Izvesnost ili preokret: Da li rat u Ukrajini pomaže ili odmaže Putinu u predizbornoj predsedničkoj trci?

Predsednički izbori u Rusiji su zakazani za mart, i stiče se utiasak da će biti u znaku rata u Ukrajini koji se vodi gotovo dve godine. Naime, mediji ove predsendičke izbore svrstavaju u jedne od najvažnijih događaja koji će obeležiti 2024. godinu, naročito zbog toga što je Moskva postala "trn u oku" Vašingtonu i Briselu odmah pošto što je započela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Prema pistanju svetskih medija, stiče se utisak da se ishod ovih izbora već zna i da nema "previše mesta za maštu". U zemlji u kojoj je aktuelni predsednik Vladimir Putin dominira  politčkim sistemom i medijima, i to u poslednje dve decenije, ishod je, navode, više nego očekivan.

Međutim, rezultat predstojeći izbora možda može da se nasluti, ali ono po čemu se oni razlikuju od svih dosadašnjih je kontekst u kojem se održavaju. 

Naime, Rusi sada žive u sve konzervativnijoj zemlji koja je iz temelja poljuljana ratom i tako gotovo dve godine. Takođe, postoji sve izvesniji i rizik da neslaganje sa režimom može lako da se kriminalizuje i da mu se nakači scenario sa kojim susreo opozicioni političar kao što je Ilja Jašin, koji se trenutno nalazi iza rešetaka.

Tanjug/AP/Antonina Favorskaya

Poslednja vest je i ta da je Navaljni preminuo u petak u 48. godini, u ruskom zatvoru gde je služio 30-godišnju zatvorsku kaznu, dok jedan od glavnih protivkandiata Putinu, Boris Nadeždin, mu neće izaći na crtu. Naime, Ruska izborna komisija je u četvrtak odbila da registruje Nadeždina kao kandidata za predsedničke izbore 2024. na osnovu neispravnih potpisa podrške. Inače, Nadeždina, koji je rođen u Uzbekistanu, podržavali su i saradnici Navaljnog.

Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko

Izbori će se takođe ove godine razlikovati i po terenu koji pokrivaju. Glasanje će se održati u Rusiji ali i delovima koje ova zemlja sada naziva svojom teritorijom - reč je o deovima Ukrajine koji su od ruske strane okupirani tokom rata.

Andrej Kolesnikov viši saradnik u Karnegi ruskom Evroazijskom centru sa sedištem u Moskvi rekao je za britanski Gardijan da Putin ima velika očekivanja od predstojećih izbora, naročito kada se sagleda vremenski okvir u kojem se oni održivaju.

"Oni su pre svega sredstvo da Putin legitimiše svoju odluku da uđe u rat sa Ukrajinom", rekao je.
Kako je dalje objasnio, autorativni lideri poput Putina inače se često oslanjaju na podršku elite da bi vladali, a izborba kampanja upravo ima za cilj da pokaže političkom estambišmentu da on i dalje uživa javnu podršku uprkskos nedavnoj pobuni Jevgenija Prižogina.

Najava kandidature na događaju u čast vojnika koji su se borili u Ukrajini

I zbog svega toga, navodi britanski list, nije iznenađujuće da je Putin najavio svoju kandidaturu na događaju u Kremlju upravo u čast ruskih vojnika koji su se borili u Ukrajini, od kojih je jedan pitao ruskog lidera da li će se ponovo kandidovati.

U odgovoru koji se može opisati samo kao politički teatar, Putin je rekao da nije siguran da li će se kandidovati, tvrdeći da je "imao različite misli u različito vreme", ali da je shvatio da je sada vreme da donese odluku.

"Ja ću se kandidovati za mesto predsednika", rekao je Putin tada.

Iako ishod prethodnih izbora na kojima je Putin učestvovao nikada nije bio doveden u pitanje, ruski lider ide na izbore u potpno drugačjim okolnostima.

Činjenica je da je rat svakako u fokusu. Nakon što je odbranila ukrajinsku dugo očekivanu letnju kontraofanzivu, ruska vojska je sada krenula u sopstveni napad duž južne i istočne linije fronta Ukrajine, dok se čini da zapadna vojna podrška Kijevu slabi.

"Ponestaje im oružja… Nemaju ništa, nemaju budućnost. Ali mi je imamo", rekao je samouvereni Putin, držeći čašu šampanjca, i to u trenutku dok je najavio svoju nominaciju, piše britanski list.

Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko

U svakom slučaju, kraj rata se ne nazire, a američke obaveštajne službe procenjuju da je 315.000 ruskih vojnika do sada ubijeno ili povređeno u borbama, zaključno sa 12. decembrom 2023. godine, navodi foreignpolicy.

