Žena koja je spasila desetine životinja od početka rata u Ukrajini za Euronews Srbija: "Ako i mi odemo, ko će ostati?"

Kada je Viktorija Švedun prvi put govorila za Euronews Srbija, samo tri nedelje nakon ruske invazije na Ukrajinu, rekla nam je da nikada nije pretpostavljala da će taj 23. februar 2022. biti poslednji uobičajeni dan njenog života. Danas, nešto više od dve godine kasnije, Viktorija se silom prilika adaptirala na novu realnost koju je rat doneo sa sobom.

Tokom prethodne dve godine zajedno sa kolegama i volonterima velikog srca, od rata i sigurne smrti spasila je desetine životinja koje su zahvaljujući veterinarskoj klinici "Kuzja" čija je vlasnica, svoje nove domove pronašle ne samo u Ukrajini, već i u Nemačkoj i Poljskoj.  

U Harkovu se sve promenilo od početka rata, premda se preostalo stanovništvo trudi da održava dnevne rutine i poslove. Harkovska regija, pa i sam grad Harkov su česta meta granatiranja, a u gradu je ostala samo jedna petina stanovnika.

"Neki su se vratili, ali više je onih koji su se doselili iz istočnih delova Ukrajine, gde je situacija mnogo gora. Iako su prodavnice otvorene, situacija u gradu je često vanredna", priča Viktorija u razgovoru za Euronews Srbija.

Stanovnici Harkova već su se navikli na sirene za vazdušnu opasnost, ali, prema Viktorijim rečima, one nemaju veliki značaj jer prvo stižu rakete, pa se tek onda oglašavaju sirene.

"Zato što je udaljenost od nas do Belgorodske oblasti u Rusiji jako mala. Jedan deo Harkova je često bio na meti granata, pa čak i centar grada. Suprug moje koleginice je poginuo, a ona je zbog teških povreda hospitalizovana i trenutno se nalazi na rehabilitaciji"

Maca heroj iz Avdijivke

Viktorijina klinika i dalje spasava i pomaže životinje. Otkako je počeo rat zajedno sa suprugom i kolegama, ali i napuštenim životinjama, godinu dana je živela u skloništu klinike.

"Vratila sam se kući tek u januaru 2023, dok je moj suprug došao sa klinike tek u junu. Isti je slučaj sa mnogim kolegama, u to prvo vreme rata smo svi zajedno živeli na klinici. Ali, klinika je i dalje puna životinja koje traže dom", kaže Viktorija.

Međutim, ono što su postigli svojim radom u ratom zahvaćenoj Ukrajini je zaista impresivno. Od početka rata čak osam mačaka je udomljeno u Poljskoj, a jedna maca iz Avdijivke je čak završila u Nemačkoj.

"Sve zahvaljujući volonterki Barbari Stahuv koja je uspela da pronađe porodicu u Nemačkoj i udomi macu koja se prethodno omacila u Ukrajini. Osim toga, vlasnica veterinarske klinike u Poznanju Agnješka Volska uzela je pet mačaka od nas i našla im porodice u Poljskoj. Takođe, mnogi ljudi koji su se vratili u Harkov su dolazili kod nas da usvajaju životinje"

Najdirljivija priča je pak, ona o dvoje nemačkih volonetera Saši Vinkleru i Olgi Strimeus koji su spasavali životinje u jeku borbi za Advijivku.

"Doneli su u našu kliniku trudnu macu Alisu koja je omacila četiri mačeta već sledećeg dana. Sve mačiće smo uspeli da udomimo u Harkovu, a nakon što je završila sa dojenjem, mama maca je našla svoj dom u Nemačkoj", priča Viktorija i pominje i Ljubova Orehova, volontera pri Oružanim snagama Ukrajine koji je u 2023. spasio čak osam mačića i pet štenadi iz Kupjanska.

Viktorija kaže da ima na desetine ovakvih priča, od toga da životinje bolesne završavaju na ulici jer vlasnici nisu u stanju da ih leče, do spasavanja mačića sa oštre zime, a koje su izbačene iz podruma zgrada koje se koriste kao improvizovana skloništa.

"Imali smo nedavno slučaj da su vlasnici otišli u inostranstvo i ostavili macu na čuvanje drugoj osobi. Maca se razbolela, a žena sa kojom je živela joj je pomagala dok je mogla, a potom se i ona razbolela i završila u bolnici. Vlasnici su odbili da prime bolesnu macu nazad, pa je završila kod nas na lečenju. Sada tražimo porodicu za njega, zove se Tjubik"

Viktorijina klinka spasava životinje u saradnji sa gradskom vatrogasnom službom o čemu je snimljen i kratak film. Međutim, u ratom zahvaćenoj zemlji, volja za brigom o životinjama još uvek je jača od poteškoća koje su neminovno došle sa ratom.

"Prvi problem je što su svi dobavljači od kojih kupujemo hranu i lekove za životinje stacionirani u drugim gradovima i šalju porudžbine poštom. Ali, u jesen 2023. Rusija je granatirala naš glavni poštanski terminal i od dolazi do prekida u snabdevanju. Drugi veliki problem su visoke cene hrane i lekova", kaže Viktorija.

"Nikada ne bih otišla iz Harkova"

Harkov je pre rata brojao oko milion i po stanovnika. Danas, prema Viktorijinoj proceni, nije ostalo više od 300.000 ljudi. Granatiranja se nastavljaju, a najpogođeniji su gradovi u Harkovskoj oblasti Čegujev i Kupjansk, kao i okolna sela.

"Ne idemo u sklonište kada počne granatiranje jer ih u Harkovu uglavnom i nemamo, a kao što sam već rekla, prvo stižu rakete, pa tek onda sirene. Što se našeg skloništa tiče, ono je u klinici gde su i životinje o kojima vodimo računa. Tu smo svaki dan od 9 do 20 časova, a nekim danima moj suprug ostaje da noći sa njima"

Kaže i da je nezahvalno predvideti kako će se dalje odvijati situacija, ali da je činjenica da će biti teško.

"Mnogi ljudi su otišli i neće se vratiti, njihove kuće su uništene, a deca su već ušla u obrazovne sisteme drugih zemalja, naučila jezik i pokušavaju da se adaptiraju u novu svakodnevicu. Mislim da će se rat završiti iznenada, baš kao što je i počeo, ali što se tiče Harkova situacija će ostati napeta zbog blizine ruske granice. Mi smo u stalnoj opasnosti od granatiranja i okupacije", priča.

Ono što je ovaj grad činilo centrom oblasti jesu i univerziteti koji su obučavali mlade pripadnike vojske, policije, vatrogasnih i spasilačkih službi.

"Univerziteti su prebačeni u sigurnije ukrajinske gradove. To su uradile i mnoge kompanije koje su imale sedišta u Harkovu, svi su na zapadu Ukrajine"

U skladu sa svojim imenom, Viktorija se nada pobedi, a pre svega brzom kraju rata. Kaže da ama baš nikada nije razmatrala opciju odlaska iz Harkova.

"Volim svoj grad i veliki sam patriota. Da smo i mi otišli te 2022. niko ne bi ostao u gradu, ne bi imao ko da radi, da ljudima obezbedi neophodno, da pomaže životinjama. Naravno da je Harkov uvek bio u opasnosti, ali ja se iskreno nadam da će grad preživeti. Ne možemo da ostavimo životinje na cedilu. Šta god da se desi, ja ću ostati u gradu", zaključuje Viktorija Švedun u razgovoru za Euronews Srbija.