Evropa "uzdrmana" posle dvostrukog ubistva u Briselu: Šta znamo o napadu i može li se nešto slično opet dogoditi?

Belgija je u ponedeljak uveče podigla najviši nivo bezbednosne uzbune u Briselu, pojačala prisustvo policije, i to posebno za Šveđane i institucije, upozorila javnost da bude dodatno oprezna, a oglasili su se i evropski lideri koji su izrazili solidarnost sa belgijskim vlastima i iskazali punu podršku  - sve ovo usledilo je nakon oružanog napada koji se dogodio neposredno pre fudbalske utakmice Belgije i Švedske u ponedeljak uveče kada je dvoje muškaraca ubijeno, a jedan ranjen.

Inače, nivo uzbune u ovoj zemlji nije bio tako visok još od terorističkog napada u metro stranici i na aerodromu u Briselu 2016. godine u kojem su stradale 32 osobe.

Kad su se proširile vesti o napadu, utakmica u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo prekinuta je na poluvremenu i oko 35.000 navijača je evakuisano sa stadiona. Policija je odmah krenula u opsežnu potragu za napadačem koji je dan kasnije, u jutarnjim časovima, pronađen i u policijskoj akciji i upucan. Međutim, kako su kasnije saopštili iz kabineta federalnog tužioca, napadač je nakon intervencije lekara podlegao povredama i preminuo. 

"Nešto posle osam sati u ponedeljak ujutru, svedok je obavestio briselsku policiju da je uočio osumnjičenog u kafiću u naselju Skarbek. Policija je stigla na lice mesta i tokom intervencije osumnjičeni je upucan. Na lice mesta izašle su i službe Hitne pomoći koje su pokušale da reanimiraju muškarca. On je prebačen je u bolnicu gde mu je konstatovana smrt u 9.39 časova. U lokalu je takođe pronađeno vojno oružje i torba sa odećom", navodi se u saopštenju federalnog tužilaštva navodeći da je u interesu istrage važno da se svi dalji detalj ovog slučaja ne iznose.

Belgijski premijer Aleksander De kro je jutro nakon napada održao konferenciju za novinare, zajedno sa ministrima unutrašnjih poslova i pravde Anelis Verlinden i Vinsentom Van Kuikenborneom, i tom prilikom rekao da nivo uzbune u Briselu ostaje na četvrtom nivou, a u ostatku zemlje na trećem.

Tanjug AP/Sylvain Plazy

"Terorizam napada neselektivno. Teroristi nikada neće postići svoje ciljeve, nikada nas neće naterati da se savijamo. Terorizam nas nikada neće pobediti. Ostanimo ujedinjeni", rekao je De Kro.

Ministarka unutrašnjih poslova Anelis Verlinden rekla je da nije isključeno da je napadač imao saučesnike, a belgijsko  tužilaštvo istražuje video-snimak objavljen na društvenim mrežama u kojem osumnjičeni  preuzima odgovornost za napad i kaže da je pristalica Islamske države. Naime, on na snimku, kako prenose belgijski mediji, kaže da je upucao tri osobe švedske nacionalnosti.

Napad upalio alarm

Inače, napad u Briselu dogodio se u vreme povećane zabrinutosti za bezbednost u nekim evropskim zemljama usled sukoba Izraela i Hamasa, mada je belgijski federalni tužilac rekao da nema dokaza da je napadač imao bilo kakvu vezu sa  sukobom između Izraela i palestinskih militanata.

Ministar pravde Vinsent Van Kuikenborn rekao je da je napadač poznat po sumnjivim radnjama - trgovini ljudima, ilegalnom boravku i ugrožavanju bezbednosti države. 

Zbog napada u Briselu reagovala je i francuska vlast koja je pojačala bezbednost na belgijskoj granici, a ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin saopštio je tada da će ova zemlja iz predostrožnosti udvostručiti broj bezbednosnih službenika na granici.

Euronews/Teodora Vasiljević

Ovim povodom oglasio se i predsednik Francuske Emanuel Makron koji je izjavio da se Evropa suočava s oživljavanjem islamskog terorizma i da su "sve evropske države ranjive".

Međutim, da je evropa inače u riziku od terorističkih napada, potvrđuje i Izveštaj evropske policije Europol o terorizmu za 2022. godinu koji je pokazao da "terorizam ostaje značajna prijetnja unutrašnjoj sigurnosti Evropske unije".

"Videli smo to ponovo i juče u Briselu, sve evropske države su ranjive", rekao je Makron na konferenciji za medije u Tirani i dodao da postoji "izvestan povratak islamskog terorizma", prenosi TV BFM. 

Ovaj medij podseća i da je prošle nedelje u francuskom gradu Arasu, mladić poreklom iz ruske republike Ingušetije u jednoj gimnaziji ubio profesora a dve osobe ranio.

