Dok se Borelj krio u skloništu, Medvedev je pričao o apokalipsi: Evropa iza novog "Istočnog zida" ipak strepi od rata

Jutro provedeno u skloništu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, tokom posete Kijevu u sredu, dobro ilustruje sve sumornije raspoloženje u NATO zemljama povodom rata u Ukrajini, praćeno do skoro nezamislivim izjavama o predstojećem sukobu sa Rusijom i mobilizaciji.

Ruske snage su tog jutra zasule krstarećim raketama i bespilotnim letelicama nekoliko gradova u Ukrajini, što je u zadnje vreme postala uobičajena praksa.  Za to vreme NATO izvodi masovne tromesečne vojne vežbe "Steadfast Defender", odnosno "Nepokolebljivi branilac", duž istočnih granica, u kojima učestvuje 90.000 vojnika.

Joel Thungren/Swedish Armed Forces/TT via AP, File

Tenzije su umalo dostigle usijanje kada su podignuta tri poljska borbena aviona F-16, koja su deo vežbi, kako bi presrela raketu koja je išla ka teritoriji Poljske, ali je udar ipak bio na 20 kilometara od granice.

Nekoliko visokih vojnih zvaničnika NATO-a nedavno je u kratkom razmaku upozorilo da Alijansa mora da se pripremi za sukob sa Rusijom.

“Moramo da shvatimo da ne uzimamo zdravo za gotovo to što smo u miru“, upozorio je holandski admiral Rob Bauer, predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, na konferenciji za novinare posle dvodnevnog sastanka krajem januara.

Norveški list Dagbladet izvestio je da je general Eirik Kristofersen, šef norveških oružanih snaga, rekao da trenutno postoji prozor od možda dva ili tri godine “tokom kojeg moramo još više ulagati u sigurnu odbranu“.

U međuvremenu, glavnokomandujući oružanih snaga u susednoj Švedskoj Mikael Biden takođe je pozvao sunarodnike i političare da „pređu sa razumevanja situacije na akciju“.

Analitičari daju Evropi rok od nekoliko godina da se pripremi

Kako piše Dojče vele, vojni analitičari te izjave smatraju apelom evropskim političarima da promene strategiju u sukobu sa Rusijom. Nemački stručnjak za bezbednost Niko Lange je za taj medij prokomentarisao je da se nada brzom okončanju rata u Ukrajini, potpomognuta isporukama zapadnog oružja i sankcijama ruskoj ekonomiji, nije ostvarila.

Vojne zvaničnike i analitičare pre svega brine ista stvar, a to je nedostatak municije i ratne opreme, zbog ograničenih proizvodnih kapaciteta u Evropi. U prlog tome govori i da je obećanje EU od milion granata Ukrajini do kraja marta ove godine, smanjeno na nešto više od polovine te brojke.

profimedia

Pritom treba uzeti u obzir da određena količina te municije biva raznesena u skladištima tokom pomenutih vazdušnih udara, dok su sama artiljerijska sredstva, poput običnih i samohodnih haubica, često na meti kamikaza dronova “lanset” sa dometom od 40-ak kilometara, što parira američkim i francuskim topovima u Ukrajini.

Prema Langeu jedan od razloga za neispunjenje ciljeva isporuke granata je bio taj što je nemačka vlada prekasno izdala garancije proizvođačima.

"Oni to rade sada, dve godine kasnije", kaže stručnjak.

Dodatni problem je to što nije samo Ukrajini potrebna municija, već i NATO zemljama, čija je skladišta ispraznio rat.

Lange kaže da bi u najgorem slučaju NATO imao samo pet godina da unapredi svoje naoružanje, kako bi mogao da uspešno odvrati potencijalni ruski napad.

Analiza šefa Centra za bezbednost i odbranu pri Nemačkom savetu za spoljne odnose Kristijana Molinga sa kraja 2023. takođe je skrenula pažnju na istu problematiku. Po njemu, Rusiji bi posle prekida vojnih dejstava u Ukrajini trebalo od šest do 10 godina da rekonstituiše svoju vojsku.

profimedia

U skorijoj analizi, Gustav Gresel iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) je napisao da Zapad i posebno Evropljani treba da preispitaju svoje finansijske propise i stvore ekonomiju obima kako bi radikalno stimulisali proizvodnju dronova, municije, oklopnih vozila i još mnogo toga.

Gresel dodaje da se strategija snabdevanja Ukrajine prvenstveno oružjem sovjetske proizvodnje iz rezervni istočnoevropskih država bliži kraju jer ga jednostavno više nema. On upozorava da proizvodnja oružja mora biti masovno povećana radi snabdevanja i Ukrajine i evropskih zemalja NATO-a.  

Alarmantne izjave političara prate paniku među analitičarima

Deluje da je od kraja decembra do danas znatno porasla nervoza u Evropi zbog mogućnosti rata sa Rusijom, pa su izjave vojnih zvaničnika i političara sve više u skladu sa alarmantnom i zloslutnom retorikom analitičara.

