Usvojen kontroverzni plan Rišija Sunaka: Britanski poslanici podržali novi zakon o slanju migranata u Ruandu

Britanski poslanici večeras su podržali sporni plan premijera Rišija Sunaka kojim se dozvoljava slanje tražilaca Azila u Ruandu. Poslanici u Donjem domu parlamenta glasali za usvajanje plana sa 313 glasova za i 269 protiv, prenosi Rojters.

Plan za Ruandu je centralni deo strategije za ostvarivanje cilja britanske vlade da obeshrabri ilegalne tražioce azila da pokušavaju da stignu do Engleske iz Francuske preko Lamanša.

Prema pisanju britanskih medija, ovaj zakon je uskomešao strasti u vladajućoj Konzervativnoj stranci, a ujedno bi mogao "skupo da košta" britanskog premijera i ugrozi njegovu lidersku poziciju.

Mnogi poslanici veruju da je Sunakova budućnost vezana za sudbinu zakona. Ovaj zakon, smatraju oni, mogao bi biti pandan zakonu Tereze Mej, kojim je pokušala da progura kompromisni sporazum o Bregzitu, uprkos protivljenju desnice, piše Gardijan.

Podestimo, Sunak je ranije rekao da će uraditi sve što je neophodno da oživi blokirani dogovor o slanju tražilaca azila u Ruandu. On je na konferenciji za medije početkom meseca rekao da da će nastaviti sa realizacijom ovog plana i da je novi zakon osmišljen tako da poništi presudu britanskog Vrhovnog suda od novembra koji je ovu politiku proglasio nezakonitom.

Naime, Sunak se nada da će novi zakon ispuniti njegovo obećanje da spreči ljude da pristižu u ovu zemlju preko Lamanša u malim i nebezbednim čamcima.

profimedia

Britanska vlada tvrdi da će deportacije obeshrabriti druge migrante da krenu na rizičan put i da će osujetiti delovanje bandi koje se bave krijumčarenjem.

Sa druge strane, kritčari ovog zakona navode da nije etički, a ni izvodljivo da se migranti šalju u zemlju koja je udaljena 6.400 kilimetara bez ikakve šanse da se ikada nastane u Veliku Britaniju. Grupe za zaštitu prava izbeglica i pravni stručnjaci oštro su kritikovali premijerov plan, i opisuju ga kao kršenje britanskih obaveza u oblasti ljudskih prava. 

Međutim, ovo nije jedini kamen spoitcanja za Sunaka. Glavnu političku pretnju za njega predstavljaju i oni članovi njegove stranke koji misle da taj njegov zakon nije dovoljno oštar.

Naime, sve je eskaliralo 6. decembra, kada je državni sekretar za imigraciju Robert Jenrik podneo ostavku, navodeći da vladin zakon "ne ide dovoljno daleko" i da neće imati efekta.

Inače, migracija je jedno od vodećih pitanja u Velikoj Britaniji poslednjih godina. Naime, povratak kontrole nad granicama zemlje i ukidanje slobodnog kretanja ljudi bili su glavni faktor koji je doveo do glasanja za izlazak Velike Britanije iz EU 2016. godine, poznatiji kao Bregzit.

Imigracija se, odmah nakon ekonomije, rangira kao drugo najvažnije pitanje sa kojim se Britanija suočava, piše Rojters pozivajući se na aknketu javnog mnjenja koju je uradila kompanija YouGov.

Takođe, uzastopne konzervativne vlade obećavale su da će smanjiti neto migraciju na ispod 100.000 godišnje, ali to se nije desilo. Naprotiv, u 2022. godini one su čak dostigle i svoj rekord od 745.000 i to zbog novih viza za dolaske u zemlju iz Ukrajine i Hong Konga.

Šta je plan za slanje migranata u Ruandu?

