NATO se suočava sa velikim problemom: Alijansa se sve više oslanja na evropske vojnike, a oni masovno napuštaju službu

Komentari

Autor: Politico

20/03/2024

10:21

NATO se suočava sa velikim problemom: Alijansa se sve više oslanja na evropske vojnike, a oni masovno napuštaju službu - Copyright Tanjug/French Armed Forces via AP

veličina teksta

Aa Aa

Ove nedelje, francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu predstavio je "plan za zadržavanje talenata" kako bi podstakao vojno osoblje da ostane u uniformi.

To se dešava samo nekoliko dana nakon što je godišnji izveštaj koji je podnet nemačkom parlamentu pokazao da je 2023. godine oko 1.537 vojnika napustilo Bundesver, što je njegovu brojnost smanjilo na 181.514 pripadnika.

"Ti razgovori sada postoje u svim prestonicama, u svim demokratijama koje imaju profesionalne vojske bez regrutacije", rekao je Lekornu u ponedeljak, pominjući Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države, piše "Politico".

"Na sastancima NATO-a možemo da razgovaramo o opremi, ali sada govorimo i o... nivou zadržavanja", dodao je on.

Dok se Evropa ponovo naoružava, što je jasna reakcija na rat u Ukrajini, zemlje poput Hrvatske razmišljaju o vraćanju obaveznog vojnog roka. Drugi, poput Danske, planiraju da ga prošire i na žene. Nemačka je ukinula regrutaciju 2011. godine, ali sa mnogima koji su ostali bez službe, obnovljena je diskusija o ponovnom uvođenju neke vrste nacionalnog sistema služenja vojnog roka.

Za zemlje koje se oslanjaju na profesionalne vojske, izazov je da oružane snage učine privlačnima - nešto što je teško učiniti u vremenima niske nezaposlenosti, žestoke konkurencije iz privatnog sektora i široko rasprostranjenog rada na daljinu.

Nije sve u novcu

U Francuskoj, vojna lica borave u oružanim snagama u proseku godinu dana manje nego ranije. U Ujedinjenom Kraljevstvu, postoji godišnji manjak od 1.100 vojnika - što je ekvivalentno dva pešadijska bataljona - iako je vlada ugovorila regrutovanje da privatnoj firmi Capita.

Novac igra važnu ulogu u tome da ljudi ostanu u vojsci. Jedna od vodećih mera francuskog plana je povećanje penzija integrisanjem bonusa, a povećavaju se i plate. Ali problem je u tome što uslovi u službi jednostavno nisu tako privlačni, sa hroničnim prekovremenim radom, višemesečnim odsustvima od kuće i propuštenim periodima oporavka koji su postali uobičajeni.

"Pitanje nije regrutovanje već zadržavanje, moramo da zadržimo i porodice", rekla je admiral Liza Franšeti, šef pomorskih operacija američke mornarice, na konferenciji u Parizu ranije ove godine.

U Poljskoj je nova vlada ranije ove godine najavila povećanje plata za oko 20 odsto u nastojanju da zadrži trupe. Minimalna mesečna plata za vojnika porasla je sa 4.960 zlota (1.150 evra) na 6.000 zlota. Kao odgovor na rastuću pretnju iz Rusije, poljska vojska je porasla sa 95.000 ljudi u 2015. na 215.000 vojnika ove godine.

Francuski plan uključuje pomoć u pronalaženju smeštaja i pristupu zdravstvenoj zaštiti i brizi o deci. Bračni parovi koji zajedno rade u ministarstvu oružanih snaga, čak i ako je jedno od njih civil, moći će da dobiju premeštaj zajedno.

"Radije bih da imam manje zapošljavanja da bih poboljšao zadržavanje, nego da idem u regrutaciju u kojoj broj ljudi koji ostaju u vojsci stalno opada", rekao je Lekornu.

U Nemačkoj, kao deo napora za jačanje nacionalne odbrane, vlada želi da poveća broj svojih oružanih snaga na 203.000 do ranih 2030-ih — ali regrutacija se vrlo sporo povećava.

Fale im - ormarići

Specijalna komesarka Bundestaga za oružane snage, Eva Hogl, rekla je da je vraćanje nekog oblika regrutacije jedan od načina da se stvari preokrenu, ali je obraćanje ženama očigledniji potez za zaustavljanje opadanja, jer potencijal tamo "ni izbliza nije iscrpljen".

Zakonodavstvo usvojeno prošle godine ima za cilj da uslove učini privlačnijima, uključujući veću podršku za brigu o deci i povećanje penzija.

Ne postoje samo problemi sa radnim vremenom, već i sa osnovnom infrastrukturom.

"Kada posetim trupe, više ne čujem da nedostaju šlemovi i zaštitni prsluci, već - ormarići", napisala je Hogl u godišnjem izveštaju.

Prema njenom mišljenju, popravljanje kasarni i vojnih objekata koštaće oko 50 milijardi evra - što je ekvivalentno polovini ukupnog specijalnog fonda koji je vlada stvorila za ažuriranje svojih vojnih snaga nakon invazije Rusije na Ukrajinu u punom obimu.