Borba za najmoćniju poziciju u Nemačkoj: Ko će biti naslednik Angele Merkel?

Izbori za nemački Bundestag biće održani u septembru, a obeležiće ih odlazak Angele Merkel sa mesta nemačkog kancelara. Za sada su dve osobe najozbiljniji kandidati da je zamene  - Armin Lašet iza koga stoje Merkelin CDU, kao i Hriščansko-socijalne unije Bavarske (CSU) i Analena Berbok, kandidat Zelenih. Ko su oni?

Armin Lašet - kandidat iz redova CDU i CSU

Armin Lašet je kandidat dvaju sestrinskih stranaka - Hrišćansko-demokratske unije Nemačke (CDU) i Socijal-demokratske unije Bavarske (CSU).

Predstavlja umereno krilo partije iz koje dolazi i Merkelova. 

"Lašet je nešto konzervativniji od Angele Merkel. Jedna od njegovih specifičnosti je otvorenost prema Rusiji i Kini, a tokom sirijske krize imao je apologetske tonove u odnosu na Asadov režim", kaže za Euronews Srbija Dimitrije Milić, politički analitičar i predsednik organizacije Novi treći put.  

EPA/Andreas Gora

Posebno je zanimljiva činjenica da je kandidat koga je predložila sestrinska partija CSU, Martin Zeder, imao više glasova u nedavno sprovedenoj anketi televizije ARD - čak 44% podrške građana da se kandiduje, naspram Lašetovih 15%.  

U izboru između Lašeta i Zedera bilo je pitanje dobrim delom između interesa CDU, naspram onih koje CSU zastupa. 

S obzirom na to da je Lašet član najveće stranke u Nemačkoj, prevagnule su pretenzije CDU, iako je Zeder ono što bi (sudeći bar po ovoj anketi) više odgovaralo građanima Nemačke.  

Možda bi suštinu Lašetove pobede nad Zederom trebalo tražiti u činjenici da je Zeder teži za kontrolu, ali i u tome da su se kroz istoriju bavarski kancelarski kandidati pokazali kao neuspešni, smatra Milić. 

Analena Berbok - prva u istoriji Zelenih

Nasuprot Lašetu stoji kandidat Zelene partije, Analena Berbok - ona je, ujedno, i prvi kandidat Zelenih za kancelara u 40 godina dugoj istoriji partije. 

"Upravo ovo je idalan trenutak da Zeleni pretenduju na mesto kancelara, zbog toga što im je rejting stabilno visok, u vlasti su u 11 od 16 regiona, a trenutno beleže i istorijske maksimume u anketama", kaže Milić. 

Možda ne toliko poznata široj javnosti, Analena Berbok je bivša sportistkinja, a bavila se -  trampolinom.  

U poslednjih nekoliko godina se naročito istakla kao poslanica nemačkog Bundestaga veoma stručna za ekološka pitanja, koja i jesu okosnica njene partije. 

Na izborima za vodeći dvojac Zelenih 2019. godine, dobila je čak 97% glasova delegata, uz Roberta Habeka koji je dobio 90% - odanost i poverenje koje u nju imaju "saborci" nisu se promenili sve do sada, čak bi se moglo reći i da su narasli na štetu Habeka. 

EPA/Andreas Gora

Habek je, inače, uglavnom bio prihvatljiviji kandidat za kancelara među onima koji ne podržavaju Zelenu stranku.  

Berbokova ima nešto pragmatičnije stavove nego što bi njena tvrda partijska baza želela da vidi, smatra Milić, ali je upravo to ono što bi moglo da joj pomogne da pobedi na izborima. 

"Od onoga što zastupa i onoga što bi hipotetički mogla da sprovede u delo, dele je koalicioni partneri koji bi joj bili potrebni. U zavisnosti od postizborne matematike u Bundestagu, program joj se može razvodniti (koalicija sa CDU ili FDP) ili više doći do izražaja (SPD ili Linke kao partneri)", naglašava. 

Ko ima (za sada) veće šanse za pobedu? 

Kada je Angela Merkel objavila da će Armin Lašet biti kandidat CDU/CSU za kancelara, 20. aprila, njegove šanse za pobedu su opale. 

U anketi koju je organizovao nemački institut Forsa, zajedno sa televizijama RTL i n-tv, glasalo je 1.500 ljudi, od čega je njih 28% smatralo da će Zeleni pobediti, a 21% je prednost dalo CDU/CSU kandidatu. 

Dr Neven Cvetićanin, viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka, na stvari gleda iz malo drugačijeg ugla. Ukoliko ne dođe do zaokreta u trendovima, Analena Berbok zaista ima šanse da bude sledeći nemački kancelar, smatra Milić. 

"Teško je to predvideti, zato što iskustva pokazuju da, kada su u pitanju izbori u svim svetskim državama, može doći do iznenađenja. Tako je u Francuskoj, pre četiri godine, došlo do toga da je jedan od kandidata, Fransoa Fijon, u samom finišu gotovo diskvalifikovan posle jedne afere", kaže Cvetićanin. 

Upravo zbog toga, biće zanimljivo videti kakve će afere o kandidatima dolaziti u javnost, poput one sa nabavkom maski, u kojoj je učestvovao CDU, smatra.  

Kakav će biti profil vlasti posle izbora? 

Nemačka ulazi u jednu novu eru, koji mnogi naizivaju i "post-Merkel erom", i biće zanimljivo da vidimo šta će se od Merkelinih principa održati u toj novoj eri, kaže Cvetićanin. 

"U ovom momentu, u nemačkoj politici nema harizmatičnih lidera. Nemaju ih čak ni Zeleni, gde možemo reći da je Analena Berbok proizvod sistema. Sa druge strane, ni Angela Merkel nije bila harizmatična pa je napravila rezultate. Nemamo tamo nekog 'Trampa', osobu koja bi bila toliko specifična ličnost", dodao je. 

Ocenjuje da su nemački izbori veoma važan trenutak za celokupnu Evropsku uniju, jer je, odlaskom Merkelove, upražnjeno pravo mesto evropskog lidera, što je ona svakako bila, a ne Žan-Klod Junker ili Ursula fon der Lajen. 

Da li postoji "kandidat iz senke"?

Armin Lašet sa CDU/CSU "mašinerijom" iza sebe i Analena Berbok, prva potencijalna "Zelena kancelarka", najveći su kandidati da postanu najvažnija ličnost Nemačke kada se Merkelova penzioniše.  

Ipak, ne bi trebalo potcenjivati ni kancelarskog kandidata socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Olafa Šolca. 

"Socijaldemorkate trenutno stoje loše u anketama i partija ima identitetskih problema, ali je u pitanju kandidat koji ima visoku ličnu popularnost i iskustvo. U slučaju da vodeći kandidati krenu da opadaju, Olaf Šolc može iznenaditi", smatra Dimitrije Milić.