Šema Ruande, koju je u aprilu 2022. godine dogovorio tadašnji premijer Boris Džonosn, osmišljena je da odvrati migrante od opasnog putovanja od oko 32 kilometara i to preko Lamanša u malim čamcima ili gumenjacima na naduvavanje.

Prema planu, svako ko je ilegalno stigao u Veliku Britaniju posle 1. januara prošle godine, suočavao se sa slanjem u Ruandu, koja je udaljena od Velike Britanije oko 6.400 kilometara. On bi tamo trebao da sačeka da se njegova dokumentacija i zahtev obrade i u slučaju da bude prihvaćen, tek onda bi mogao da dođe i ostane u Britaniji.

Međutim, ovo se nije realizovalo i niko od migranata nije do sada otišao u Ruandu. Naime, prvi let za ovu deportaciju koji je trebalo da se realizuje u junu 2022. godine bio  je blokiran od strane Evropskog suda za ljudska prava i to u poslednjem trenutku. 

Reagovao je i britanski Vrhovni sud koji je jednoglasno potvrdio odluku da je ova šema nezakonita jer Ruanda nije bezbedna treća zemlja. Ukoliko ne dobiju azil, migranti bi se našli u još jednoj opasnosti - da budu vaćeni u svoje domovine gde je postojao rizik od maltretiranja.

Uprkos tome što nije bilo deportacija, Britanija je Runadi već platila sumu od 240 miliona funti koja nije vraćena.

Zbog čega je plan za Ruandu važan za Sunaka?

Nakon što je postao premijer u oktobru prošle godine i zamenio Borisa Džonsona, Riši Sunak je "zaustavljanje čamaca" postavio kao jedan od svojih pet prioriteta, ali oni sa desnog krila njegove Konzervativne stranke žele da on ode dalje.

Ankete pokazuju da Konzervativci zaostaju oko 20 poena za opozicionom Laburističkom partijom, a jedan bivši visoki ministar rekao je da će se Konzervativci suočiti sa "izbornim zaboravom" na izborima koji se očekuju sledeće godine, osim ako Sunak ne sprovede svoj plan u delo.

Visoki predstavnici torijevca upozoravaju da hitni plan Rišija Sunaka za Ruandu nikada ne bi trebalo da postane zakon u svom sadašnjem obliku. Liberalni torijevci potvrdili su ranije da, uprkos njihovoj želji da podrže premijera u odnosu na desnicu, postoji "ozbiljna zabrinutost" u vezi sa planom i da će biti potrebna dodatna preispitivanja odluke. 

Prema pisanju Rojtersa, Britanija trenutno troši više od tri milijarde funti godišnje na obradu zahteva za azil, a troškovi smeštaja migranata koji čekaju odluku britanske vlasti i koji se nalaze u hotelima i drugom smeštaju iznose oko osam miliona funti dnevno.

Tanjug/AP/James Manning/PA

Prema vladinim podacima u avgustu, broj nerešenih zahteva za azil koji čekaju na početnu odluku dostigao je rekordnu vrednost od više od 134.000 zahteva, odnosno 175.457 kada su uključena izdržavana lica. Sunak je obećao da će ovo raščistiti, ali to se još uvek nije desilo. Slanje svakog tražioca azila u afričku zemlju, Ruandu, koštalo bi u proseku 169.000 funti (213.450 dolara), saopštila je vlada. 

Skoro 30.000 neregularnih migranata prešlo je Lamanš ove godine iz severne Francuske u malim čamcima, piše 24France.

Sunak je nakon toga dogovorio novi sporazum sa Ruandom i predložio hitno zakonodavstvo koje nastoji da poništi sve zakone koji bi sprečili nastavak šeme deportacije.

On ne primenjuje neke delove britanskog Zakona o ljudskim pravima i kaže da će ministri sami odlučivati o tome da li će se pridržavati bilo kakve zabrane Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, njegovi desničarski kritičari, od kojih mnogi žele da Britanija napusti Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kažu da to još uvek ne ide dovoljno daleko da spreči deportacije koje sudovi blokiraju.