Tako je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus od decembra u intervjuima upozoravao na opasnost od sukoba sa Rusijom i pozvao EU da ubrza naoružavanje.

“Pretnje baltičkim državama, Gruziji i Moldaviji moraju biti shvaćene veoma ozbiljno. Ovo nije samo zveckanje sabljama. Mogli bismo da se suočimo sa opasnostima do kraja ove decenije“, rekao je on za nemački list Velt am Zontag u decembru.

Euronews/Vladislav Ćup

Zatim je pre oko dve nedelje za nemački list Der Tagesšpigel rekao da bi Rusija mogla da napadne NATO za manje od jedne decenije.

“Skoro svakodnevno čujemo pretnje iz Kremlja... tako da moramo uzeti u obzir da bi Vladimir Putin jednog dana mogao čak i da napadne neku NATO zemlju“, rekao je Pistorijus.

Nedavno je načelnik Generalštaba Ujedinjenog Kraljevstva, general Patrik Sanders, pozvao svoju zemlju da sledi primer evropskih država blizu Rusije i pripremi se za opštu mobilizaciju zbog ratne pretnje.

U tom tonu je bila i nedavna kolumna bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona u Dejli mejlu, u kojoj se “zakleo” da će se prijaviti u vojsku ako zatreba. Iako pomisao na 59-godišnjeg političara koji juriša da oslobodi Krim deluje smešno, njegova ne tako slavna ispovest iz vojničkih dana privukla je veliku pažnju medija.

Tanjug/AP Photo/Andrew Kravchenko

Džonson je crnu pomisao na novi rat u Evropi vešto obojio veselim nijansama svojih anegdota sa obuke u mladosti, govoreći kako je pao na testu čišćenja puške i kako je njegovom krivicom ceo vod čuvao pogrešnu lokaciju po kiši i hladnoći tokom jedne vežbe.  

Medvedev upozorava na apokalipsu i "kraj svega"

Sa druge strane, Rusija je više puta upozoravala na mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u slučaju rata celom NATO alijansom.

Najnovija pretnja stigla je u sredu, dok se Borelj krio u skloništu, od zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva, koji je osudio zapadne lidere zbog pomenutih priča o pripremama za rat sa Rusijom.

Tanjug/AP/Ekaterina Shtukina, Sputnik

On je takođe rekao da je njegova zemlja više puta izjavljivala da nema planove za rat protiv zemalja NATO-a ili EU i da zapadni lideri upozoravaju na rat sa Rusijom kako bi odvratili birače od pitanja zašto se toliko novca troši na Ukrajinu, a ne na domaće potrebe.

Ipak, na kraju je zloslutnim rečima opisao do čega bi, kako kaže, “opasno brbljanje” moglo da dovede.

“Zbog neuporedivosti našeg vojnog potencijala, jednostavno nećemo imati izbora. Odgovor će biti asimetričan. Za zaštitu teritorijalnog integriteta naše zemlje koristiće se balističke i krstareće rakete sa specijalnim bojevim glavama. Ovo je po našim vojnim dokumentima i svima je poznato. Biće to apokalipsa. Kraj svega”, istakao je Medvedev.

Đukić: "Berlinski zid je srušen, ali je podignut Istočni zid prema Rusiji"

Kao jedno od potencijalnih žarišta oko kojeg bi mogao da izbije sukob Rusije i NATO-a se spominje  Suvalki koridor, to jest jedina kopnena veza između Kalinjingrada i ostatka zemlje, preko Belorusije.

Vojni analitičari NATO zemalja su i pre ruskog napada na Ukrajinu februara 2022. smatrali da bi upravo to bio glavni pravac ruskog napada na Alijansu, u pokušaju da se Litvanija i druge dve baltičke zemlje odseku od ostatka Evrope.

Od početka rata u Ukrajini bilo je pretnji od strane Litvanije da će zatvoriti ovaj prolaz, ali se one nisu ostvarile nakon što je Rusija zapretila da bi to, kao i pomorska blokada Kalinjigrada, bio čin objave rata.

Bez obzira na rast tenzija, bivši ambasodor Srbije u Minsku Srećko Đukić smatra da nema šanse da u tom regionu izbije sukob.

"Celom granicom između Poljske i Rusije u Kaljiningradu, pa onda Belorusije, pa onda između Ukrajine i Belorusije, pa onda između Ukrajine i Rusije podignuta su tolika utvrđenja, takva zapeta terena protiv svih mogućih sredstava i tenkova i pešadije. Onda ogromni pojasevi su minirani", rekao je diplomata za Euronews Srbija.

Takođe je dodao da ti bedemi prevazilaze čuvenu Mažino liniju između Nemačke i Francuske, sagrađenu pre Drugog svetskog rata.

Po njemu, te granice su toliko utvrđene da predstavljaju veliku prepreku za prodor ruskih ili beloruskih snaga na zapad.

"Berlinski zid je srušen, ali podignut je ovaj Istočni zid prema Rusiji, koji je zaista nešto što do sada između država nikada nije postojalo", zaključuje Đukić.