet mikrograma po kubnom metru vazduha su Australija, Estonija, Finska, Grenada, Island, Mauricijus i Novi Zeland. Portoriko, Bermudi i Francuska Polinezija takođe imaju bezbedne nivoe. U Evropi najčstiji vazduh ima Island, a zatim slede Estonija i Finska.

Za ilustraciju nivoa zagađenja korišćene su šeme boja, a mnoge evropske države su svrstane u zelenu kategoriju, što označava nivoe do udvostručenog bezbednosnog standarda.

profimedia

U kategoriju najmanje zagađenih spadaju Švedska, Irska, Norveška, Portugal, Lihtenštajn, Danska, Ujedinjeno kraljevstvo, Andora, Letonija, Ukrajina, Holandija, Luksemburg, Švajcarska, Nemačka, Belgija, Francuska, Austrija, Španija i Rusija.

Evropski gradovi su pokazali napredak u odnosu na izveštaj od 2022. godine. Pedeset četiri odsto njih je klasifikovano kao "zeleni", u poređenju sa 39 odsto godinu dana ranije.

Koliko je loša situacija u drugim evropskim državama?

U žutoj kategoriji, koja označava nivoe zagađanje koji su triput viši od bezbednosnog standarda, nalaze se Litvanija, Češka, Mađarska, Malta, Slovačka, Bugarska, Hrvatska, Poljska, Kipar, Slovenija i Italija.

Hrvatska je pokazala najveći napredak u 2023. godini tako što je spustila nivoe 2.5 čestica za više od 40 odsto na godišnjem nivou. To je postigla tako što je povećala korišćenje obnovljivih izvora energije koji za sada čine više od 31 odsto takozvanog "energetskog miksa" države. Prosek u EU je inače 23 odsto.

Hrvatska je takođe uvela politike za postepeno izbacivanje uglja pre 2023. godine, za smanjenje emisija metana za 30 odsto u periodu od deset godina i za okončanje krčenja šuma do 2030. godine.

Kada je reč o narandžastoj kategoriji gde su nivoi zagađenje do pet puta iznad bezbednih, tu su Moldavija, Rumunija, Albanija, Grčka, Turska, Srbija i Crna Gora.

profimedia

U Bosni i Hercegovini je zabeležen pad nivoa 2.5 čestica za 18 odsto u 2023. godini, ali to je i dalje najzagađenija zemlja u regionu. Sledi Severna Makedonija, a obe države su pale u crvenu zonu sa nivoom zagađenja koji je više od pet puta veći od standarda.

Igdir u Turskoj je najzagađeniji grad u Evropi sa PM 2.5 nivoima koji su devet puta viši od bezbednih.

Koje su najzagađenije zemlje na svetu?

Države sa najgorim kvalitetom vazduha su koncentrisane u Južnoj i Centralnoj Aziji, a u tom regionu je deset najzagašenijih gradova na svetu. Bangladeš je na nezavidnoj prvoj poziciji sa nivoom zagađenja koji je čak 15 puta veći od onoga što propisuju smernice SZO. Drugu poziciju zauzima Pakistan sa nivoima koji su 14 puta veći. U toj zemlji se nalaze i četiri najzagađenija grada na svetu.

Zatim slede Tadžikistan i Burkina Faso. Prvi put od kako se objavljuju izveštaji IQAir (do sada ih je bilo šest), Kanada je zauzela mesto najzagađenije države u Severnoj Americi, a u toj zemlji je 13 najzagađenijih gradova tog regiona.

Zašto su podaci o kvalitetu vazduha značajni?

Izveštaji o kvalitetu vazduha predstavljaju značajne pozive na akciju da se smanje nivoi zagađenja, koji su obično najgori u područjima gde žive ranjive grupe ljudi.

Nedostatak podataka iz afričkih zemalja ostalvja trećinu stanovništva kontinenta bez pristupa podacima o kvalitetu vazduha, što znači da mnogi nisu mogli da budu uključeni u studiju.

"Čisto, zdravo i održivo okruženje je univerzalno ljudsko pravo. U  mnogim delovima sveta manjak podataka o kvalitetu vazduha odlaže odlučne akcije i produžava nepotrebnu ljudsku patnju", rekao je Frenk Hames, globalni direktor IQAir.

Ističe da podaci o kvalitetu vazduha spašavaju živote, zato što tamo gde se o tome izveštava, preduzimaju se akcije i stanje se pobošljava.

Potrebno je hitno preduzeti napore kako bi se upravljalo rizicima i kako bi se smanjilo oslanjanje na sagorevanje kao izvor energije, upozorio je Aidan Ferou, viši naučnik u Greenpeace Iternational.