Igre 
Lideri EU dogovorili dodatnu pomoć od 50 milijardi evra za Ukrajinu, Mišel: Znamo koji su ulozi u pitanju
Komentari01/02/2024
-11:40
Dogovor koji su postigli lideri EU o finansijskoj pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra, za period od 2024-2027, uključuje raspravu o tom paketu na godišnjem nivou, rekli su neimenovane diplomate EU. Kako je dvoje diplomata EU reklo za Rojters, dogovor uključuje mogućnost da se pomoć Ukrajini razmatra na dve godine ukoliko je to potrebno.
Mađarski premijer Viktor Orban podlegao je pritiscima da podrži paket pomoći Ukrajini, nakon niza sastanaka sinoć i jutros sa liderima Italije, Nemačke i Francuske, dodaje Gardijan. Oni su se saglasili oko dva kompromisa, koji uključuje da se, ukoliko je potrebno, za dve godine da predlog Evropske komisije za reviziju u kontekstu novog budžeta EU.
Postoji i dodatna mera o mehanizmu uslovljavanja vladavine prava, naveo je portparol predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.
"Na osnovu godišnjeg izveštaja Evropske komisije o primeni instrumenta za Ukrajinu, Evropski savet će svake godine održavati debatu o primeni instrumenta, s ciljem davanja smernica. Ako bude potrebno, Evropski savet će za dve godine pozvati Komisiju da izradi predlog za reviziju u kontekstu novog MFF (višegodišnjeg finansijskog okvira EU)", navodi se u dokumentu, u koji je Gardijan imao uvid.
Lideri EU saglasili su se da u svojim zaključcima sa samita navedu i da "Evropski savet podseća na svoje zaključke iz decembra 2020. o primeni mehanizma uslovljavanja“. Kako objašnjava Gardijan, lideri EU saglasili su se 2020. godine da naprave novi mehanizam koji omogućava bloku da suspenduje finansiranje EU državi članici u slučaju kada kršenja principa vladavine prava utiču ili ozbiljno rizikuju da utiču na dobro finansijsko upravljanje budžetom EU ili zaštitu finansijskih interesa bloka. Reč je o mehanizmu koji je kasnije pokrenut kako bi se obustavio deo finansiranja EU Mađarske.
Svih 27 lidera postiglo je dogovor oko dodatnog paketa podrške Ukrajini od 50 milijardi evra, u okviru budžeta EU, saopštio je ranije danas predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
"Imamo dogovor", naveo je Mišel na društvenoj mreži X (Tviter).
Povezane vesti
Dodao je i da Evropska unija preuzima vođstvo i odgovornost za podršku Ukrajini.
"Znamo koji su ulozi u pitanju", zaključio je.
Lideri EU time su uspeli da prevaziđu protivljenje Mađarske davanju finansijske pomoći Ukrajini. Mađarski premijer Viktor Orban ranije je rekao da je Mađarska spremna da učestvuje u odluci EU o pružanju pomoći Ukrajini, ali uz garancije da će se svake godine odlučivati da li da se izdvaja novac za novu pomoć ili ne. Orban je uložio veto na pomoć od 50 milijardi evra Ukrajini na prethodnom samitu Evropskog saveta, koji je održan sredinom decembra.
Metsola: Dobar dan za Evropu
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola pozdravila je današnji dogovor lidera EU o obezbeđivanju dugoročne finansijske podrške Ukrajini i ocenila da je danas "dobar dan za Evropu", ali da bi bilo još idelanije da za taj sporazum nisu vezani nikakvi uslovi.
"Da li bi bilo idealnije da smo ovu odluku doneli u decembru? Naravno. Da li je Ukrajini potreban ovaj novac još juče? Naravno. Da li smo se danas dogovorili da Ukrajini isplatimo novac iz našeg budžeta? Da", rekla je Metsola na konferenciji za novinare komentarišući paragraf u sporazumu u kojem se navodi da će se svake godine održavati rasprave o paketu podrške Ukrajini.
Ona je ocenila da je danas potrebno fokusirati se na činjenicu da je "dobar dan za Evropu" i da je dogovor postignut brzo zahvaljujući, kako je navela, napornom radu lidera EU.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Povezane vesti
"Bilo bi mnogo manje idealno da smo imali dogovor 26 (lidera)", istakla je Metsola. Istakla je da je Ukrajina prioritet EU i da je Uniji potreban "jedinstven front svih 27 država članica" o davanju budžeta iz EU.
"To će dati kredibilitet, legitimitet i predvidljivost koja se od nas očekuje jer je bezbednost Ukrajine bezbednost Evrope", poručila je Metsola.
Metsola je rekla i da EU mora da ispuni svoje obavezu od pre dve godine da će biti uz Ukrajinu koliko god bude potrebno i da se na to nije obavezala samo sa moralnog stanovišta, već i sa strateškog.
"Znali smo da će doći vreme kada će naš svet biti stavljen na probu, a taj trenutak je sada", rekla je je Metsola.
