Odustajanje Švedske i predaja dokaza Nemačkoj: I dalje nije poznato ko je odgovoran za eksplozije na Severnom toku
Komentari09/02/2024
-11:28
Prošlo je skoro godinu i po dana od eksplozije, a Švedsko javno tužilaštvo danas je saopštilo da će odustati od dalje istrage o sabotaži na gasovodima Severni tok 1 i 2, prilikom čega su oštećene cevi gasovoda kroz koje je doticao ruski gas do Nemačke.
"Zaključak istrage je da Švedska nema nadležnost i da istragu stoga treba zatvoriti", navodi se u saopštenju švedskog tužilaštva, prenosi Rojters.
Da će švedsko javno tužilaštvo verovatno zatvoriti istragu sabotaže na gasovodima Severni tok 1 i 2 u Baltičkom moru, objavilo je juče nekoliko nemačkih medija, među kojima su listovi Cajt i Zidojče cajting.
Švedski javni tužilac Mats Ljungkvist očigledno želi da zaustavi postupak, a evidentno je da švedske vlasti nisu uspele da identifikuju nijednog konkretnog osumnjičenog u svojoj zemlji, preneo je nemački ekonomski portal Viršaftsvohe.
Švedska obaveštajna služba Sapo saopštila je da prikupljene informacije o ovom slučaju podelila sa drugim državama, prenosi BBC, navodeći da nemačke i danske vlasti još istražuju niz eksplozija koje su oštetile tri od četiri gasne cevi istočno od ostrva Bornholm, u Baltičkom moru, u septembru 2022. godine.
Kako piše britanski medij, analitičari tvrde da bi nemačka istraga bila delotvornija da je Sapo došao do dodatnih informacija, a koji je prethodno saoštio da je istraga zatvorena zato što je utvrđeno da švedske vlasti više nisu u mogućnosti da nastave slučaj.
Na koga se sumnja?
Nakon vesti o odustajanju švedskih organa u daljoj istrazi, oglasio se portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je izjavio da će Rusija pažljivo pratiti korake Nemačke koja će nastaviti istragu.
"Naravno, sada treba da vidimo kako će sama Nemačka reagovati na ovo, kao zemlja koja je mnogo izgubila u vezi sa ovim terorističkim napadom. Biće zanimljivo videti koliko će nemačke vlasti biti temeljne kada je u pitanju ova istraga", rekao je Peskov.
Gasovod Severni tok 1, otvoren je 2011. godine i prostire se od ruske obale nadomak Sankt Peterburga do severoistoka Nemačke, dok je Severni tok 2 izgrađen u septembru 2021, ali nije pušten u rad jer je Nemačka odbila da ga odobri.
Projekat je u potpunosti zaustavljen samo nekoliko dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022, a BBC prenosi da su navodno ruski brodovi bili umešani u sumnjiva kretanja u toj oblasti danima i mesecima koji su prethodili eksploziji.
Reakcije medija i zvaničnika bile su različite. Njujork Tajms i Špigl, pozivajući se na neimenovane bezbednosne izvore, objavili su da iza sabotaže stoji proukrajinska grupa, koja je za potrebe akcije iznajmila čamac “Andromeda” od poljske kompanije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je bilo kakvu povezanost njegove zemlje sa ovim slučajem. Kijev je za ovu sabotažu optužio Moskvu, dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uperio prstom u Sjedinjene Američke Države.
Eksplozija se dovodila u direktnu vezu sa ratom u Ukrajini, jer je gasovod predstavljao glavnu rutu za snabdevanje Nemačke i zapadne Evrope ruskim gasom
Nemačka pretrpela najveće posledice
Pre godinu dana, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da su eksplozije na Severnom toku mogle da budu “napad pod lažnom zastavom” kako bi delovalo da je Ukrajina krivac.
Ipak, ko god da stoji iza eksplozije, analitičari su saglasni da je Nemačka pretrpela najveće posledice ovog incidenta.
“Dopremanje ruskog gasa, odnosno prekid tog dopremanja je doveo do skoka cena. Kada su poskupeli gas i struja u Srbiji i Nemačkoj, ja sam poredio cene, cena struje u Nemačkoj je bila šest puta veća nego u Srbiji a cena gasa deset puta veća. Postoji pritisak na nemačke političare da se situacija sa Rusijom reši da se kupovina ruskog gasa preko Ukrajine uspostavi kako bi cene pale", naveo je pre par meseci, na godišnjicu ovog događaja, Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke za Euronews Srbija.
Kako je izgledala eksplozija Severnog toga?
Tog 26. septembra 2022. godine, seizmometar na danskom ostrvu Bornholm registrovao je dva potresa,a prvi se dogodio u dva sata iza ponoći po lokalnom vremenu.
Njegova jačina iznosila je 2,3 stepena po Rihteru. Drugi potres zabeležen je oko 19 časova, i bio je jačine 2,1 stepen Rihterove skale.
Seizmički podaci bili su mnogo bliži podvodnoj eksploziji nego prirodnom događaju. Ubrzo se ispostavilo da su eksplozije pogodile gasovode Severni tok 1 i 2 koji snabdevaju Nemačku ruskim gasom preko Baltičkog mora.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Danski presretači otkrili su curenje gasa, a danska pomorska uprava zatvorila je more za sva plovila u zoni od pet nautičkih milja oko mesta curenja i savetovala je avionima da ostanu najmanje 1.000 metara iznad njega.
Ruska firma Gasprom zaustavila je dotok gasa, a nezavisne istrage koje su sprovodile Nemačka, Danska i Švedska, saglasile su se da je curenje gasa isključivo posledica sabotaže.
Komentari (0)