Jedni beleže rezultate, drugi imaju ozbiljan problem: Koji evropski regioni imaju najveću stopu nezaposlenosti?

Stopa zaposlenosti u EU dostigla je istorijski maksimum od 74,6 odsto u 2022. godini, prema novim podacima Evrostata. Međutim, situacija nije ista u svim zemljama. Kada pogledate evropske stope zaposlenosti na mapi, lako je uočljiva razlika između severnih i južnih država oko ovog pitanja. Dok neke beleže pozitivne rezultate, druge pak imaju ozbiljan problem kada je zaposlenost u pitanju, piše Euronews.

Naime, podaci Eurostata, kancelarije za statistiku Evropske komisije, pokazuju da je nakon podele zemalja na 242 osnovna regiona (NUTS 2), utvrđeno da dve petine oblasti ima stopu zaposlenosti jednaku ili veću od 78 odsto. Ove oblasti su bile pretežno koncentrisane u Češkoj, Danskoj, Nemačkoj, Estoniji, Malti, Holandiji i Švedskoj.

U finskom arhipelagu Aland, Eurostat je takođe zabeležio najveću stopu zaposlenosti od 89,7 odsto, a druga najveća stopa zabeležena je u regionu glavnog grada Poljske, Varšavi, gde je zaposlenost iznosila 85,4 odsto.

Unsplash

Holandski region Utreht i region glavnog grada Švedske Stokholm su se našli iza ove dve oblasti, obe sa stopom zaposlenosti od 85,1 odsto.

Međutim, na drugom kraju skale, u tri regiona u južnoj Italiji, Eurostat je otkrio da je manje od polovine stanovništva bilo zaposleno prošle godine. Ove oblasti su bile Sicilija (46,2 odsto), Kalabrija (47 odsto) i Kampanija (47,3 odsto).

Međutim, nije Italija usamljena oko ovog problema. Podaci kažu da je u nekim delovima Turske stopa zaposlenosti pala na 32,8 odsto i to u gradovima Mardin, Batman, Širnak i Siirt.

Koliko su se promenile stope zaposlenosti?

Od istraživanih regiona, Eurostat je otkrio da je devet od 10 svedočilo porastu stope zaposlenosti između 2021. i 2022. godine.

U prvih pet oblasti sa najvećom stopom rasta spadaju četiri grčka regiona: Epir (porast za 7,7 procentnih poena), Južni Egej (+5,8), Krit (+5,7) i Centralna Grčka (+5,4). Visok rast je zabeležen i na španskim Kanarskim ostrvima, sa povećanjem od 5,5 procentnih poena. Uz to, rastuća stopa zaposlenosti nije primećena u celosti, pošto je manjina država primetila pad broja svojih građana koji rade.

Sa druge strane, poljski region Opoljskog vojvodstva zabeležio je pad od 1,5 procentnih poena, zatim španski region Melilja (-1,3), nemački region Donja Frankonija (-1,2) i francuski regioni Limuzen (-1,0), Bretanja, i Gvadalupe (oba -0,9).

Nezaposlenost opada, slobodni poslovi ostaju visoki

Pored rasta zaposlenosti, najnoviji podaci iz avgusta 2023. takođe pokazuju da se nezaposlenost u EU smanjuje. Euronews piše da su ove dve brojke su jasno povezane, ali na njih može uticati i broj ljudi koji ne spadaju ni u jednu kategoriju, kao što su oni koji su studenti ili negovatelji.

Da su podaci povezani govori i informacija da je stopa nezaposlenosti u EU iznosila 5,9 odsto u avgustu 2023. godine, što je manje sa 6,0 odsto u julu 2023. i sa 6,1 odsto u avgustu 2022. godine.

Ipak, uprkos ovom obećavajućem trendu, Vilijam Mičel, profesor ekonomije na Univerzitetu Njukasl u Australiji, rekao je za Euronews da "nepopunjena radna mesta sada signaliziraju nadolazeću slabost".

Kako kaže, nakon pandemije koronavirusa, koja je dramatično preoblikovala tržište rada, većina zemalja članica EU doživela je nagli porast slobodnih radnih mesta. Sredinom 2022. godine, upražnjena radna mesta u EU ponovo su počela polako da opadaju, ali su i dalje daleko veća od nivoa pre pandemije.

Ovo sugeriše da postoje neusklađenosti između veština radnika i zahteva poslodavca, što dovodi do rizika od smanjenja produktivnosti i konkurentnosti.

Da bi se pozabavila ovim, EU se obavezala da će bolje predvideti promene na tržištu rada, olakšati profesionalnu mobilnost i poboljšati prilagodljivost radnika.

Profesor Mičel je takođe ukazao na niz povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB).

On je rekao da jake brojke o zaposlenosti sugerišu da "promene monetarne politike nisu imale uticaj za koji su verovali mnogi ekonomisti", dodajući da "realna ekonomija nije mnogo osetljiva na promene kamatnih stopa u rasponu koji smo primetili".

Neki su strahovali da bi povećanje stope moglo da izazove veću nezaposlenost izazivanjem smanjenja potrošačke potrošnje i investicija, što je scenario koji je do sada izbegavan. ECB bi u četvrtak trebalo da objavi svoju sledeću odluku o monetarnoj politici, a analitičari očekuju da će banka prekinuti dugi niz povećanja kamatnih stopa.