Ukazala je na to da je tokom današnjeg sastanka Evropskog saveta razgovarano i o teškoj situaciji na Bliskom istoku i postizanju napretka u mirovnom procesu.
"Evropski parlament je bio prva institucija EU koja je pozvala na trajni prekid vatre u Gazi. To je neophodan korak ka trajnom miru i stabilnosti, kao i povratak svih talaca i potreba da Gazu vode legitimni palestinski predstavnici", naglasila je Metsola.
Ona je dodala da se mora obezbediti da humanitarna pomoć nastavi da stiže u Pojas Gaze što je brže i efikasnije moguće. Ocenila je i da rešenje o dve države može da ponudi bezbednost Izraelu i perspektivu palestinskom narodu. Kada je reč o izborima u EU u junu ove godine, Metsola je rekla da će 2024. će biti velika godina za demokratiju, kako za Evropu, tako i za svet.
"Za razliku od Rusije, gde su rezultati već poznati, naši izbori će omogućiti našim građanima da sami odlučuju o pravcu Evrope u narednih pet godina", poručila je Metsola.
Glavno je bilo "ubediti" Orbana
Inače, glavni izazov za lidere EU bio je da ubede mađarskog premijera Viktora Orbana da se pridruži planu da se ponudi stabilno finansiranje Ukrajine, te da ukine veto na specijalni fond od 50 milijardi evra.
Uoči samita, mađarski premijer sinoć je u Briselu razgovarao sa italijanskom koleginicom Đorđom Meloni, pre nego što se sastao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, saopšteno je iz njegovog kabineta.
Orbanovi razgovori sa italijanskim i francuskim liderima održani su u okviru priprema za današnji samit Evropske unije, saopštio je njegov sekretar za štampu Bertalan Havasi za MTI.
Prethodno je mađarski premijer samostalno blokirao izdvajanje novog novca za Kijev, uprkos konstantnim molbama Ukrajine, kojoj je potrebno oko 35 milijardi evra donacija Zapada kako ekonomija te zemlje ne bi došla do kolapsa u tekućoj godini. Kako prenosi Euronews, novac je najpre potreban da bi se održale osnovne usluge poput zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite, ali i za isplatu penzija.
Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je da bi EU trebalo da uradi više da podrži Ukrajinu jer, kako je naveo, ako to ne uradi, platiće veću cenu. Borelj je novinarima, po dolasku na samit lidera EU u Briselu, takođe rekao da da će lideri EU razgovarati i o situaciji na Bliskom istoku i teškoj situaciji u Pojasu Gaze.
Kako je Orban prethodno "zavezao ruke" Briselu
Protivljenje Mađarske novoj pomoći za Ukrajinu počelo je kada je sredinom decembra prošle godine Orban blokirao predloženi fond od 50 milijardi evra, zavezavši ruke Evropskoj komisiji u nameri da pomogne Kijevu.
Odobravanje pomoći za Ukrajinu, koja je vezana za širu reviziju zajedničkog višegodišnjeg budžeta evropskog bloka, zahteva jednoglasnu podršku, kojoj se u prethodnom sazivu Orban nije povinovao.
"Nivo nervoze je prilično visok. Ali moramo da ostanemo mirni i fokusirani", rekao je neimenovani visoki zvaničnik EU, opisujući političku atmosferu koja je vladal u iščekivanju današnjeg samita, prenosi Euronews.
Od Orbanove odluke, zvaničnici u Briselu proveli su par nedelja pokušavajući da shvate šta tačno Mađarska želi u zamenu za ukidanje veta. Međutim, prema rečima diplomata koji su želeli da ostanu anonimni zbog pregovora koji su bili u toku, signali koje su do sada dobijali iz Budimpešte bili su u najboljem slučaju "iritantni, a u najgorem neprijatni".
Tanjug/AP/Denes Erdos
Mađarska je zahtevala da ima pravo na reviziju na godišnejm nivou, ideju koju evropske diplomate tumače kao loše prikriven pokušaj da se osigura da će Orban imati dovoljno mogućnosti da ponovo stavi veto.
Osim toga, Budimpešta je zatražila promene u fondovima za oporavak od pandemije kovida, koje do sada nije mogla da otključa zbog nedostataka vladavine prava u toj zemlji.
Mađarska je takođe izrazila protivljenje plaćanju kamata koje proizilaze iz fondova za Ukrajinu i fondova za oporavak od kovida, koji se delimično finansiraju zajedničkim izdavanjem duga, koji će postepeno otplaćivati.
Povrh toga, Orban i njegovi zamenici su bili sve glasniji po pitanju oslobađanja zamrznutih kohezionih fondova. Iako je Komisija odlučila da otpečati fond od 10,2 milijarde evra neposredno pre decembarskog samita, oko 11,7 milijardi evra ostala na čekanju, piše Euronews, dok je za to vreme, Orban često opisivao dugotrajni spor unutar Unije kao finansijsku "ucenu".
Komentari (0)