U svakom slučaju, da u Evropi postoji opravdan strah od terorističkih napada potvrđuje i  izveštaj evropske policije Europol iz 2022. godine koji kaže da "terorizam ostaje značajna prijetnja unutrašnjoj sigurnosti Evropske unije".

Izveštaj navodi da su se prošle godine dogodila "dva teroristička napada džihadista" i jedan napad krajnje desnice u Evropi, koji su rezultirali sa četiri smrtna slučaja". Komentarišući ranije ove podatke, izvršna direktorka Europola-a,  Ketrin De Bole, rekla je da borba protiv terorizma ostaje prioritet za Europol i EU.

"Nastavićemo blisko da sarađujemo sa svim našim partnerima kako bismo ublažili terorističke pretnje zajednici uskraćivanjem teroristima sredstava i ograničavanjem njihovog prostora za planiranje, finansiranje i provođenje napada, suzbijanjem radikalizacije i jačanjem razmjene informacija i policijske suradnje", rekla je ranije ona komentarišući ovaj izveštaj.

Radulović: Ponovo se kao ta zajednička nit prožima Islamska država

Vlado Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam u emisiji Euronews Centar kaže da su slični scenariji viđani i u proteklim godinama širom Zapadne Evrope. Kako ističe, još je nejasno da li je napadač od sinoć imao saučesnike, pripadao nekoj grupi ili ćeliji, ili je jednostavno u pitanju slučaj "usamljenog vuka".

"Nisam slučajno rekao da mi se ovo čini kao jedan od scenarija koje smo imali prilike da gledamo i prethodnih godina", rekao je Radulović i nastavio:

"Ponovo se kao ta zajednička nit prožima Islamska država, pozivanje na nju ili ono bar zagovaranje ideja koje je proklamovala Islamska država. Ponovo se kao zajednička nit pojavljuje to da nešto neko radi u ime boga, sa tom religijskom komponentom, taj verski fanatizam"

Međutim, kako kaže, opasnije je to što se ponovo radi o licu koje je evidentirano u policiji.

"Postavlja se pitanje kako je moguće da ta osoba toliko godina boravi u određenoj zemlji i da to tako prođe, jer nije reč o licu koje je bilo ispod rada, već o licu koje je pisalo brojne poruke i statuse. Dolazimo u paradoksalnu situaciju da imate policiju koja je to lice zvala zbog tih natpisa da dođe i da izjavu, a ne zna gde se nalazi tri godine", dodaje Radulović.

On ističe da su upravo to okolnosti koje najviše zabrinjavaju.

"Šta ćemo onda sa onima koji nisu ni u kakvoj bazi podataka, šta je sa licima koja su migrantskim rutama došle na tlo Evrope. Nažalost, Evropa nije mirna povodom terorističkih napada, pre svega mislim na Zapadnu Evropu gde će se ti scenariji događati i ubuduće", istakao je Radulović.

Đorić: Opravdan strah od napada

Prof. dr Marija Đorić politikolog i stručnjak za ekstremizam objašnjava za Euronews Srbija da je evropa poslednih godina opravdano zabrinuta zbog mogućih terorističkih napda, kao ih rat koji je nedavno počeo između Izraela i Hamasa dodatno pospešuje. 

"Postoji velika opasnost od potencijalnih terorističkih napda koji će biti motivisani događajima na Bliskom istoku i da će tu najviše biti pogođene zemlje Evrope i da tu postoji velika Palestinska ali i Izraelska migracija", kaže ona.

Međutim, kako dodaje glavni problem za širenje terorizma poslednih godina je u tome što niko od svetskih sila ne reaguje na pravi način kako bi to sprečio. 

Privatna arhiva

"Problem je što se već decenijama u Evopi ne rešavaju uzroci ektremizma i terorizma. Ništa nije crno-belo i svaki teroristički napad je za osudu. Međutim, terorizam će prestati kad se svetske sile bave time kako do njega dolazi", kaže ona.

Komentarišući poslednji događaj u Birselu prof. dr Đorić kaže da je očekivano da belgijske vlasti reaguju oprzeno i ne šire previše informacija. 

"Terorizam je politčko nasilje, ali i sve ono što je brutalno i destruktivno. Tu je glavni faktor politčki cilj i posledice koje nastanu posle njega. Neke glavne karakteirsitke su i to da su žrtve upravo nevini civili, meke mete. Takođe, terorizam ide na uršavanje društvenog i politčkog sistema. Jedna od bitnih karakteristika je i da je to oružje slabih. Onaj ko ima vlast sprovodi teror, a onaj ko nema vlast a ima asimetričnu moć sporovdi terorizam", rekla je ona.