Sa druge strane, ukrajinska vlada ne objavljuje broj žrtava, ali je Vašington izvestio u avgustu da broj poginulih ukrajinskih boraca verovatno iznosi oko 70.000. Takođe, UN procenjuje da je tokom rata poginulo više od 10.000 ukrajinskih civila.

Šta bi još moglo da bude u fokusu sem rata i zbog čega?

Ono o čemu se i dalje priča, skoro dve godine nakon sukoba, ruska privreda je iznenađujuće dobro podnela kaznene sankcije Zapada. To je delom zato što su mnoge zemlje globalnog juga oklevale da se pridruže onome što vide kao smanjenje hladnog rata između Sjedinjenih Država i Rusije i uznemirene su zbog selektivne osude Vašingtona u odnosu rata između Rusije i Ukrajine, sa jedne strane, i krize na Bliskom istoku, navodi dalje ovaj portal.

Zbog svih tih okolnosti, neki analitičari veruju da bi Putin, iako će pobedu na izborima prikazati kao potvrdu rata u Ukrajini, umesto toga mogao da stavi glavni fokus svoje predsedničke kampanje na domaća pitanja, kao što su ekonomija i obrazovanje.

"Sama činjenica da se održavaju izbori ima za cilj da pokaže Rusima da se život normalno odvija. Putin želi da projektuje auru mira", rekao je Marat Gelman, jedan od njegovih bivših savetnika koji je sada kritičar lidera Kremlja za Gardijan.

Gelman, koji je radio na Putinovoj predizbornoj kampanji 2000. godine, rekao takođe je rekao: "Poruka će biti da, iako je rat tu da kaže, on ne sprečava Ruse da žive redovnim, srećnim životom".

U velikim ruskim gradovima, rat je u velikoj meri izbledeo u pozadinu, a Kremlj je uspešno uspeo da prebrodi sankcije Zapada uvedene zemlji od početka rata. Ono što je najvažnije, zapad nije bio u stanju da efikasno obuzda ruske prihode od nafte.

Stručnjaci su takođe smatraju da postoji još jedan razlog zbog kojeg bi Putin mogao da skloni rat u drugi plan uoči izbora. Naime, nedavne ankete su pokazale da su neki u zemlji umorni od rata.
Na pitanje Levada centra, nezavisne anketne organizacije, o tome šta bi Rusi želeli da pitaju Putina, najpopularnije pitanje je bilo "kada će se završiti invazija Ukrajine", navodi Gardijan.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Drugo istraživanje pokazalo je da skoro polovina Rusa želi da Putin započne pregovore o okončanju rata u Ukrajini, što je po prvi put više od onih koji žele da se bore.

Posebno je osetljiva tema je i da li Putin planira da naredi novu mobilizaciju nakon što obezbedi peti mandat. 

Abas Galjamov, politički konsultant i bivši pisac govora ruskog predsednika rekao je za Gardijan da je prošlogodišnja odluka o objavljivanju opštenacionalne mobilizacije dovela do najvećeg pada podrške Putinu preko noći u 30 godina glasanja.

"Putinova verovatna kampanja za reizbor takođe služi kao način da signalizira elitama da on i dalje čvrsto kontroliše zemlju. Za njega je važno da prikaže elitama da on predstavlja narod. Da je uzaludno ići protiv njega ", rekao je Abas Galjamov.

Neuspela pobuna Prigožina, sada mrtvog vođe Vagnerove plaćeničke grupe, uznemirila je mnoge u ruskoj političkoj eliti, objasnio je on, postavljajući pitanje stabilnosti režima.

"Posle pobune, Kremlj je posebno sumnjičav prema izdajnicima", rekao je Gelman, dodajući da predizborna kampanja predstavlja priliku za "stres test" zvaničnika širom zemlje.

Okretanje ustavnih reformi u svoju korist

Mnogo toga se promenilo od Putinove poslednje izborne pobede 2018. godine, što je trebalo da bude njegov poslednji mandat dok nije orkestrirao ustavne reforme koje mu omogućavaju da ostane na vlasti do 2036. godine.

Uoči tih izbora, Putin je pokrenuo kampanju za izlazak na glasanje, očigledno zabrinut da njegova popularnost možda neće biti dovoljna da dovede birače na birališta. Podsticaji su uključivali izvlačenje nagrada za iPhone Kss i automobile.

Takođe je dozvolio Kseniji Sobčak, otvorenoj socijalistici, novinarki i ćerki svog političkog mentora da se kandiduje protiv njega, što je bio potez koji je imao nameru da unese futrolu konkurencije i legitimiteta u izbore.

U oštrijoj, autoritarnijoj stvarnosti današnje Rusije, Gelman kaže je rat u Ukrajni svakako u fosku, ali samo je pitanje na koji način.

"Poenta je da se uguši antiratni pokret na glasačkom listiću. Oni koji su protiv rata treba da osećaju da su u apsolutnoj manjini.